20/11/2025
Šuma ima svoj ritam.
Ne žuri, ne ubrzava, ne traži ništa od nas.
Kada uđemo u nju, njen dah postaje naš dah.
U kineskoj tradiciji kaže se da je šuma prostor „živog Ći-ja“.
Listovi dišu, zemlja pulsira, a vazduh je ispunjen prirodnim, finim česticama koje umiriju Srce i otvaraju pluća.
Kada dišemo u šumi, telo spontano usporava.
Udah postaje širi, izdah duži.
Nervni sistem prelazi iz napetosti u stanje smirenog prisustva.
Zato se u Ćigongu kaže da je šuma jedan od najboljih učitelja disanja.
Ona nas podseća na ritam koji smo izgubili u svakodnevnom životu, ritam koji je jednostavan i prirodan:
Udah: prihvatam život.
Izdah: otpuštam dan.
Kada stanete među drveće i samo poslušate kako listovi šušte, primetićete da se i Vaš dah vraća sebi.
Šuma nas ne uči tehniku, već povratak.
Povratak u telo, povratak u mir, povratak u disanje koje je tiho, puno i živo.
To je „disanje šume“, dah koji ne namećemo, već dopuštamo.
Da li pronalazite vremena za boravak u šumi?
