29/09/2025
🫀Ове године навршава се 25 година откако се обиљежава Свјетски дан срца.
☝️У протеклих 25 година, Свјетски дан срца је од догађаја за подизање свијести о значају и учесталости кардиоваскуларних болести, прерастао у снажан глобални покрет, који покреће образовање, заступање и акцију против кардиоваскуларних болести. Свjетска федерација за срце (World Heart Federation) залаже се за боље здравље срца и побољшан приступ њези широм свијета.
🩺Од 2024. године Свjетска федерација за срце проводи кампању под називом „Користи срце за акцију“, подржавајући појединце да брину о свом срцу и оснажујући их да подстакну лидере да пруже глобалну платформу за акцију. Кампања наглашава значај акција које предузимају доносиоци одлука али и професионална заједница, пацијенти и јавност у циљу постизања здравља срца.
⏱Тема Свјетског дана срца 2025. године је „Не пропустите ниједан тренутак“. Вољени широм свијета пропуштају вријеме које би и даље требало да проводе заједно због пријевремених смртних случајева узрокованим кардиоваскуларним болестима.
Кардиоваскуларне болести су група болести срца и крвних судова и укључују: коронарну болест срца, цереброваскуларну болест, периферну артеријску болест, реуматску болест срца, конгениталне срчане болести, дубоку венску тромбозу и плућну емболију. Кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок смрти у свијету.
📊Према процјени Свјетске здравствене организације кардиоваскуларне болести су тренутно одговорне за 20,5 милиона смрти у свијету годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара. Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и инвалидитета и у Европи, узрокујући скоро половину свих смртних случајева. Већина ових смртних случајева је од акутних догађаја као што су срчани или мождани удари. Процјењује се да је 4,2 милиона људи у Европи умрло од кардиоваскуларних болести у 2019. години, што представља 42,5% свих смртних случајева.
❗️Група кардиоваскуларних болести је на првом мјесту као узрок смрти и у Републици Српској.
👉Кардиоваскуларне болести резултат су комплексних интеракција између индивидуе и њене околине и већина случајева кардиоваскуларних болести се може спријечити утицајем на факторе ризика прије него што узрокују обољење.
Најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су везани за понашање појединца су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола. Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити код појединца као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност.
☝️Висок крвни притисак, или хипертензија, један је од најчешћих узрока срчаног и можданог удара. Обично нема симптоме. Важно га редовно провјеравати и ако је потребно, предузети неопходне мјере за његово снижавање, што може укључивати промјене у исхрани, повећану физичку активност и лијекове. Висок ниво LDL холестерола и триглицерида у крви повећава ризик од кардиоваскуларних болести, укључујући срчане и мождане ударе. Вриједности LDL холестерола и триглицерида у крви се обично могу контролисати правилном исхраном и ако је потребно, одговарајућим лијековима.
❗️Висок ниво шећера у крви, или хипергликемија, чест је проблем код људи са дијабетесом. Виши ниво шећера у крви повећава ризик од срчаних и можданих удара, па је важно да појединац зна која му је вриједност шећера у крви и да предузима све неопходне мјере предострожности за контролу шећера у крви. Престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање воћа и поврћа, редовна физичка активност и избјегавање штетне употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Поред тога, лијечење дијабетеса, повишеног крвног притиска и високих липида у крви може бити неопходно за смањење кардиоваскуларног ризика и спречавање срчаног и можданог удара.
🚭Употреба дувана и пасивно излагање дуванском диму су једни од главних узрока кардиоваскуларних болести. Глобално, више од 1 од 10 кардиоваскуларних смрти је узроковано употребом дувана. Престанак пушења је појединачна најбоља мјера која се може предузети да се унаприједи здравље срца.
Физичка неактивност може значајно допринијети настанку болести срца јер може довести до добијања на тежини, допринијети настанку дијабетес мелитуса и повишеног крвног притиска. Вјежбе нарочито добре за срце су брза шетња, трчање, пливање, вожња бицикла.
📈Они који живе са дијабетесом тип 2 имају двоструко већу вјероватноћу да умру од срчаних болести и можданог удара у поређењу са пацијентима без дијабетеса
што указује на хитну потребу за превенцијом кардиоваскуларних болести код особа са дијабетесом, обраћајући пажњу на факторе ризика за настанак кардиоваскуларних болести. Ризико фактори за настанак кардиоваскуларних болести су у великој мјери одређени понашањем наученим у дјетињству које се наставља у старијој доби као што су навике у исхрани и пушење. Због тога је потребно олакшати приступ дјеци и њиховим породицама здравој храни као и средини без дуванског дима.
‼️Свјетска федерација за срце наглаша значај спрјечавања кардиоваскуларних болести у веома раној фази.
Када се развије кардиоваскуларно обољење важно га је открити што је раније могуће како би се смањиле посљедице раним лијечењем, савјетовањем и лијековима.
Извори:
http://www.world-heart-federation.org
http://www.euro.who.int
