11/12/2023
Hajde malo da se poigramo: kako bi bilo da nas važnim životnim lekcijama uče omiljeni junaci iz filmova, igrica, knjiga?
Umjesto da čitamo o nekim psihološkim terminima (disocijacija, splitting, trauma...), kako bi nam o tome ispričao recimo Hari Poter?
✨Djeluje zanimljivo, je l da? 😍
Sigurna sam da nema čovjeka na Zemlji koji za nečim ne žali što nije imao, ili je imao pa više nema, i teško mu je da to podnese. Neki to podnose bolje, neki teže. Nekima treba manje, nekima više vremena, sve je to individualno jer nismo svi sa istim kapacitetima i iskustvima.
Svi mi imamo ili smo imali u nekom periodu života, takozvanu 'fantaziju o ljepšoj prošlosti'.
U moje vrijeme smo to u šali zvali 'ŠBB-KBB' (šta bi bilo, kad bi bilo).
Fantazije same po sebi nisu loše, i imaju svoje veoma važno mjesto u procesu našeg rasta tokom procesuiranja sadržaja - samo važno je razlikovati kad nam više ne služe (jer smo odrasli, a kao odrasli imamo mnooogo više opcija za akciju, od toga kad smo bili dijete, zar ne?)
Ono što nas je spašavalo u jednom periodu života, u drugom kreće da nas sputava - to bi bila priča o takvim fantazijama.
✨Koliko go bilo bolno, realnost je da se živi.
I ja sam poput Hari Potera imala momente sanjarenja ('ogledalo') gdje bih izmaštala čitav alternativni život. Ali to je bilo prihvatljivo za 7-8 godina, kad i nemamo neku moć.
Kasnije u odraslom dobu, sanjarila sam o osobinama nekih ljudi i njihovom načinu tretiranja mene, ali tad je već krenulo da mi se obija o glavu. Realnost me nije čekala. Više nije 'palio' stari način suočavanja sa problemima.
✨Odustati od nade u ljepšu prošlost, tema je za psihoterapiju.
Svaka fantazija ima svoju svrhu a to je da nas zaštiti od bolne istine...kad smo mali. Kad smo veliki, sposobni smo da se pobrinemo za sebe, i u ovom slučaju potražimo podršku stručnog lica.
Naravno, fantaziju možemo koristiti i u odraslom dobu, u određenim situacijama, i više o tome u idućem postu.
⭐Kako vam se dopada ovakav način pisanja?
