Kateksa - psihoterapijsko savetovanje

24/09/2025

Prošle nedelje sam imao priliku da učestvujem na edukaciji "Foundations of OCD and ERP: Demystifying OCD for Clinicians", akreditovanoj od strane APA (Američko udruženje psihologa). 📚

Seminar je bio veoma zanimljiv i izuzetno koristan – pružio mi je nova znanja i praktične alate u radu sa ljudima koji se suočavaju sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OCD). Posebno mi je drago što sam već počeo da primenjujem neke od naučenih tehnika u radu sa klijentima. 💡

Nakon letnje pauze, prisetio sam se koliko je kontinuirana edukacija važan deo terapijskog rada, jer omogućava bolju i efikasniju podršku ljudima koji mi se obrate. 🎓

12/06/2025

Mentalno zdravlje je jedna od najvećih univerzalnih vrednosti i veoma važna tema, kako generalno, tako i kod stručnjaka koji se ovom oblašću bave. U skladu sa tim, nedavno sam pohađao seminar pod nazivom "Strategije zasnovane na dokazima za prevazilaženje empatskog izgaranja". 📚

Kao i bilo ko drugi, pružaoci usluga iz domena mentalnog zdravlja su takođe podložni "burnout" sindromu, zbog čega je uvek neophodno pratiti sopstvene kapacitete. Koliki god da su, ipak imaju svoje limite, kojih najčešće nismo ni svesni dok jurimo za svakodnevnim ciljevima, sve dok ne postane kasno. ⛽️

U skladu sa krilaticom da je prevencija osnova svakog zdravlja, pa i mentalnog, poručio bih, kako svojim kolegama, tako i svim ljudima, nevezano za obrazovni i karijerni profil - čuvajte se. Čime god da se bavite, napravite pauzu, oslušnite svoje telo i zapitajte se: "Šta je ono što mi je u ovom trenutku potrebno? Šta sam danas uradio za sebe?" Ili ono najbitnije i najjednostavnije, a koje najčešće izostaje: "Kako si?" U moru obaveza i svakodnevnih stresora s kojima se suočavamo, to je najmanje što možemo za sebe da uradimo. 😊

13/05/2025

Gotovo četiri godine nakon prvog naučno-istraživačkog članka, evo i mog drugog skromnog doprinosa razvoju društvenih nauka - u časopisu Sociološki pregled objavljen je rad pod naslovom „Sociodemografska obeležja studenata kao prediktor stavova prema starijim osobamaˮ, čiji sam glavni autor. 🥳

Proces sprovođenja istraživanja, obrade i interpretacije podataka i pisanja rada me je podsetio na studentske dane, kada sam imao više vremena za naučno-istraživačke poduhvate, odnosno "empiriju", koja je, makar u ovom kratkom trenutku, ponovo "uzvratila udarac". 🧐

Tako da, ukoliko nekog zanima izraženost pozitivnih i negativnih stavova prema starijim licima u zavisnosti od pola, godina života i stepena obrazovanja ispitanika, link do članka se nalazi u prilogu. 📑 Nadam se da će vam rezultati biti jednako interesantni kao i meni. 🙂
⬇️⬇️⬇️
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0085-6320/2025/0085-63202501399B.pdf

26/01/2025

U sklopu odluke da se u 2025. godini još više posvetim stručnom usavršavanju, završen je prvi od mnogobrojnih "webinar"-a koje sam planirao da odslušam u narednom periodu. Jedva čekam sledeći, koji će biti u februaru. Neka ova godina za sve nas bude godina sticanja novih znanja, koja uvek pružaju sigurnost, posebno u ovim, za sve nas specifičnim, vremenima. 📚

20/07/2024

Milena je imala zadovoljstvo da da svoj skromni doprinos na temu ljudskosti u emisiji Dekodiranje nauke. Sve pohvale za novinarku RTS-a Aleksandru Daničić za odabir tema kojima se bavi u svojim emisijama i format u kom ih približava široj populaciji.

Label and copyright: Radio televizija Srbije Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

25/02/2024

U svojoj knjizi Školovanje srca, Stajner opisuje sličnosti i razlike između posledica fizičke i emocionalne traume na sledeći način:

Osećaj umrtvljenosti je prirodna reakcija na traumu. Spasavajući nas privremeno od bola, pruža nam šansu da pobegnemo, ili da donesemo odluku koja će nam spasiti život, što ne bismo mogli da smo zaslepljeni agonijom i užasom. Međutim, fizička otupelost koja prati fizički bol je kratkotrajna i ograničena, omogućuje kratak period anestezije pre navale bola.

Otupelost koja nas obuzima kao posledica emocionalnog bola je slična. Međutim, fizička trauma je obično jedan događaj i otupelost koju uzrokuje je privremena, a okrutnost i emocionalne traume mogu da traju i tada otupelost postaje hronična. Intenzivnu i dugotrajnu psihološku traumu preživljavamo tako što angažujemo odbrambene mehanizme - psihološke zidove koji nas štite od bolnih emocija i drže nas podalje od ljudi koji žele da nam nanesu bol. Kada se prisećamo šta nam se desilo možemo ponovo doživeti emocionalnu traumu. Dakle, emocionalna otupelost sprečava da nas muče bolne misli, slike događaja ili noćne more. Ovo možda zvuči dobro, ali je u stvari razmena koja može biti veoma probelmatična - psihološki zidovi koje podignemo da bismo se zaštitili od emocionalnog bola mogu postati izuzetno čvrsti i odvojiti nas od ljudi koji nas vole, i od osećanja radosti, nade i ljubavi.

26/07/2023

Za "savetovalistekateksa.com", napisao sam tekst o psihološkim faktorima "Barbi/Openhajmer" euforije. 🖊
Bacite pogled. 👀
⬇️⬇️⬇️

Današnje vreme je specifično po mnogo čemu i brojni su primeri koji nas, gotovo svakodnevno, vode ka zaključku da je u njemu sve moguće. U ovom slučaju, moguće je i to da dva, po svojoj prirodi i tematici, potpuno različita filma, dožive globalnu premijeru istog dana i budu, od strane medij...

18/07/2023

Tokom prve godine saradnje sa hotelom „Hyatt Regencyˮ u Beogradu, a periodično i sa još jednom prestoničkom kompanijom, koleginica Milena Nikolić Bar i ja, kao eksterni saradnici, održali smo preko 300 individualnih psihoterapijskih seansi sa više desetina zaposlenih, ljudi najrazličitijih ličnosti, karijernih puteva i specifičnih ciljeva koje su tokom terapije želeli da postignu.

Ono što ih uprkos brojnim različitostima spaja jeste osnovni cilj. Jedan od onih koje niko od nas ne bi trebalo da zanemari - briga o sebi.

Pored poverenja ukazanog od strane kompanija i zaposlenih koji su se prijavili za program psihoterapijske podrške, posebno nam je drago zbog toga što se važnost brige o mentalnom zdravlju sve više prepoznaje i što poslodavci izražavaju sve veće interesovanje za ultimativnu vrstu benefita - benefita mentalnog zdravlja svojih zaposlenih. Ima li nečeg vrednijeg od toga?

Ukoliko ste se i vi odlučili da brigu o zaposlenima sa verbalnog prenesete na praktični nivo, slobodno nam se javite.

Zoran Bar, klinički psiholog i psihoterapijski savetnik

11/06/2023

Nakon tragičnih događaja početkom maja, negativni efekti medija su ponovo došli u fokus naše pažnje. U ovom tekstu sam se osvrnula na specifičnost dece kao medijske publike, negativne i pozitivne efekte koje mediji na njih mogu imati i na koncept medijske pismenosti koja postaje sve važnija u eri hiperprodukcije sadržaja.

Naša svakodnevica je zasićena medijskim porukama, a čovek današnjice im posvećuje sve više svog vremena. Ne samo da su nam medijske poruke dostupnije nego ikada pre, nego se one posredstvom tehnologije sve više i brže proizvode, ali usled toga njihov kvalitet opada. Razvoj masovnih medija je...

22/04/2023

Na koji način mi kao pojedinci, ali i šira društvena zajednica, pričamo o uspehu? Šta ističemo u prvi plan, a šta zanemarujemo i kako se povodom toga osećamo? Nešto više o ovoj temi možete pročitati u našem novom tekstu na sajtu.👇

Čini se da, u današnje vreme, čoveku nikada nije bilo teže da se oseti uspešnim, uprkos sve većim mogućnostima koje ima da taj uspeh ostvari. Sa različitih portala, mreža, kao i iz knjiga, filmova i emisija učestalo stižu poruke o tome kako je sve moguće ostvariti samo ako se istinski .....

28/01/2023

Dosezanje odraslosti u pravnom i fiziološkom smislu ne donosi nužno i psihološku zrelost. O tome šta znači biti odrastao iz psihološke perspektive, pisala sam u novom članku.👇

Kada govorimo o odraslosti, zrelosti i integrisanosti ličnosti iz psihološke perspektive, obično opisujemo koncepte koji predstavljaju ideal različitih psiholoških škola i pravaca, ali imajući u vidu da potpuno odrasla, zrela i integrisana ličnost ne postoji, možemo govoriti samo o određen...

07/11/2022

Gostovanje našeg psihologa i psihoterapijskog savetnika, Zorana Bara u novom serijalu emisije „Dekodiranje naukeˮ, emitovane 04.XI 2022. na drugom kanalu Radio televizije Srbije.

U emisiji, Zoran je opisao tri najčešće bihejvioralne strategije putem kojih se može prepoznati ljubomorno ponašanje dece u okviru porodice i izneo je korisne tretmanske preporuke za prevenciju ovog, široko zastupljenog, osećanja.
👇👇👇
https://www.youtube.com/watch?v=E1Gc9ixClSY

Label and copyright: Radio televizija Srbije Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!