07/02/2026
„...Ne, savršeno je u svakom trenutku; svaki greh već nosi milost u sebi, sva mala deca su potencijalni starci, sva dojenčad nose smrt u sebi, svi umirući ljudi - večni život. Nije moguće da jedna osoba vidi koliko je druga uznapredovala na putu; Buda postoji u razbojniku i kockaru; razbojnik postoji u Bramanu. ... Stoga, čini mi se da je sve što postoji dobro - smrt kao i život, greh kao i svetost, mudrost kao i ludost.
Sve je neophodno, svemu je potreban samo moj pristanak, moje nežno razumevanje; tada je sve u redu sa mnom i ništa mi ne može nauditi. Kroz svoje telo i dušu sam naučio da je neophodno da grešim, da mi je potrebna pohota, da sam morao da težim imovini i da iskusim mučninu i dubine očaja kako bih naučio da im se ne opirem, kako bih naučio da volim svet i da ga više ne upoređujem sa nekom vrstom željenog, zamišljenog sveta, nekom imaginarnom vizijom savršenstva, već da ga ostavim takvog kakav jeste, da volim i budem srećan što mu pripadam...
Ali više o tome neću reći. Reči ne izražavaju misli dovoljno dobro. One uvek postaju nešto drukčije, čim se izraze, pomalo iskrivljene, pomalo budalaste. Pa ipak, drago mi je i čini mi se ispravnim da ono što je vredno i što je mudro za jednog čoveka izgleda besmisleno drugom.“
Hermann Hesse, iz knjige: "Siddhartha"
Hvala Milance 💖
