Biljana Hajnal Moj Psihoterapeut

29/04/2026

https://www.instagram.com/blagsasobom/

22/04/2026

Др Џејмс Пенебејкер започео је своја истраживања једним једноставним посматрањем. Приметио је да неки људи који су прошли кроз трауматична искуства успевају да се потпуно опораве, док други остају заробљени у болу и патњи.

Током више од 30 година рада, покушавао је да схвати зашто постоје те разлике. Његов закључак је био да није пресудна ни терапија, ни проток времена, ни подршка окружења — већ стављање искуства у речи.

Кроз експерименте је показао да искрено писање о најдубљим емоцијама (само 20 минута дневно, четири дана заредом) може да донесе мерљиве користи:

побољшање имуног система

снижавање нивоа стресних хормона

ублажавање симптома депресије

Његова идеја је да мозак не заборавља недовршене доживљаје — они остају као „отворене картице“ у позадини.
Писање помаже да се те картице затворе, не тако што мења прошлост, већ тако што омогућава мозгу да је коначно обради и смести на своје место.

Зашто то функционише:

Мозак не заборавља недовршене доживљаје; они остају као „позадински процеси“.

Када их ставимо у речи, мозак их коначно обрађује и „затвара“.

Не морамо да делимо написано, нити да га уобличимо у савршену причу — довољно је да будемо искрени.

Записивање има снажну неуролошку основу: активира делове мозга задужене за емоције, памћење и когнитивну контролу, што омогућава да се трауматична искуства обраде и „затворе“ уместо да остану као непрерађени процеси.

20/04/2026

„Језик љубави у свакодневном животу нису само речи већ једноставна дела — simple acts of kindness.“

18/04/2026

Исцељење је нешто чему сви тежимо.

Људи долазе на терапију да би се исцелили, али само исцељење најчешће настаје између терапија.

Спонтано, једноставно — НЕШТО У ВАМА СЕ ПРОМЕНИ!

И ништа више није исто!
Тај нови осећај, та нова мисао, тај нови слој —
промени све!

Неко би рекао: „Преобразио се! Преобразила се!“
Ја бих рекла: ДОБРОДОШЛИ СЕБИ!

#нежнососебе #коракпокорак #благсасобом

Send a message to learn more

15/04/2026

„Da li ste znali da se kolekcionar plišanih medveda naziva arktofil?

Ovaj termin potiče od grčkih reči arktos, što znači ‘medved’, i phile, što znači ‘ljubav’ ili ‘naklonost’.

Reč je nastala u 20. veku, kada je sakupljanje plišanih medveda postalo popularan hobi.“

*Arktophilija je retka i malo istražena parafilija, ali naučni izvori je povezuju sa ranim iskustvima privrženosti, uslovljavanjem i simboličkom funkcijom sigurnosti.
Psihološki rad sa ovim fenomenom naglašava diferencijaciju između osobe i njenog interesa, kao i integraciju u zdravu životnu priču.

11/04/2026

Можеш да имаш најбоље дипломе и титуле. Можеш да имаш велико искуство у раду са људима. Можеш да знаш мноштво техника и практичних метода за помагање и интервенисање при различитим психолошким стањима.
Али, доћи ће један тренутак – било у личном развоју, било при суочавању са тешким изазовима, болешћу или губитком – када оно што свет нуди као знање неће бити довољно.
То не значи да обезвређујемо знање, већ препознајемо тренутак када једино што може да нам помогне јесте да спојимо руке и затражимо спасење од Бога.
Човек је биће које у себи носи и тело и душу, и зато његово исцељење и спасење није могуће само кроз призму медицине и психологије.
Овде још једном ћу навести руског психијатра Димитрија Авдејева, једног од зачетника Православне психијатрије. Авдејев уводи и интегрише духовну димензију према којој лечење није само медицинско, већ и духовно – кроз покајање, исповест и литургијски живот. Авдејев не одбацује медицину, али наглашава да без духовног исцељења не може доћи до трајног мира у души.
Класична психологија се бави траумама, унутрашњим ранама, конфликтима, депресијом... док Православна психологија говори о страстима и греху као „болестима душе“.
Старци и духовници једноставно и разумљиво уче да су болести последица: „УДАЉЕНОСТИ ОД БОГА“.
И сада стижемо до најважнијег: Христово Васкрсење!
Васкрсење Христово је централни догађај хришћанске вере – победа над смрћу и грехом. Васкрсењем, Христос је отворио врата вечном животу и даровао наду да човек није затворен у безнадежност и страдање. Сведочимо о потпуној преобрати човечије природе. Човек се обновио кроз веру, наду и љубав – путем који нам је показао Исус.
Драги пријатељи, у Миру, Радости и Заједничкој Љубави да прославимо наш највећи празник – Празник над празницима!
Христос Васкрсе!
Срећан Васкрс!

08/04/2026

Руминација – шта је и како је прекинути?
Руминација није само „превише размишљања“. То је процес у ком мозак изнова и изнова враћа исту нерешену мисао, као да се врти на бесконачној траци – чак и када нема ничег новог да се дода.Руминација је сигнал да постоји „отворена рана“ у психичком систему – нешто што није интегрисано у личну причу.
Истраживања показују да је укључен default mode network (DMN) – систем мозга који се активира у стањима унутрашњег фокусирања. Када нема довољно когнитивне „преклапајуће“ активности, DMN може да се заглави у петљи.
Неуронаука показује да овај „loop“ покрећу системи пажње који се заглаве у понављању. Прекидање руминације није питање силе – није довољно само „одгурнути“ мисли. Ради се о промени услова који одржавају петљу активном.

Да Вам поједноставим:

• У суштини, ради се о причи која није довршена.
• Многи мисле да није потребно директно дирати трауму – али како да се прича заврши ако не погледамо право у рану?
• Зато је први корак изградња односа поверења и сигурности. Клијенту се наглашава да је процес свестан и безбедан.
• Ако је клијент спреман, иде се у проживљавање трауме – али у контролисаним условима, уз терапеута који познаје процес и има искуство да води кроз „завршавање приче“.Ако клијент није спреман за директно проживљавање трауме, психолошки приступ се мења – фокус није на „уласку у рану“, већ на изградњи капацитета за сигурност и регулацију. То је суштински део сваке трауматерапије: прво стабилизација, па тек онда експозиција.
• Тиме се успостављају нови неуролошки записи.

Практични кораци за свакодневно смањивање руминације
• Усмеравање пажње на телесне сензације (дисање, покрет, осећај топлоте/хладноће).
• Записивање мисли уместо њиховог сталног понављања.
• Завршавање малих задатака – мозак добија сигнал да је нешто „комплетирано“.
• Ограничење тражења сталног уверавања од других.
• Креативна експресија: Писање, цртање или музика омогућавају индиректно изражавање емоција без директног уласка у трауматичан садржај.

Ове акције дају мозгу јасан сигнал да може да се искључи. Временом, петља слаби јер мозак више не третира ту мисао као недовршену или хитну.

Ако препознајеш себе у овоме – запамти да руминација није твоја „кривица“. То је начин на који мозак покушава да реши нешто недовршено. А добар први корак је да себи даш сигурност и простор да се та прича једном заврши.

Send a message to learn more

04/04/2026

И ја сам мама једног Лазара!
Сретан и благословен празник свима🌿🌿🌿❤️

"Врбица је за православне хришћане празник дечије радости, јер је Христос полазећи у Јерусалим рекао:
"Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско".
На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља благосиљање врбе.
Врбове гране, које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим. Деца се тог дана свечано обуку, па са звончићима везаним на тробојку и стављеним око врата радосно ишчекују да око цркве крене литија. Пре литије у цркви се народу поделе младе врбове гранчице које се касније односе кућама и стављају поред иконе и кандила."

02/04/2026

Стално ми се дешава да добијем питање: Како да разликујем интуицију од негативних мисли?
Мислим да ће Вам ово кратко и јасно објашњенје помоћи.

Постоје стручњаци који су се професионално бавили разликом између интуиције и негативних мисли.

У психологији се ова тема најчешће разматра кроз радове о когнитивним процесима, руминaцији (упорно понављање негативних мисли) и кроз теорије о интуитивном доношењу одлука.
Психолози попут Данијела Канемана (добитник Нобелове награде) разликовали су систем брзог, интуитивног размишљања од система спорог, рационалног размишљања.

Интуиција се описује као брзо препознавање образаца, засновано на искуству и подсвести. Она делује мирно и усмерава ка решењу.

Савремена клиничка психологија (нпр. радови о когнитивно-бихејвиоралној терапији) детаљно описује како негативне мисли настају као производ страха, стреса и научених образаца. Када се понављају, то се назива руминaција – процес који може довести до анксиозности и депресије.То није интуиција већ навика мозга да се фокусира на опасности.

Интуиција је кратка, мирна и усмерава ка конструктивном избору.

Стручњаци из когнитивне и клиничке психологије (Канеман, когнитивно-бихејвиорални терапеути, савремени психолози) јасно раздвајају интуицију као користан унутрашњи сигнал од негативних мисли као штетног когнитивног процеса.

*Интуиција се у психологији дефинише као унутрашњи психички процес који омогућава човеку да донесе закључак или одлуку без свесног размишљања или логичке анализе – често се описује као „унутрашњи глас“ или „шесто чуло“.

*Негативне мисли у психологији се дефинишу као понављајући когнитивни обрасци који носе садржај страха, бриге, самокритике или катастрофичних предвиђања, а који изазивају непријатна емоционална стања и ометају нормално функционисање.

Интуиција је унутрашњи увид који долази из подсвести и искуства, док су негативне мисли производ страха и руминaције. Стручњаци у психологији и филозофији истичу да је интуиција природна способност сваког човека, али да је важно разликовати је од мисли које нас оптерећују.

Send a message to learn more

02/04/2026

Ходање у природи директно помаже регулацији нервног система јер смањује стресне реакције, активира парасимпатички систем (одмор и опоравак) и враћа осећај сигурности и смирености.
То је један од најприроднијих начина да тело изађе из стања „бори се или бежи“ и пређе у стање равнотеже.

Како ходање у природи утиче на нервни систем?

• Смањује стресне хормоне (кортизол): Боравак у природи и ритмично ходање доказано снижавају ниво кортизола, што директно умирује нервни систем.
• Активира парасимпатички систем: Природа и лагано кретање шаљу телу сигнал да је окружење безбедно, па се срце и дисање успоравају, а мишићи опуштају.
• Ритмично кретање регулише мозак: Ходање уједначеним кораком делује као „соматска регулација“ – помаже мозгу да изађе из стања преоптерећења и да се врати у присутност.
• Повећава осећај повезаности: Визуелни и звучни стимуланси из природе (зеленило, птичји пој, мириси) делују умирујуће и враћају осећај сигурности.
• Подстиче неуропластичност: Редовно ходање у природи побољшава функције мозга, концентрацију и емоционалну стабилност.

• Поливагална теорија: Нервни систем стално процењује да ли смо безбедни. Ходање у природи шаље сигнал „безбедно је“, па се активира вагусни нерв који умирује тело.
• Соматска психологија: Тело памти стрес, али кроз покрет (ходање, истезање) ослобађа напетост и враћа баланс.

Кретање је терапија.
Кретање је терапија јер повезује тело, емоције и нервни систем.
Оно враћа баланс, ослобађа напетост и јача осећај сигурности.

30/03/2026

Православна психотерапија, чији је један од главних зачетника руски психијатар Димитриј Авдејев, заснива се на интеграцији духовних постулата Православља са психотерапијским приступом. Њен циљ је да психичке и духовне проблеме сагледа као јединствену целину и да лечење увек укључи духовни смисао.
Главни постулати
1. Јединство душе и тела
Авдејев наглашава да психичко здравље не може бити одвојено од духовног стања. Болест је увек и духовни проблем, а исцељење подразумева хармонију душе и тела.
2. Грех и страсти као корен поремећаја
Психичке тегобе често имају дубље духовне узроке – егоизам, гордост, страх, зависности. Терапија није само ублажавање симптома, већ откривање и превазилажење духовних слабости.
3. Божја Благодат као услов исцељења
Без укључивања молитве, исповести и духовног живота, лечење остаје непотпуно. Авдејев сматра да је духовна пракса суштински део психотерапије.
4. Циљ је преображај личности
Православна психотерапија не тежи само нормализацији понашања, већ преображају личности – враћању смисла, надахнућу и духовној пуноћи.
5. Терапеут као помоћник
Авдејев терапеута види пре свега као помоћника на духовном путу, некога ко помаже човеку да кроз православну веру, молитву и исповест пронађе смисао и исцељење.
Најпознатија и најчешће цитирана књига Димитрија Авдејева је „100 питања православном психотерапеуту“. Управо она је постала његово препознатљиво дело, јер у приступачној форми дијалога одговара на најчешћа питања савременог човека – од депресије и анксиозности, преко несанице и зависности, па све до усамљености и кризе смисла.
Главне теме
1. Депресија – разликовање духовне и медицинске димензије; како молитва и исповест могу бити део исцељења.
2. Анксиозност и страхови – духовни узроци и начини превазилажења кроз православну веру.
3. Несаница – психолошки и духовни фактори који доводе до поремећаја сна.
4. Зависности – алкохол, дроге, порнографија; како се страсти лече духовним путем.
5. Усамљеност и празнина – значај заједнице, литургијског живота и духовне повезаности.
6. Криза смисла – човекова потреба за духовним ослонцем и тражење смисла у Христу.
7. Однос психотерапије и фармакотерапије – лекови као помоћно средство, али не као трајно решење без духовног преображаја.
8. Резилијенција кроз веру – како бол и траума могу постати извор духовне снаге и креативности.
Авдејев је православну психијатрију усмерио ка томе да исцељење није само медицински процес, већ духовни преображај личности кроз благодат Божију. То је његов највећи допринос – враћање психијатрије у оквире духовности и смисла, што је у православној традицији од пресудног значаја.