16/01/2026
Neke stvari ne trebamo nositi sami
Postoje trenuci u životu kada teret postane pretežak – ne zato što smo slabi, nego zato što smo ljudi. I tada se često povučemo. Kažemo sebi: “Proći će.”
Učimo se da izdržimo, da ne smetamo, da budemo jaki. Ali istina je drugačija.
Kada je nešto previše, to nije znak slabosti – to je signal da nam je potrebna podrška.
Kao psihoterapeut, svakodnevno susrećem ljude koji su dugo nosili teret sami. Nisu tražili pomoć jer su mislili da moraju još malo izdržati, još malo se sabrati, još malo “biti jaki”. I gotovo uvijek čujem isto: “Da sam ranije došao/došla, bilo bi mi lakše.”
Podrška ne znači da ne znamo sami. Podrška znači da ne moramo sami.
Kada govorimo o onome što nas pritišće, nervni sistem dobija signal sigurnosti. Misli se usporavaju Emocije postaju podnošljivije.
Tijelo se opušta.
A ono što je u tišini izgledalo nepremostivo, u odnosu počinje dobijati oblik i smisao. Traženje podrške je čin brige o sebi. To je odluka da ne ostanemo zaglavljeni u patnji, nego da sebi damo priliku za olakšanje, razumijevanje i promjenu.
Ako vam je trenutno teško — ne čekajte da postane teže.
Razgovor s terapeutom, povjerljivom osobom ili stručnjakom može biti prva tačka olakšanja, a ne znak kraja snage. Ne morate sve nositi sami.
Ponekad je najhrabriji korak upravo onaj u kojem kažemo:
“Treba mi podrška.”
