14/11/2022
U svetlu nedavnog teksta o osuđivanju drugih i kratke priče o sprečavanju sebe od gubitka kontrole nad svojim postupcima u koje spadaju i izgovorene reči, dajem kratak osvrt na to koliko je važno ispoštovati staro, dobro pravilo "ispeci pa reci".
Koliko p**a ste nešto rekli, pa se nakon toga ugrizli za jezik?
Izgovorene reči vrlo često ostavljaju mnogo dublji trag nego dela koja smo učinili. Zato treba jako voditi računa šta govorimo, kako govorimo, i na kraju, kome govorimo. Sve je podjednako važno.
U osnovi lepog obraćanja drugima stoji poštovanje - kako prema sebi, tako i prema osobi kojoj upućujemo svoje reči. Dakle, ako se ružno ophodimo prema svom sagovorniku, ne birajući sredstva izražavanja, a na kraju krajeva i ne manje bitno, ne birajući sadržaj onoga što govorimo, time na prvom mestu pokazujemo da ne poštujemo sebe, pa onda ni osobu s kojom komuniciramo.
Ukoliko ste vi meta nečijeg lošeg obraćanja, ako vas zasipaju gorkim rečima, ili ste pak predmet nečije osude, nemojte mnogo na to obraćati pažnju, jer u takvoj situaciji najveći problem ima druga osoba, a ne vi.
Vi ćete imati problem ukoliko pređete na tu drugu stranu i upadnete u vatru, poprimajući odlike upravo onakvog ponašanja koje i vama samima smeta.
✅Dakle, dvaput meri, jednom seci da ne bi drugome naneo emotivnu štetu.
