06/11/2022
EVROPSKA NEDELJA (NE)PLODNOSTI- Nedelja u kojoj je potrebno probuditi svest parova koji u roku 6 meseci do godinu dana ne dodju do potomstva, da potraže pomoć stručnjaka!
Sterilitet je danas jedan od vodećih zdravstvenih problema sa kojim se susreće sve više ljudi. Samo u Evropi sa problemom neplodnosti se suočava čak 25 miliona ljudi, odnosno svaki peti-šesti par ima problem sa ostvarenjem potomstva. U okviru evropske kampanje očuvanja reproduktivnog zdravlja i plodnosti, od 2016. godine obeležava se Nedelja (ne)plodnosti (European Fertility Week) koja ima za cilj pružanje neophodne podrške ljudima koji se bore sa ovim problemom, ali i promovisanju važnosti informisanja o stanjima i bolestima koje kasnije mogu uticati na začeće.
MUŠKA NEPLODNOST - prema poslednjim istraživanjima je u porastu. Poznati uzroci neplodnosti kod muškaraca su urođene i stečene anomalije reproduktivnih organa, urogenitalne infekcije, hormonski poremećaji, imunološki faktori. Uobičajeno se dele na: -pretestikularne (poremećaje u hormonskoj regulaciji spermatogeneze na nivou osovine hipotalamus-hipofiza-testisi);
-testikularne (posledica urođenih poremećaja (Klinefelterov sindrom, mikrodelecija Y hromozoma, cistična fibroza, kriptorhizam, atrofija testisa) ili stečenih stanja (varikokela)) i -posttestikularne (obuhvataju činioce koji oštećuju izvodne kanale i uzrokuju polnu disfunkciju).
Veliki broj faktora savremenog načina života može uticati na mušku plodnost (konzumiranje alkohola, pušenje, gojaznost, stres, upotreba narkotika, zračenje).
Prvi korak u dijagnostici muške neplodnosti jeste ispitivanje semene tečnosti kroz dve analize koje se rade zajedno: spermogram i spermocitogram. Spermogram se dobijaju podaci o ukupnom broju i pokretljivosti spermatozoida; boji, zapremini, pH vrednosti, viskoznosti, brzini likvefakcije ejakulata; kao i podaci vezani za aglutinaciju i agregaciju spermatozoida. Spermocitogram je deo pregleda koji se obavlja pod velikim mikroskopskim uvećanjem i pruža informacije vezane za morfologiju spermatozoida, prisustvo i broj drugih ćelija, bakterija. Odstupanja u odnosu na broj, oblik ili pokretljivost spermatozoida mogu se negativno odraziti na plodnost muškarca. Nalaz polnih hormona je neophodan nakon odstupanja parametara u spermogramu, pri čemu se inicijalno određuje koncentracija sledećih hormona u krvi: testosterona, luteinizirajući hormon (LH), folikulostimulirajući hormon(FSH) i prolaktin. Koncentracija inhibina B kod muškaraca korelira sa brojem spermatozoida i spermatogenetskim statusom. Značajnu informaciju u proceni uzroka i lečenju steriliteta pruža i određivanje hormona štitne žlezde budući da i hipotireoidizam i hipertireoidizam utiču na spermatogenezu i neplodnost. Gojaznost je postala važan faktor u muškoj neplodnosti, jer dovodi do smanjenja koncentracije testosterona i povećanja koncentracije.
ŽENSKI STERILITET - kod procene ženskog steriliteta, podrazumevaja se opšti ginekološki pregled sa Papanikolau testom i ultrazvukom. Najčešći uzroci neplodnosti kod žena su:
-izostanak ovulacije, koji je u 30-40% slučajeva uzrokovan endokrinološkim poremećajem, sindromom policističnih jajnika (PCOS); -oštećenje i neprohodnost jajovoda, koje je najčešće posledica infekcije hlamidijom (Chlamidia trachomatis) i
-endometrioza, hronična inflamatorna bolest endometrijuma (sluznice materice).
Među uzrocima ženske neplodnosti sve više se ističe odlaganje rađanja. Procenjuje se da u Evropi svaka peta žena ostvari prvu trudnoću nakon 35. godine života. Razlog značajnog smanjenja plodnosti kod žena nakon 35. godine, a posebno nakon 40. godine je umanjenje ovarijalne rezerve, odnosno broja i kvaliteta jajnih ćelija. Sve jajne ćelije koje žena poseduje stvaraju se pre rođenja i za razliku od muškaraca tj. procesa spermatogeneze, jajne ćelije se nakon rođenja više ne obnavljaju.
Nalaz reproduktivnih hormona predstavlja značajnu informaciju u proceni uzroka i lečenju steriliteta. Preporuka bi bila da se između 2. i 5. dana ciklusa odredi bazalni hormonski status, odnosno koncentracija sledećih hormona u krvi: estradiola, LH, FSH, profil prolaktina, testosterona, dok je za progesteron. Pored bazalnog hormonskog statusa potrebno je uraditi procenu ovarijalne rezerve. Kod žena sa anamnezom rekurentnih pobačaja, potrebno je isključiti autoimune bolesti štitne žlezde kao uzrok i tada se određuju tiroid-peroksidaza antitela (anti-TPO) i tireoglobulinska antitela (anti-Tg). Kod sumnje na insulinsku rezistenciju obično se sprovodi test oralne tolerancije glukoze. Budući da su i trombofilije čest uzrok neuspelih postupaka potpomognute oplodnje, u nekim slučajevima potrebno je uraditi koagulacione i genetičke analize, kako bi se odmah u ranoj trudnoći primenila terapija.
OBA PARTNERA
Ispitivanje uzroka neplodnosti kod oba pola uključuje i mikrobiološka i virusološka ispitivanja, odnosno testiranje na polno prenosive bolesti (Chlamydia, Mycoplasma, Ureaplasma, hepatitis B i C, HIV, sifilis), dok je TORCH test za grupu bolesti koje mogu dovesti do oštećenja ploda ako se majka zarazi tokom trudnoće (Toxoplasma gondii, Rubella, Citomegalovirus (CMV), Herpes simplex virus (HSV)). Ispitivanje imunoloških uzroka infertiliteta uključuje određivanje antispermatozoidnih antitela (ASA) koja mogu biti prisutna u krvotoku muškarca ili semenoj tečnosti, ali i u krvotoku žene, vaginalnom sekretu, materici, jajovodima zbog čega je neophodno ispitivanje oba partnera - imunološke inkompatibilnosti. Antiovarijalna antitela predstavljaju specifičan tip antitela, koja pod određenim okolnostima prepoznaju sopstvene ćelije jajnika i jajne ćelije kao strane. Dijagnostička procedura infertiliteta obuhvata i analizu kariotipa oba partnera, čime se utvrđuje eventualno postojanje promena u broju i strukturi hromozoma. Kod muškaraca se po potrebi rade i dodatne genetičke analize-mikrodelecije Y hromozoma, mutacija u genu za cističnu fibrozu.
Nadamo se da vam je ovaj post bio koristan. Tu smo za sve nedoumice 🙂
Send a message to learn more
