30/04/2026
5 stvari koje me ova trudnoća stvarno uči:
1. Da je telo pametnije nego što sam mu ikad priznala.
Ne u teoriji, nego baš u praksi — ono me svaki put vrati na “stani, uspori, ovako je bolje”.
2. Da sam mnogo više umorna od kontrole nego od svega ostalog.
I da mi je iskreno lakše kad ne pokušavam sve da držim pod koncem.
3. Da mi tuđa mišljenja sada prolaze kao šum.
Svi imaju nešto da kažu, ali ja prvi put stvarno učim da filtriram i da ostanem u sebi.
4. Da strah dođe, ali ne mora da vodi.
Nekad ga osetim baš jako, ali više ne znači da mu verujem kao ranije.
5. Da snaga uopšte ne izgleda onako kako sam mislila.
Nije guranje, nije dokazivanje, nije “izdržati po svaku cenu”.
Više je: stati, poslušati sebe i ne ići preko sebe.
I sve to mi se nekako prirodno spojilo sa onim što se desilo prošle godine — sa jogom kroz mantru filozofiju duhovnost, sa Indijom, sa tim mojim prvim stvarnim vraćanjem sebi. Kao da se tek sada sve slaže i dobija smisao.
Tada sam prvi put zaista počela da učim šta znači biti žena.
Šta žensko telo jeste i šta sve može. I jednu malo siroviju istinu koju ranije nisam umela da vidim — koliko je pokret zapravo dar.
I tu sam se prvi put ozbiljno sudarila i sa temom produktivnosti.
Koliko sam navikla da merim sebe kroz rad, a ne kroz prisustvo. I koliko je to zapravo umaralo više nego bilo šta drugo.
Ova trudnoća me stalno vraća na isto —
da sve već postoji u meni. Samo sam ranije to tražila spolja.
