09/05/2025
Sinoć,8.aja je preminula Mira Grmaš,profesorica geografije u penziji.Bila nam je prijateljica,saradnik i saputnik na putevima naših pokušaja da učinimo život lakšim i boljim svima ljudima oko nas.
Tekst je nastao kao predlog za pogovor njenoj knjizi stihova koje nije uspela da štampa a koju je namenila svojim bivšim učenicima kao još jedan dar.
Anđeli neka je čuvaju,nju bezazlenu kao što su i deca koju je neizmerno volela.
MIRA GRMAŠ(MAŠIĆ)
Prostrani hodnik Osnovne škole“ Žarko Zrenjanin“.Došla sam nekakvim poslom u školsku biblioteku i vidim grupu od dvadesetak dece različitog uzrasta kako uz povike „Mašo,Mašo“ i
„nastavnice“ se trude da je dotaknu ispruženim rukama. Spotičući se o decu koja je sasvim okružuju , Mira Grmaš ili po devojačkom prezimenu Mašić, kako je još uvek zovu, profesorica geografije, polako s dnevnikom u ruci ide prema zbornici. Deca joj divikuju svoje ocene,smešne događaje iz učionica, mole za trenutak njene pažnje u želji da je obraduju i još više vežu za sebe. U ovom ubrzanom vremenu jedino ih još ona čuje. Zaglušeni elektronski priozvedenim zvukovima,oslepeli od stalno osvetljenih ekrana mobilnih telefona,bačeni u vrtlog želja za materijalnim postignućima,onemoćali od borbe za opstanak na radnom mestu, ljudi više ne mogu da ih povedu izmaštanim i željenim, osunčanim, nežnim putevim prema danima ispunjenim razumevanjem,smehom i međusobnom ljubavlju.Malo je i učitelja koji to još mogu, među njima je i Mira.
Mira je 2017g otišla u penziju. Njen stan je i dalje utočište dece koja u njoj pronalaze ne samo osobu spremnu da ih sluša, savetuje i voli, već i dobrog poznavaoca istorije, filozofije, književnosti.Velikog putnika po mnogim evropskim zemljama ,po modrim cestama bivše Jugoslavije,po svim krajevima Srbije. Prošla je i svim poljskim, prašnjavim putevima pored dunavskih obala i vojvođanskih salaša.Odana uvek svom narodu, Ličanima ,(pišući nadahnuto i istraživački stručno o njihovom zavičaju i kolonizaciji je i diplomirala), ona je postala deo i svih naroda koji se bore za slobodu i prosperitet na osnovu vlastitog rada i poštovanju svakog čoveka.Koliko je samo truda uložila učeći decu toleranciji,dočaravajući vrednosti svakog naroda koji živi u ovoj zemlji i na Zemlji, kroz lepo osmišljene socijalne radionice predavajući i građansko vaspitanje.
Mira je uvek iskrena i bezazlena.Miru nisu uspeli sasvim da pripitome moderni programeri ljudske psihe.Ona je ostala dete čija je omoljena knjiga Egziperijev” Mali princ“ .Narušenog zdravlja, njenu samoću u stanu probijaju samo dolasci njenih mlađahnih prijatelja željnih znanja i novih vidika ali i slasne pite od jabuka koju im ona ove zime, prve posle trideset pet provedenih u školi, mesi.
Napisala je Mira stihove u knjizi” Moja zemljičica“,onako u jednom dahu, želeći da ne optereti ali da podseti.Deco lepota je u svakodnevnim malim stvarima, lepota je oko nas.Tu , u vašem dvorištu,pored Dunava ,u našoj vojvođanskoj ravnici ali i u zelenim nedrima planinske Srbije. Lepota i istina su u prirodi,u sećanju na detinjstvo i drage, bliske ljude,u svakoj dobroti koja nas dospevši u srce, bodri, raduje, grije i oplemenjuje.Lepote naše zemlje je sagledala i pokazala i kroz ljubav prema svakoj životinji koju je tamo uočila, srela, pomilovala. Često povređivana od ljudi, a ostljiva i sama nesposobna za mržnju, ona beži u svoj svet, svet biljaka i životinja, harmoniju stihova,u osećanja iznedrena davno u bezbrižnom detinjstvu i kasnije na svojim čestim, gotovo neprekidnim putovanjima. Ako to nisu bila putovanja u fizičkom smislu bila su to sigurno putovanja naslućenim,čudesnim putevima duha koja i danas traju.
MIRA Grmaš je prisustvovala našoj prvoj akciji(2011 g) kada smo bili još članovi Društva za borbu protiv raka Sombor pa i prvoj akciji Udruženja Nada 20.marta 2023.Smatramo je našim članom.
