16/12/2023
Bes, depresija, autodestrukcija
Ukoliko smo imali manje sreće da odrastamo u pristojnoj porodici, što podrazumeva dovoljnu količinu ljubavi, pažnje, poštovanja i tolerancije od strane roditelja, veoma rano izgrađujemo lošu sliku o sebi, svetu oko sebe i nisko samopouzdanje i samopoštovanje.
Takvu sliku stvaramo zahvaljujući (in)direktnim porukama koje primamo od bliskih osoba zaduženih za brigu o nama. Na osnovu tih poruka/kritika/omalovažavanja, zaključujemo da nismo dovoljno dobri ni vredni šta god da uradimo i odlučujemo da je najbolje da se u skladu sa tim i ponašamo. Pamtimo vrlo retke pohvale, a pažnju uglavnom privlačimo (makar i negativnu, samo neka je PAŽNJA) nepoželjnim ponašanjem. I to se ispostavlja efikasno. Bar smo u nekim situacijama u centru pažnje.
Odavde možemo da krenemo u dva smera - destrukcija ili samodestrukcija, često i kombinovano oba. U oba slučaja radi se o niskom samopouzdanju koje kompenzujemo prividom drugačije slike o sebi. Usled nezadovoljene potrebe za bliskošću, osećamo neopisiv emocionalni bol. Taj bol ne umemo, ne smemo i ne možemo nikome iskazati (jer nemamo ni poverenja u ljude), pa ga ublažavamo fizičkim bolom. Manje boli duša dok gasimo cigarete po rukama, seckamo se nožem po butini, pijemo alkohol, sedativa ili se anesteziramo nekom ilegalnom supstancom.
Vremenom naučimo da se povlačimo u sebe, nemamo poverenja u vanjski svet, jer ga nismo imali u porodici ili školi. Imamo uzak krug prijatelja, koji nas nikada neće izdati.
Pošto smo i dalje vulnerabilni, moramo stvoriti zaštitu od vanjskog sveta kako nas niko više ne bi povredio. A najbolja odbrana je zapravo napad. Tada krećemo sa agresivnim ponašanjem. Za početak verbalnim, zatim naravno sledi fizičko. Jer, to smo naučili u porodici.
Takve naše akcije izazivaju negativne reakcije i sve češće ulazimo u sukobe. Mi postepeno, od jednog nemoćnog, nezaštićenog deteta postajemo gruba, nepristupačna i odbojna osoba. U svakome vidimo potencijalnu pretnju i večito smo na oprezu. Ovakvo ponašanje nam često ne dozvoljava da završimo školovanje, rano odlazimo od kuće, imamo dobru predispoziciju za bavljenje kriminalom. Svoju tugu nastavljamo da lečimo batinama. Uglavnom bijemo slabije od sebe. Ako stupimo u brak, bijemo decu ili partnera sa kojim ne možemo osetiti autentičnu povezanost, jer nismo mogli ni sa roditeljima.
