Jelena Šarić - psihoterapija

Home
Jelena Šarić - psihoterapija

And the day came
When the risk to remain
Closed tightly in a bud
Became more painful
Than the risk it took
To Blossom ✨🌷

13/08/2025

Kada razmišljamo o zdravom narcizmu prva asocijacija može da bude osoba koja je veoma uspešna i koja je stekla priznanje, a možda i slavu. Neko ko ima uticaja na druge i ko radi nešto korisno za zajednicu.

Ove osobe su možda imale sreće, a možda i nisu imale roditelje koji su im pružili ljubav i stabilno okruženje za rast i razvoj. Možda su imali trnovit put i izazovno odrastanje, a do zdravijeg načina funkcionisanja došli putem psihoterapije, duhovnosti ili uz neki drugi vid samopomoći. Ili su imali neku baku koja ih je volela, a možda i nekog ljubaznog učitelja/učiteljicu koji su bili korektivno iskustvo.

Na liderskim pozicijama i među uspešnim ljudima imamo i ovakve primerke. Ljude koji poseduju zdrav narcizam i koji su izuzetno spretni i nadareni u oblasti kojom se bave.

Karakteristike zdravog narcizma su:

~empatija i mogućnost da budemo usklađeni sa unutrašnjim svetom drugih ljudi

~privlačni: socijalno inteligentni, harizmatični i prijatni

~liderstvo: umeju da vode druge kroz postavljenje vizije, svrhe i cilja

~teže priznanju: motiviše ih pozitivno odobravanje i žele da naprave razliku

~odlučni su: mogu da ostanu istrajni i ostvare svoj cilj uprkos preprekama

~konfrotativni: ukazuju drugima na odgovornost, ali ih ne obezvređuju i ne lepe im etikete

~mudri su i oprezni

>Inspired by Disarming the narcissist, book by Wendy Behari 🌙

06/08/2025

Mehanizmi odbrane predstavljaju način na koji se branimo od opasnosti (spoljašnje ili unutrašnje), čuvamo svoje samopoštovanje ili razrešavamo neki konflikt.

Pokreću se nesvesno i automatski, štite nas, ali i utiču na našu percepciju realnosti (u manjoj ili većoj meri).

Prema Ani Frojd koristimo deset mehanizama odbrane:

poricanje, potiskivanje, reaktivna formacija, projekcija, introjekcija, regresija, poništavanje unazad, preokretanje u suprotnost, intelektualizacija, okretanje protiv sopstvene ličnosti i sublimacija.

☑️Poricanje je neprihvatanje bolne i neprijatne stvarnosti. Ovaj mehanizam odbrane se uobičajeno javlja kod dece na ranom uzrastu, koje tada poriče deo stvarnosti koji mu se ne sviđa. To što ne želi zamenjuje tako što zamišlja drugačiju - lepšu stvarnost.

☑️Potiskivanje je neprihvatanje, odnosno izbegavanje suočavanja sa neprijatnim željama, emocijama i impulsima. Ono podrazumeva zaboravljanje onoga što je neprijatno, dok energija povezana sa tim opstaje i traži način da se ispolji. Nije lako držati potisnuti sadržaj u nesvesnom, jer traži način da probije u svest.

☑️Reaktivna formacija podrazumeva veoma nefleksibilne stavove i crte ličnosti koji su svesni, a koji imaju funkciju da zaustave proboj drugih potisnutih impulsa. Ono što je zabranjeno i izaziva strah je potisnuto i zaglavljeno u nesvesnom delu ličnosti.

☑️Projekcija je mehanizam odbrane kojim se osoba brani od emocija, nagona ili crta ličnosti koje ne može kod sebe da prihvati. Pa ih nesvesno pripisuje drugim ljudima. Omogućava zaštitu od unutrašnje opasnosti kao da je spoljašnja, tako što na indirektan način omogućava prihvatanje nesvesnih želja. Jer se one doživljavaju kao uobičajena reakcija na ponašanje drugih ljudi. Na primer: osetimo mržnju prema nekome i to pretvorimo u to da nas ta osoba mrzi, pa je onda opravdano to što i mi osećamo mržnju.

~Pt.1 o mehanizmima odbrane
Izvor: Ja i mehanizmi odbrane, Ana Frojd

10/07/2025

🎨 Radionica: Poveži se sa svojim srećnim detetom
📍 Beograd | 20. 7. 2025. | 🕒 12h

Koliko često staneš i pitaš sebe: “Šta je ono što me istinski raduje?“

U svakome od nas postoji dečiji deo koji se raduje bojama, pokretu, slobodi i igri.

Na ovoj radionici, zajedno sa mojom prijateljicom Marijom, grafičkom dizajnerkom .collages, vodićemo vas kroz jedno nežno i kreativno putovanje — uz pomoć kolaža. Biće to prilika da kroz slike, reči i boje pronađeš kontakt sa delom sebe kojem je potrebna tvoja pažnja.

Kontakt sa ovim delom nas je važan — ali često otežan zbog svakodnevnih obaveza, stresa i poruka koje smo dobijali još kao deca.

Zato je ova radionica prilika da se ponovo povežeš sa sobom i osvestiš:

✨ Šta tvoje unutrašnje dete pokreće?
🌀 Šta ga blokira?
✨Kako da kroz pravljenje kolaža doðeš u kontakt sa srećnim detetom?

Veoma se radujemo upoznavanju, povezivanju i kreativnom izražavanju. Dobrodošli! 🥰

📩 Prijave u DM kod mene ili Marije .collages
🎟️ Broj mesta je ograničen na 9 učesnika

04/07/2025

Propaganda I fall for - psychotherapist version ✨

01/07/2025

Zašto ne treba izbegavati svoje emocije?

Emocije imaju svoju svrhu – one nam prenose važne poruke. Pokazuju nam šta nam prija, šta nas uznemirava, ali i šta nam je zaista važno u životu. Kada nismo u kontaktu sa svojim emocijama, kao da koračamo bez mape – postoji velika verovatnoća da ćemo zalutati.

Izbegavanje emocija može na kratko doneti olakšanje, ali nas na duže staze udaljava od sebe i često pogoršava unutrašnju patnju. Dugotrajno potiskivanje neprijatnih osećanja može voditi ka autodestruktivnim obrascima ponašanja poput zloupotrebe alkohola i droga, prejedanja, kompulsivne kupovine i slično – čime se problem samo produbljuje.

Šta možeš da uradiš da sebi pomogneš?

1. Razumi posledice izbegavanja emocija.

Postani svestan/a kako izbegavanje utiče na tvoje ponašanje i svakodnevni život.

2. Vodi dnevnik emocija

Zapisuj situacije koje izazivaju neprijatna osećanja i tvoje reakcije na njih. To ti može pomoći da bolje razumeš šta osećaš i kako se nosiš sa tim emocijama.

3. Podseti sebe da su sve emocije validne

Šta god da osećaš – postoji razlog zašto je ta emocija tu. Međutim, nisu svi postupci koji proističu iz emocija korisni za tebe. Na primer, izbegavanje zadataka, mesta ili ljudi zbog straha može kratkoročno delovati zaštitno, ali dugoročno samo pojačava strah i gubiš osećaj kontrole.

Zato se u nekim situacijama preporučuje da se ponašamo ~suprotno od onoga što osećamo~. Ovakvo ponašanje može pomoći da regulišemo emocije, dobijemo novo iskustvo i povratimo osećaj unutrašnje snage.

22/06/2025

“You don’t have to control your thoughts. You just have to stop letting them control you.“ 🦋

~Dan Millman

20/06/2025

✨ Velike vesti! ✨

Konačno je došao trenutak koji smo dugo čekale – moje koleginice i ja pronašle smo savršen prostor za naš rad! 💖

Prostran, udoban i topao stan u kojem ćemo moći da radimo individualne i grupne seanse, kao i da organizujemo radionice i druge događaje koji nas inspirišu. 🌿

Ovaj prostor nismo birale samo za sebe – sa velikim zadovoljstvom ga otvaramo i za saradnju sa drugim koleginicama i kolegama! Ako vam je potreban prostor za psihoterapiju, koučing, radionice ili bilo koji vid podržavajućeg rada sa ljudima – pišite nam! 📩

Radujemo se budućim susretima, zajedničkom rastu i stvaranju sigurnog mesta za razvoj. 🌱

📍Za više informacija – kontaktirajte nas u DM ili na broj 062/8887295.

15/06/2025

✨Ovako počinje da izgleda život kada:

~prestaneš da kritikuješ sebe

~napustiš odnose u kojima se osećaš nevidljivo

~dozvoliš sebi da zaista osećaš svoje emocije

Život tada postaje prostor za rast, bliskost i unutrašnji mir. 😊

08/06/2025

🫧O prolaznosti, odnosima i savršenstvu

• Prolaznost

* Vreme prolazi.
* Starimo i menjamo se.
* Jednog dana ćemo umreti.

Vreme teče i sve što imamo je sadašnji trenutak.

• Odnosi

* Neke odnose ćemo izgubiti, a neki će se promeniti ili transformisati.
* Upoznaćemo nove ljude i graditi nove veze.
* U odnosima će biti konflikata i nesporazuma.

Odnosi su veoma važni, ali se i oni menjaju. Pored ljubavi i prihvatanja u odnosima postoji i neslaganja i boli.

• Savršenstvo ne postoji

* Život nikada neće biti savršen.
* Ljudi će nas ponekad povrediti, i mi ćemo povrediti njih.
* Pravićemo greške — jer smo ljudska bića.

Ne postoji savršen život - on je pre mešavina lepih i loših iskustava.

✨Jedino što je pod našom kontrolom je trud koji ulažemo✨

* Možemo da brinemo o sebi i svom zdravlju, ali ne možemo zaustaviti starenje.
* Možemo da komuniciramo svoje potrebe, ali ne možemo kontrolisati kako će drugi reagovati (da li će ih zadovoljiti ili ne).
* Možemo da ulažemo u odnose, ali ne možemo naterati druge da nas vole.
* Možemo da radimo na isceljenju rana iz prošlosti, ali ne možemo promeniti ono što se desilo.

🧭 ACT perspektiva: prihvati – poveži se – deluj

U Acceptance and Commitment terapiji učimo da život nije problem koji treba rešiti, već iskustvo koje treba živeti.
Umesto borbe sa stvarima koje ne možemo kontrolisati, učimo da ih prihvatimo, povežemo se sa sobom i svojim vrednostima, i delujemo u pravcu života koji želimo da vodimo.

Možda ne možemo sprečiti bol, ali možemo odabrati kako ćemo se nositi sa njim.

Ne možemo biti savršeni i uvek na visini zadatka, ali možemo biti prisutni, autentični i na svojoj strani. 😊

31/05/2025

✨Svesna komunikacija✨

U komunikaciji sa drugima, primena svesnosti (mindfulness) podrazumeva korišćenje “JA” govora umesto “TI” govora. To znači izbegavanje osuđivanja i etiketiranja druge osobe, uz istovremeno otvoreno izražavanje sopstvenih osećanja i potreba.

Kada u komunikaciji koristimo rečenice poput:

“Ti si bezobrazan/a. Namerno mi to radiš.”
“Izluđuješ me.”
“Ti si kriv/kriva što nam je odnos ovakav.”

Tada upućujemo kritiku drugoj osobi koja je usmerena na ličnost.Takav pristup često izaziva odbrambenu reakciju, što može dovesti do konflikta i nemogućnosti da se problem reši.

☑️Kako komunicirati efikasnije?

Zamenite “TI” sa “JA” – fokusirajte se na svoja osećanja i potrebe, a ne na procenu druge osobe. Kritiku usmerite na konkretno ponašanje, ne na ličnost.

Primeri “JA” govora:

“Trenutno se osećam veoma ljuto.”
“Ne sviđa mi se tvoje ponašanje. Voleo/la bih da u budućnosti bude drugačije.”
“Nisam zadovoljan/a našim odnosom i voleo/la bih da porazgovaramo. Važno mi je da rešimo probleme koje imamo.”

Ovakav način izražavanja omogućava drugoj osobi da čuje vašu poruku i da se ne oseća napadnuto, što dalje omogućava voðenje konstruktivnog razgovora.

🎯 Dodatni savet: Raditi ono što je efikasno

“Raditi ono što je efikasno” znači preduzimati korake koji vode ka rešavanju problema ili postizanju cilja, čak i kada su ti koraci neprijatni ili suprotni vašim trenutnim osećanjima. To podrazumeva svesno biranje ponašanja koje doprinosi rešavanju konflikta, umesto impulsivnog reagovanja.

Korišćenjem “JA” govora i fokusiranjem na efikasne strategije komunikacije, možete izgraditi zdravije i stabilnije odnose sa drugima.

27/05/2025

Svi mi ponekad osuđujemo sebe i druge. Međutim, ako često osuđujemo sebe, gotovo je sigurno da ćemo na sličan način osuđivati i druge. I obrnuto – kada naučimo da budemo saosećajniji i blaži prema sebi, postajemo sposobni da sa više razumevanja pristupimo i drugima.

Zamislite osobu koja ljude deli isključivo na „dobre“ kada se ponašaju lepo i „loše“ kada učine nešto pogrešno ili uznemirujuće. Ovakav način razmišljanja – stavljanje ljudi u kategorije – nije koristan. On nas može navesti da budemo preokupirani kritikovanjem i osuđivanjem, što često vodi ka osećaju nelagodnosti, razočaranosti i patnje.

Čak i pozitivne procene u tom kontekstu mogu imati negativan efekat, jer stvaraju očekivanja koja, kada budu izneverena, izazivaju veliko razočaranje i bol. Svi smo mi ljudi – grešimo, povređujemo, ne ispunjavamo tuđa (pa ni sopstvena) očekivanja.

Kritika i osuđivanje – bilo upućeni sebi ili drugima – nas odvlače iz sadašnjeg trenutka. U toj potrebi da etiketiramo, procenjujemo i ispravljamo, gubimo vezu sa realnošću onoga što jeste, ovde i sada. A upravo prisutnost u trenutku otvara prostor za razumevanje, saosećanje i istinsku promenu.

23/05/2025

~Razumevanje napada panike~

Simptomi napada panike razvijaju se veoma brzo, najčešće u roku od nekoliko minuta. Trajanje samog napada je obično oko 10 minuta, jer je toliko vremena potrebno nervnom sistemu da se vrati u stanje ravnoteže, tj. homeostaze.

Da bismo bolje razumeli napade panike, važno je najpre razumeti sam mehanizam straha. Strah se javlja kao automatski alarm kada osetimo opasnost.
Na primer, ako bi vam prišla opasna životinja, sigurno biste osetili paniku praćenu nizom telesnih reakcija – ubrzanim radom srca, pojačanim znojenjem i brzim disanjem.
Te fiziološke promene pripremaju telo na reakciju – borbu ili beg – i predstavljaju važan mehanizam za preživljavanje.
Međutim, moguće je da osoba oseti intenzivan strah iako ne postoji stvarna opasnost. Tada govorimo o tzv. lažnom alarmu.

Prvi napad panike često izgleda kao da se pojavio “niotkuda”, bez jasnog povoda, pa osoba ne može da ga poveže ni sa čim. Vremenom, napadi se mogu povezivati sa određenim situacijama. Tipično su praćeni snažnim impulsom da se osoba skloni ili pobegne na bezbedno mesto.

Napadi panike mogu se javiti i tokom noći, dok osoba spava. U tim slučajevima, buđenje u panici bez jasnog uzroka može biti naročito zastrašujuće.
Ljudi koji često doživljavaju napade panike često menjaju svoje ponašanje kako bi izbegli nove napade. To znači da počinju da izbegavaju situacije u kojima procenjuju da ne bi mogli da dobiju pomoć ili se sklone na sigurno mesto. Ako ovakvo izbegavanje postane učestalo i ograničavajuće, može dovesti do razvoja agorafobije.

Napadi panike nisu opasni – ali jesu neprijatni. Razumevanje mehanizma straha pomaže da ih lakše prepoznamo, shvatimo šta nam se dešava i naučimo kako da se sa njima nosimo.
Ako napadi panike utiču na vaš svakodnevni život (stalno ste u strahu od novih napada ili često izbegavate razne situacije zbog straha od novih napada) onda bi razgovor sa stručnim licem mogao da pomogne.

Address

Opening Hours

Monday	10:00 - 20:00
Tuesday	10:00 - 20:00
Wednesday	10:00 - 20:00
Thursday	10:00 - 20:00
Friday	10:00 - 20:00

Telephone

+381628887295

Website

https://psihologbeograd.rs/, https://www.psihologsrbija.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Jelena Šarić - psihoterapija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Jelena Šarić - psihoterapija:

Shortcuts

Address
Telephone
Opening Hours
Alerts
Contact The Practice
Claim ownership or report listing
Want your practice to be the top-listed Clinic?

Country:

City: