12/11/2025
RAD NOĆU U DOMOVIMA ZDRAVLJA
Ministar zdravlja republike Srbije Zlatibor Lončar, nedavno je najavio da će se u domovima zdravlja u Srbiji uspostaviti i dežurstva u toku noći i ovaj plan počinje da se ostvaruje već narednih dana. Tako, na primer, ako poželite da vam neko u sred noći posluša pluća ili izmeri krvni pritisak, moći ćete da se obratite dežurnom lekaru u domu zdravlja.
Zbor medicinskih radnika i saradnika Sombora želi da ukaže na svu nelogičnost ovog spornog predloga i zloupotrebu zdravstvene službe koja premašuje njene objektivne mogućnosti. Da bismo to razjasnili, potrebno je da steknemo uvid u stanje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i domovima zdravlja.
Brojno stanje zdravstvenih radnika u domovima zdravlja je krajnje nepovoljno. Sistematizacija i normativi službe koji su trenutno na snazi doveli su do hroničnog nedostatka kadra u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Opterećenje velikim brojem pacijenata i glomaznim admistrativnim procedurama sa jedne strane i nemogućnost napredovanja sa druge, demotiviše zdravstvene radnike za ovu vrstu posla, pa se retko ko odlučuje da se tu i zadrži. Mesta upražnjena odlascima u penziju se slabo popunjavaju, pa tako imamo veliki broj penzionera koji još uvek obavljaju lekarski posao i zasigurno nisu zainteresovani za rad noću, niti su sposobni da ga obavljaju.
Iz ovoga je jasno da je starosna struktura lekara a i medicinskih sestara/ tehničara u domovima zdravlja veoma nepovoljna: prosečna starost lekara je preko 50 godina života. Takodje, medicinska sestre i tehničari često prelaze u domove zdravlja iz ustanova sekundarnog ili tercijernog nivoa jer zbog zdravstvenog stanja ili godina života nisu više u mogućnosti da odgovore zahtevima tih službi, a to se prvenstveno odnosi na noćni rad.
Postavlja se i pitanje organizacije: smenski rad ili noćna dežurstva? Ko će primati naše pacijente u dnevnoj smeni i koliko će biti dodatno opterećenje poslom? Kako će to uticati na kvalitet usluge kada je i u redovnim okolnostima naše vreme provedeno sa pacijentom procenjeno na 10 minuta?
Kakvim i kojim sve zdravstvenim potrebama treba da odgovore ovi zdravstveni radnici u toku noćnog rada? Primarna zdravstvena zaštita je specifična oblast medicine, bazirana na holističkom pristupu i ovakva organizacija službe grubo narušava ceo koncept izabranih lekara. Bilo bi to isto kao da očnom lekaru naredite da operiše slepo crevo u toku noćnog dežurstva. Mnoge specijalističke službe, naročito u manjim bolnicama, rade po principu permanencije, odnosno dolaska od kuće po pozivu i nemaju dežurstva noću.
Ovde se nameće i pitanje nagradjivanja, jer se po zakonu noćni rad plaća više nego dnevni. Primarna zdravstvena zaštita je organizovana po principu timova lekar- medicinska sestra/ tehničar i nagradjuje se pomoću kapitacione formule. Ovakva reorganizacija značajno bi umanjila učinak lekara primarne zaštite uz povećanje troškova rada.
I na kraju, ima li uopšte realne potrebe za ovakvom organizacijom, s obzirom na postojanje službi hitne medicinske pomoći, prijemno-trijažnih odeljenja i urgentnih centara, koji svakako pružaju zdravstvenu zaštitu 24 sata? Ove službe su predvidjene, obučene i opremljene za zbrinjavanje hitnih stanja, dok sve ostale potrebe koje nisu hitne, mogu biti zadovoljene i u redovno radno vreme u okviru primarne zdravstvene zaštite.
Jasno nam je da je pritisak na ove službe prevelik i često neopravdan, ali to je rezultat loše organizacije zdravstvenog sistema u celini i ne može se rešavati parcijalnim i površnim potezima.
Takodje, otvaraju se vrata zloupotrebi službe od strane pacijenata koji žele da izbegnu procedure zakazivanja kod izabranih lekara i da na brzinu ostvare neku svoju potrebu koja ne zahteva hitnost.
Stoga zaključujemo da je ovaj predlog sračunat isključivo sa željom da se kod gradjana stvori lažna slika brige o njihovom zdravlju i tako prikupe jevtini politički poeni, a sve to na račun iscrpljivanja zdravstvenih radnika i urušavanja kvaliteta zdravstvene zaštite i zdravlja gradjana Srbije.
Zbor medicinskih radnika i saradnika Sombora poziva zaposlene u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da ne pristanu na ovakve nelogične, neracionalne i populističke mere.
Pozivamo ministra zdravlja da se, ukoliko je sposoban, pozabavi racionalnom organizacijom zdravstvenog sistema, umesto što preduzima besmislene poteze namenjene jedino ostanku u svojoj poljuljanoj fotelji i opstanku ove nenarodne i poljuljane vlasti.
Zbor medicinskih radnika i saradnijka Sombora
U Somboru, 12.11.2025.
