13/03/2024
"Ovo pismo nećeš nikad dobiti, Majko. Ne znam zašto ga pišem Tebi koja ga više nikad pročitati ne možeš… Nek ti je laka zemlja Majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu.
Čitam telegram s vešću o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sad su, evo, videli da može, ali, opet neće znati vekovima da je koriste, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona.
Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se, možda i jadao, ali sad više ne, jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je "moje" otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije "moje". Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.
Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju. Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem na naše seosko groblje. Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo, negde, još uvek "Ti" i da tvoj život nije zauvek prestao. Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim s Turcima jer su oni iste onakve tužbalice pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sećam da su oni znali mnogo više nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem.
Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bejaše jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako možeš, tom maurskom tužbalicom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina…"
- Nikola Tesla u poslednjem pismu majci Georgini Tesli, rođenoj u pravoslavnoj svešteničkoj porodici kao Georgina Mandić.
Izvor fotografija: Wikipedia; Wikipedia.
Fotografiju kolorizovao: Atellani/reddit.
Fotografije uredio: /FB.
