Od tada se koristi kao termin za nove pravce u vizuelnoj umetnosti i muzici, pa i arhitekturi. Paralelno sa time, pod snaznim uticajem fenomenologije, strukturalizma i egzistencijalizma - postmoderna filozofija se pocela baviti kritickom teorijom i dekonstruktivizmom. Oblast psihoterapije nije dugo odolevala ovom talasu preispitivanja. Nakon sunovrata efikasnosti prvih esencijalistickih, animalist
ickih i mehanicistickih paradigmi - alternativnost pristupa tretmanu osoba je postala imperativ ucenja iz iskustva kojem su paradigme postale neminovno izlozene na putu svojeg samoodrzanja. Pored autenticno postmodernih pravaca(konstruktivisticka psihoterapija i savetovanje, narativna terapija...) doslo je i do konstruktivnog alternativizma u okviru bihejvioristicke i psihoanaliticke paradigme. Danas, kada filozofija i kultura psiholoskog iskustva uporno izmicu objektivizmu tradicionalne pozitivisticke psihologije - postmodernisticki pristup radu sa osobama predstavlja osnov tolerisanja neizvesnosti sa kojim se psihoterapeut, psiholog, pa i savremeni psihijatar prikljucuju klijentovoj aspiraciji ka dosezanju blagostanja. Sledstveno tome, postmoderna psihoterapija je danas nadredjeni pojam - koji predstavlja vezu izmedju nauke i umetnosti - a koju psihoterapija nosi u osnovi svoje podvojene kartezijanske prirode. Pojam koji omogucuje da se monolitna teznja relacionizma uravnotezi sa politetickim implikacijama nasih praksi. Poput pluralizma koji namesto frustracije smesta nuznost sapostojanja drugosti, postmoderna omogucava nauci da bude dovoljno snazna u individualnoj primeni, dok umetnosti dodaje moc objektivnosti. Kao psihoterapeut, imam zelju da sa zainteresovanima podelim informativne i kreativne materijale koji osnazuju ovakvu filozofiju, jer verujem da ona predstavlja aktivnost koja nas vodi ka mogucnosti da biramo nasu buducnost. Buduci da, kako osnivac psihologije i psihoterapije licnih konstrukata - Dzordz Keli rece: "Niko ne mora da se nađe u corsokaku svojih alternativa niti iko mora da bude zrtva sopstvene biografije. Ljudi ne mogu da izaberu svoju proslost, ali mogu da se opredele za svoju buducnost.". Srdjan Todoric
konstruktivisticki psihoterapeut
061 696 5882
psihologija@hotmail.com
