19/07/2025
“...Ali emocije se ne mogu ignorisati, bez obzira koliko nekad neke nepoštene ili nezahvalne izgledale..." - Ana Frank
Svaki naš dan ispunjen je neprekidnim i raznolikim osećanjima. Naša osećanja nisu prolazni pratilac, već su to niti koje pletu složenu tapiseriju naše unutrašnjosti i pokazuju nam put kroz sopstveni svet. Kada ih prepoznajemo, ne dozvoljavamo im samo da “prođu” – mi započinjemo dijalog sa samima sobom.
Prvo, važno je usporiti i osvestiti: pre nego što se emocija razbukta i povuče nas kao talas, zastanimo i pitajmo se “šta se ovde događa?”. Čin samoopažanja – da primetimo da osećamo – već je prvi korak ka zdravijem odnosu sa sobom.
Nakon što osećanje nazovemo, možemo ga “istražiti”. Tu ne mislim na intelektualno prosuđivanje, već na posmatranje. Kakva je boja, glas, oblik moje emocije? Ovaj postupak unutrašnjeg osluškivanja razbija zid između klijenta i psihologa – a ta iscelujuća uloga počinje upravo u nama samima.
Ne moramo sve sami: razgovor sa psihologom, prijateljem, članom porodice može biti podrška da prodremo dublje u naše lavirinte. Neko nas može usmeriti pitanjima: “Kada si poslednji put osetio slično?” ili “Šta ti ova emocija poručuje?” Time proširujemo svoje razumevanje i otvaramo nove puteve ka razumevanju sebe.
Učeći iz svakog talasa osećanja polako izgrađujemo emocionalnu pismenost – veštinu kojom prepoznajemo signale svoga tela i uma i biramo kako da odgovorimo, umesto da samo reaguјemo. Svaki put kada prepustimo sebi da iskreno oseti, a zatim oslobodimo ono što je potrebno, mi rastemo. Ne samo da sazrevamo u emocionalnom smislu, već razvijamo i saosećanje prema sebi i drugima.
I na kraju, prihvatanje: 0rava sloboda dolazi kada damo sebi dozvolu da budemo kompletni – i sa svetlom i sa senkama. Prihvatanjem svake nijanse svog unutrašnjeg sveta gradimo stabilniji unutrašnji kompas, koji nas vodi kroz životne oluje i tišine.
Na taj način, svaka emocija postaje dar – vodič ka dubljem razumevanju sebe i sveta oko sebe, izvor mudrosti i snage za izgradnju ispunjenijeg, autentičnog života.
~Slobodan Mićić, master psiholog
