psiholog.djukovic.anita

08/08/2025

U savremenoj savetodavnoj praksi, terapeut često koristi babuške kao simbol različitih delova naše psihe

Zamislimo babuške – niz lutkica koje se tačno uklapaju jedna u drugu. Slično tome, sve naše raznovrsne emocije, iskustva i identiteti čine nas celinom.

Spoljašnja lutkica predstavlja kako drugi vide nas – javnu facu, odraslu osobu. Ali iznutra? Možda se osećamo „mali“, ranjiv, posedujemo delove sebe koje negde skrivamo.

Čak i u trenucima kada izgledamo sigurni ili „odrasli“, unutrašnji slojevi — strah, stid, ponos ili ranjena unutrašnja deca — i dalje su tu, često nesvesno.

10/07/2025

10/07/2025

10/03/2025

04/03/2025

.

03/03/2025

19/02/2025

20/12/2024

19/12/2024

Izgradnja zdrave, održive veze zahteva trud i odgovornost obe strane.
Ne možete uspostaviti čvrstu povezanost sa nekim ko nikada ne preuzima odgovornost za svoje postupke.

Kada partner odbija da prepozna svoju ulogu u konfliktima ili problemima, to ne samo da sputava razvoj veze, već i stavlja nepravedan teret na jednu osobu da stalno popravlja ili opravdava ponašanje

Odgovornost je neophodna za razvijanje poverenja i uzajamnog poštovanja. Ona uključuje priznavanje grešaka, učenje iz njih i iskrenu želju za rešenjem

Bez ovoga odnosi postaju jednostrani a to je siguran put ka tome da osećate konstantnu frustraciju i ogorčenost na partnera

Od značaja je da na početku prepoznate sklonost partnera da se ponaša na taj način. Ti znaci mogu uključivati okrivljavanje vas i drugih za lične greške, opravdavanje štetnog ponašanja ili odbijanje da se razgovara o važnim temama i problemima.

Ako se često nađete u situaciji kako opravdavate nečiju NEsposobnost da preuzme odgovornost, možda je vreme da preispitate granice i očekivanja u toj vezi🎄

17/12/2024

Praznici, iako često povezani s radošću i druženjem, za mnoge mogu biti izvor stresa, tuge i usamljenosti. Ovi osećaji, poznati kao “praznična tuga” ili “praznična depresija”, javljaju se iz više razloga.

1.Osećaj gubitka i tuge
Praznici često podsećaju na ljude koji više nisu prisutni u našim životima. Sećanja na zajedničke trenutke ili porodične tradicije intenziviraju osećaj gubitka. Praznici su posebno “okidač” za one koji prolaze kroz proces žaljenja

2. Socijalna izolacija
Iako su praznici vreme okupljanja, mnogi se osećaju usamljeno zbog stvarne ili percipirane izolacije. Ovo je naročito izraženo kod onih koji žive daleko od porodice ili nemaju podršku bliskih odnosa. Socijalna izolacija pojačava osećaj besmisla i depresije.

3. Visoka očekivanja i društveni pritisak
Društvo stvara idealizovanu sliku praznika kroz medije, reklame i društvene mreže. Ovakva očekivanja ćesto dovode do razočaranja, jer relanost često ne ispunjava te standarde

4. Perfekcionizam i poređenje s drugima
Ljudi koji teže savršenstvu (npr. idealna proslava, savršeni pokloni) često osećaju stres ili neuspeh ako stvari ne idu po planu. Pored toga, poređenje sa životima drugih (posebno kroz društvene mreže) dodatno izaziva osećaj manje vrednosti.

5. Finansijski pritisak
Kupovina poklona, priprema praznične trpeze i učestvovanje u proslavama mogu uzrokovati finansijski stres. Ovo je često uzrok anksioznosti kod ljudi koji se bore sa ekonomskim poteškoćama.

6. Nerealna očekivanja u porodici
Porodični konflikti ili nerealna očekivanja o harmoničnom porodičnom okupljanju utiču na emocionalni opterećenje. Ako postoje nerazrešeni sukobi, praznici mogu postati izvor dodatnog stresa.

7. Sezonski afektivni poremećaj (SAD)
Manjak sunčeve svetlosti tokom zimskih meseci utiče na nivo serotonina u mozgu što rezultira simptomima depresije.

8. Nedostatak emocionalne podrške
Ako osoba nema priliku da izrazi svoje emocije ili oseća da je sama u svojim problemima, praznični period naglašava osećaj izolovanosti i nerazumevanja.

Preporučuje se postavljanje realnih očekivanja, fokus na male, pozitivne trenutke, kao i izražavanje emocija – bilo kroz razgovor sa bliskim osobama ili stručnjakom

25/11/2024

🍂🌲

12/11/2024

Karl Rodžers je verovao da istinska promena i lični rast dolaze iznutra, kada prestanemo da krivimo spoljašnje faktore i preuzmemo odgovornost za svoje misli i postupke. Ova ideja povezana je sa konceptom samoaktualizacije, gde se pojedinac trudi da ostvari svoj puni potencijal suočavajući se s unutrašnjim izazovima.

Kada krivimo druge za sve što nam se dešava to nas drži zarobljenima u ciklusu koji sprečava razvoj. Kroz empatiju, autentičnost i samosvest, Rodžers je u terapiji podsticao ljude da prevaziđu okrivljavanje i da se fokusiraju na izgradnju boljeg sebe kroz samoprihvatanje i ličnu odgovornost

Rast ne zavisi od savršenih okolnosti, već od hrabrosti da se iskreno osvrnemo na sebe i preuzmemo odgovornost za svoje emocije i postupke.