02/01/2026
Došla je nenajavljeno.
Nisam mogla ni slutiti šta me snašlo.
Bila sam puna energije, u ranim četrdesetim. Počela sam život dovoditi u red. Djeca su porasla, osamostalila se, kriza je bila iza mene.
I onda – pad energije. Vrtoglavice. Glavobolje. Razdražljivost. Loš san.
Nalazi uredni, a ja se svako jutro budim s novom boli u tijelu.
Počinje lutanje – od ljekara do ljekara. Uvodim alternativu: trave, homeopatske kuglice… ali stanje se ne popravlja.
Strah mi se polako uvlači pod kožu. Obilna krvarenja. Miomi. Postajem anksiozna. Neshvaćena, čak i od najbližih.
Niko ne spominje perimenopauzu.
A ona mene već uveliko trese.
Za mene su govorili: “Ma šta će tebi biti, možeš volu rep iščupati.”
A ja sam mislila da umirem.
Danas znam da je to prolazno stanje.
Ali tada nisam znala.
Perimenopauza je individualna. Moja je bila teška.
Peruansku maku sam počela piti po preporuci. Iskreno – bila sam skeptična.
Ali s vremenom me taj zlatni prah razuvjerio.
Maka je postala moj suplement broj jedan.
Koristim je svakodnevno, već dugi niz godina.
I danas znam:
nisam bila slaba — bila sam u perimenopauzi.
