16/04/2026
Roditelji, nađite vremena i pročitajte malo detaljnije ovaj tekst!
Šećer je veliki neprijatelj zdravlja zuba i cijelog organizma! Redovno i detaljno pranje zuba, može mnogo da popravi stvari!
Zahtijeva malo truda, ali su benefiti nemjerljivi!
Zašto "kljukamo" bebe i malu decu sa šećerima?
UNOS ŠEĆERA U RANOM DETINJSTVU JE OPASAN ZA ZUBE I ZA OPŠTE ZDRAVLJE
Upoznajte prijatelje sa ovim važnim informacijama!!!
Slobodni šećer (dodati, rafinisani) su prema definiciji SZO: „Grupa prostih šećera(mono i disaharidi) koji se dodaju hrani i napitcima od strane proizvođača, tokom kuvanja ili radi zaslađivanja. Ovde spadaju i šečeri prirodno prisutni u medu, sirupima voćnim sokovima i koncentratima“.
Slobodni šećeri nisu produkt prirode već čoveka!? Priroda je proste šećere vezala u biljkama za vlakna i fitohemikalije i oni se postepeno oslobađaju ne remeteći metaboličku i bakterijsku ravnotežu. Sa masovnom potrošnom slobodnih šećera počinje se u 19. veku i od tada zapoćnije i pandemija karijesa i drugih hroničnih oboljenja, pogotovu sa njihovim uvođenjem praktično u sve namirnice (videti „skriveni šećeri“).
Organizam u razvoju je posebno osetljiv na prisustvo slobodnih šećera iz sledećih razloga:
1. U prvih 18 meseci se formira mikrobiom (zajednica bakterija koje normalno naseljavaju delove organizma) usne duplje i biofilma (zubni plak) na površini zuba. Slobodni šećeri podstiču razvoj štetnih (kariogenih) bakterija koje zatim potiskuju prijateljske. Bakterije u usta bebe dolaze iz okruženja ( štetne dominiraju kod roditelja kada ne održavaju higijenu i unose šečere), i ako i beba unosi šećere one „zagospodare“ u biofilmu. Tako formiran rizik je teško kasnije smanjiti, pogotovu jer je stvorena i zavisnost na slatko (videti pod 2.).
2. Tek iznikli mlečni zubi su osetljiviji na dejstvo kiselina koje se intenzivira sa prisustvom šećera i karijes se brže razvija, ali i kasnije sa formiranjem patološkog mikrobioma karijes rizik je povećan.
3. U prve dve godine se formiraju preference ukusa i prisustvo slobodnih šećera utiče na stvaranje zavisnosti na slatko. Iste efekte može da ima i njihovo pojačano prisustvo u trudnoći.
4. Može da utiče na metabolizam i povećava rizik za razvoj hroničnih oboljenja poput gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, razvoj mozga i dr. (videti detaljnije u komentarima).
5. Smanjuje se motivacija za unos druge vrste hrane u periodu kada je raznovrsnost najvažnija.
Naznačajniji izvori slobodnih šećera su: slatkiši, keksi, kolači, sokići i zaslađeni napitci, grickalice, slatka peciva, zaslađene kaše. Posebno su agresivne kombinacije slobodnih šećera sa mlekom i rafiniranim skrobom.
Zbog svega toga preporuka je da se slobodni šećeri u potpunosti izbegavaju do 2. godine, a posle u strogo ograničnim količinama, da čine maksimalno do 10% ukupnog energetskog nivo (do 6 kašičica).
Na žalost kod nas se slobodni šećeri uvode veoma rano u ishranu, u velikim količinama, i što je po zube najpogubnije, sa velikom učestalošću. Prema nekim anketama 50% beba dobija slatkiše već u prvoj godini, a 80% od druge pa nadalje. Pojedine zajednice, pod uticajem zdravstvenog sistema, su još davno uvideli opasnost od masovne konzumacije slobodnih šećera, i snažnim kampanjama smanjili nihov čest unos. Npr. u Skandinaviji još 60-tih godina prošloga veka stvoren je narodni običaj „Slatkiši samo vikendom“.
Pogledati detaljnije u prvom komentaru...
