Srpski medicinski časopis

25/04/2025

Poštovane koleginice i kolege,

Izašao je novi broj Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore i dostupan je u celini i potpuno besplatno na našoj digitalnoj arhivi!

Pristupite originalnim naučnim radovima, preglednim i stručnim radovima, kao i prikazima slučajeva samo jednim klikom.

Delimo bogata iskustva domaće i međunarodne (bio)medicinske zajednice i radujemo se svim vašim komentarima, idejama i sugestijama za unapređenje.

28/03/2025

Poštovane koleginice i kolege, prenosimo vam pozivno pismo prof. dr Sonje Radenković, predsednika Organizacionod odbora "Karnef 2025". Više informacija na: https://www.karnef.org/

Veliko mi je zadovoljstvo i čast da Vas u ime Organizacionog odbora pozovem na dvanaesti sastanak Udruženja za kardionefrologiju Srbije “KARNEF 2025“. On će obuhvatiti dva posebna skupa: Sedmi međunarodni kongres kardionefrologije i Drugi međunarodni simpozijum arterijske hipertenzije.

„Karnef“ je već tradicionalni skup kardiologa i nefrologa na kome učestvuju i lekari drugih specijalnosti: fiziolozi, patofiziolozi ,biohemičari, farmakolozi, endokrinolozi, pulmolozi, anesteziolozi i radiolozi. Od velikog značaja je i učešće farmaceuta, hemičara i biologa. Multidisciplinarni pristup problematici udruženih bolesti srca i bubrega je jedini ispravni put koji omogućuje rano otkrivanje, pravilnu dijagnostiku, prevenciju i lečenje ovih stanja.

Kao posebna tematska celina, izdvojena je arterijska hipertenzija koja i danas po kompleksnosti patofizioloških zbivanja, kliničkim manifestacijama predstavlja izazov za adekvatno lečenje i prevenciju. Ona je i glavni razlog nastanka multiorgan oštećenja i to na prvom mestu srca i bubrega.

Rad skupa će se odvijati kroz tematske sesije, plenarna predavanja, edukativne seminare, direktne susrete učesnika sa ekspertima iz pojedinih oblasti i poster sesije. Biće održano preko četrdeset predavanja, a predavači će biti eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva, što svakako ukazuje na značaj i visoki naučno stručni kvalitet sastanka.

I ovog p**a biće organizovana posebna sesija namenjena prikazima radova mladih iztraživača na polju kardionefrologije i dodeljena nagrada za najbolji rad, kao i sesija eksperimentalne kardionefrologije koja kroz bazična iztraživanja u mnogome doprinosi ne samo razumevanju kompleksnih etiopatogenetskih mehanizama interakcije srca i bubrega,već i drugih organa i organskih sistema.

Pored naučnog, skup ima i visoki edukativni potencijal. Direktna razmena znanja i iskustva je najbolji način učenja i ovo je jedinstvena škola kardionefrologije, ne samo na prostorima naše zemlje i regiona, već i na prostorima Jugoistočne Evrope.
Naš sastanak je i vreme da analiziramo gde je mesto kardionefrologije danas, šta je njena budućnost i koji su izazovi i dileme na tom putu.

Uloga Udruženja za kardionefrologiju Srbije u organizaciji ovih skupova i u kontinuiranom radu na problemima otkrivanja uzroka i adekvatnog tretmana bolesnika sa udruženim bolestima srca i bubrega prepoznata je i od strane velikih svetskih asocijacija. Od marta meseca 2016. godine naša organizacija je pridruženi član Svetskog udruženja nefrologa.

Pozivam Vas da nam se pridružite, aktivno učestvujete na sastanku i tako doprinesete razvoju ove interdisciplinarne grane medicine u Srbiji.

U nadi da se uskoro vidimo u Pirotu, srdačno Vas pozdravljam sa porukom "Nauči više, radi bolje i radi u korist bolesnog čoveka".

Predsednik Organizacionog odbora ”Karnef 2025” Prof. dr Sonja Radenković

07/02/2025

"Posvećeni Hipokratovoj zakletvi, želimo da putem Časopisa zajednički doprinesemo zaštiti i unapređenju mentalnog, fizičkog i socijalnog zdravstvenog integriteta ljudi, empatiji za osećanja i potrebe zdravih i obolelih osoba, očuvanju solidarnosti, te pravičnom delovanju na polju zdravlja u zajednici, na individualnom i strukturnom nivou.

Ovom prilikom, uredništvo Časopisa ističe da je čvrsto uvereno u neophodnost poštovanja univerzalnih ljudskih prava, ostvarivanja najvišeg mogućeg standarda života i rada, kao i razvoja zdravih okruženja, te osuđuje svaku vrstu nasilja, stigmatizacije, diskriminacije i druge vrste civilizacijski i etički neprihvatljivog delovanja, kao i one aktivnosti koje narušavaju razvoj zajednice ili ugrožavaju prirodne resurse, javna dobra i ekosistem.

Dosledno u poštovanju naučnog metoda i profesionalnih i etičkih normi, uredništvo Časopisa i ovim pozivom naglašava značaj nauke, kao platforme za razmenu mišljenja i dokaza, u razvoju i napretku celokupnog društva."

Više o novom pozivu za radove na sledećem linku:

https://www.smj.rs/sr/nauka-i-kultura/poziv-za-radove

30/01/2025

Sezonski grip: Kako se zaštititi i očuvati zdravlje?

Poštovane koleginice i kolege,

S obzirom da predstojeći mesec februar predstavlja mesec gripa, važno je podsetiti se na značaj prevencije i sprečavanja širenja infekcije. Sezonski grip uzrokuje virusi influence, koji se prenose kapljičnim putem, kašljanjem ili direktnim kontaktom. Simptomi uključuju povišenu temperaturu, kašalj, bolove u mišićima i glavobolju, a može izazvati ozbiljne komplikacije kod ranjivih grupa, poput starijih osoba, trudnica i pacijenata sa hroničnim bolestima. Najefikasnija prevencija je godišnja vakcinacija jer virus mutira svake godine. Takođe, važno je pridržavati se higijenskih navika, poput čestog pranja ruku, izbegavanja dodirivanja lica i redovne dezinfekcije. Podrška imunskom sistemu zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i kvalitetnim snom takođe doprinosi boljoj otpornosti organizma. Ukoliko imate simptome, preporučuje se ostanak kod kuće i konsultacija sa lekarom.

Veliki je javnozdravstveni značaj prevencije i sprečavanja širenja sezonskog gripa, naročito tokom meseca februara, kada je grip najaktivniji. Sezonski grip izazvan virusima influence može izazvati ozbiljne komplikacije kod ugroženih grupa, a efikasna prevencija uključuje vakcinaciju, pridržavanje higijenskih navika i podršku imunskom sistemu. Važno je pridržavati se saveta lekara u slučaju simptoma, kako bi se sprečilo širenje infekcije i zaštitile najranjivije kategorije stanovništva.

Zajedničkim delovanjem – vakcinacijom, pridržavanjem preventivnih mera i odgovornim ponašanjem – možemo umanjiti rizik od širenja gripa i zaštititi zdravlje cele zajednice.

Srpski medicinski časopis već je objavljivao rad na temu Obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti, u periodu od 2015. do 2019. godine, na teritoriji Beograda. Tom radu i kompletnoj digitalnoj arhivi Časopisa možete besplatno pristupiti putem sledećeg linka:

Uvod: Zarazne bolesti još uvek značajno opterećuju društvo, kako u svetu, tako i kod nas. Cilj rada je bio da se analizira kretanje ukupnog broja obolelih i umrlih od zaraznih bolesti u beogradskoj populaciji, u periodu od 2015. do 2019. godine.

23/01/2025

Poštovane koleginice i kolege,

Noćne smene u zdravstvenim ustanovama predstavljaju specifičan izazov za lekare, medicinske sestre i drugo medicinsko osoblje jer se rad u noćnoj smeni često mora prilagoditi cirkadijalnom ritmu, iako to nije uvek moguće, naročito kada se tokom noći koja je predviđena za odmaranje, gladovanje i endogenu mobilizaciju glukoze mora uzeti jedan ili više obroka.

Zbog narušavanja prirodnog bioritma tokom noćnog rada, može doći do poremećaja u metabolizmu, hormonskoj ravnoteži i sposobnosti organizma da pravilno procesuira hranu. To se naročito odnosi procese varenja, apsorpciju, iskoristljivost nutrijenata i medikamentozne terapije (ukoliko je pojedinac uzima).

Povećana izloženost svetlu tokom noći remeti proizvodnju melatonina, što može povećati rizik od insomnije, smanjenog kvaliteta sna i povećanja stresa. Uz to, noćni rad često dovodi do neredovnih i nezdravih obroka, zbog nemogućnosti ishrane u kantinama ili restoranima, kao i zbog nemogućnosti da se unapred pripremljen obrok odloži u frižider na radnom mestu.

U nastavku možete pročitati pregledni rad autora koji su detaljno analizirali izazov povezan sa ishranom tokom noćnog rada, kao i vrlo korisne smernice kako se taj izazov može uspešno prevazići.

https://smj.rs/sr/volumen-5-broj-1/ishrana-radnika-koji-rade-u-nocnoj-smeni-razlog-ili-izgovor-za-nepravilnu-ishranu

Pozivamo da podelite sa nama vaše iskustvo i način na koji prevazilazite problem sa ishranom tokom noćnog rada!

Dostupnost veštačkog svetla i uređaja koji emituju svetlost promenili su ljudski život u smislu vremena, omogućavajući 24-časovnu zdravstvenu zaštitu, trgovinu i proizvodnju, kao i širenje društvenog života na dan i noć. U Evropi oko 21% radno aktivnog stanovništva čine radnici koji ...

20/01/2025

Mediji prenose da je popularna društvena mreža "TikTok" od 19. januara zvanično zabranjena u SAD.

Društvene mreže su postale ključni deo savremenog života, pružajući platformu za komunikaciju, izražavanje i povezivanje na daljinu, predstavljajući snažan alat za globalnu komunikaciju, ali i potencijal da naruše mentalno blagostanje. Prema jednoj od definicija, mentalno zdravlje obuhvata emocionalno blagostanje, otpornost na stres i sposobnost produktivnog doprinosa društvu. Prekomerno korišćenje društvenih mreža može ometati ove aspekte, čak i kod osoba koje nemaju narušeno mentalno zdravlje. Adolescenti su naročito ugroženi i mogu iskusiti povećanu anksioznost, simptome depresivnosti uz socijalnu izolaciju.

S obzirom na brz rast društvenih mreža koje sada broje više od 4,2 milijarde aktivnih korisnika širom sveta, ovi izazovi će postati još izraženiji. Stručnjaci savetuju postavljanje granica u korišćenju društvenih mreža, fokusiranje na sadržaj koji podstiče pozitivnost i održavanje ravnoteže između digitalnog i realnog okruženja.

Iako društvene mreže pružaju brojne prednosti, njihov uticaj na mentalno zdravlje zahteva pažljivo razmatranje i odgovorno korišćenje kako bi se ublažile različite negativne posledice.

Srpski medicinski časopis objavljuje radove iz oblasti psihijatrije i pokriva teme bihejvioralnih i nehemijskih zavisnosti. Digitalnoj arhivi možete pristupiti na sledećem linku:

13/01/2025

Pasivno pušenje, odnosno 'sekundarno pušenje', označava situaciju u kojoj osoba koja ne puši udiše duvanski dim u prostoriji u kojoj se puši. Pušenje iz 'treće ruke' označava zagađivače koji se talože na različitim površinama, a potiču od dima cigareta. Ovo zagađenje može da se desi i u nepušačkim prostorima jer se ove zagađujuće čestice 'lepe' za odeću i kožu pušača i odatle se prenose i na zidove, tepihe, sedišta i druge površine. Pušači mogu potencijalno da naškode zdravlju svoje okoline čak i kada ne puše i to se zove 'tercijarnim pušenjem'. Dim koji na ovaj način ulazi u nameštaj i druge materijale potiče od običnih cigareta, kao i od e-cigareta i 'vejpova'.

Istraživači sa Univerziteta u Jejlu obajasnili su kako se dim može preneti u okruženje za nepušače. Oni su merili nivo širokog spektra gasova i čestica u bioskopu u Majncu (Nemačka) tokom 4 dana. Bioskop je bio nepušački i u njemu niko nije zapalio cigaretu 15 godina. Oni su primetili da su koncentracije 35 isparljivih organskih jedinjenja povezanih sa duvanom, porasle na početku projekcije filmova. Ove koncentracije su varirale u zavisnosti od doba dana i gledanosti filmova. Emisije ovih supstanci bile su manje kada su se prikazivali porodični filmovi, ali su bile mnogo veće tokom akcionih filmova sa ograničenjem uzrasta. Smatra se da su pušači poneli ove supstance sa sobom na odeću, kosu i kožu, a čini se da ljudi u porodici manje puše, verovatno zbog svoje dece. Ove isparljive supstance iz duvanskog dima nakupljale su se u bioskopima tokom dana. Zaključeno je da ova jedinjenja sigurno postoje u drugim prostorima kao što su barovi, prevozna sredstva i na drugim javnim mestima.

Ova studija je objavljena u časopisu Science Advances pod nazivom „Ljudski transport duvanskog dima iz treće ruke: istaknuti izvor opasnih zagađivača vazduha u zatvorenim nepušačkim okruženjima“ i pokazala je da su ovi ostaci koji "ulaze" u kožu pušača potencijalno opasni za decu i zastupljeniji su nego što mislimo.

Srpski medicinski časopis bavio se i temom pušenja kao prepoznatim faktorom rizika za mnoge bolesti. Više pročitajte na:

Uvod: Uloga zdravstvenih radnika u savetovanju pacijenata o štetnom uticaju duvana na zdravlje i načinima odvikavanja od te loše navike je velika. Međutim, konzumiranje duvana je izazov i za same zdravstvene profesionalce, kao i za studente zdravstvenih studija.

30/12/2024

Drage kolege, saradnici i prijatelji Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore,

Želimo Vam srećne novogodišnje praznike!

Koristimo priliku da Vam se zahvalimo što ste se sarađivali sa nama, doprineli da naš Časopis bude bolji i kvalitetniji i tako podržali razvijanje naučne misli u Srbiji.

Vaša iskrena podrška čini da svake godine napredujemo, i zato Vas ponosno obaveštavamo o novoj kategorizaciji Časopisa: M53!

U narednoj godini želimo Vam dobro zdravlje, uspeh i prosperitet na svim poljima.

Radujemo se budućim projektima i pozivamo Vas da nastavite da čitate Srpski medicinski časopis Lekarske komore!

S poštovanjem,

Uredništvo

24/12/2024

Da li ste čuli za PM2.5 čestice?

Rezultati studija koje su sproveli Univerzitet Džordž Mejson, Univerzitet Teksas u Ostinu i Harvard T.H. Chan škola javnog zdravlja, pokazuju da izloženost finim česticama PM2.5 koje se emituju iz termoelektrana gde se sagoreva ugalj dovode do dvostruko većeg rizika od smrtnosti u odnosu na PM2.5 iz drugih izvora. Ove studije koristile su podatke iz 480 elektrana na ugalj u SAD između 1999. i 2020. godine i tako su modelovali rasprostranjenost aerozagađenja PM2.5 koje potiče od sagorevanja uglja.

Dodatno, pregledali su medicinsku dokumentaciju od 1999. do 2016. godine sa zdravstvenim stanjem Amerikanaca starijih od 65 godina. Povezivali su izloženost aerozagađenju sa zdravstvenim podacima iz medicinske dokumentacije, uključujući i podatke gde su osobe živele i kada su preminule. Na taj način su bliže sagledali dugoročnu izloženost PM2.5 i potencijalni uticaj na zdravlje. Istraživači su procenili da se oko 460.000 smrtnih slučajeva u ovom periodu može povezati sa štetnim uticajem PM2.5 čestica nastalih sagorevanjem uglja.

Budući da su studije ukazale da izloženost PM2.5 česticama nastalim sagorevanjem uglja značajno štete zdravlju, uloženo je u implementiranje novih rešenja za čistiji vazduh, što obuhvata kontrolu emisije zagađenja vazduha i prelazak na obnovljive izvore energije. Ovakve javnozdravstvene intervencije smanjile su opterećenje društva bolešću koje potiče od negativnog uticaja PM2.5 čestica dobijenih sagorevanjem uglja.

Zanima Vas uticaj sredine na zdravlje, uključujući i klimatske promene? Pročitajte još na vebsajtu Srpski medicinski časopis:

Recept za zdravu klimu Direktor Svetske zdravstvene organizacije zajedno sa 450 drugih organizacija koje se bave zdravljem, kao i više hiljada zdravstvenih radnika, potpisali su sledeći recept za zdravu klimu u oči predstojeće Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26): Uvaž...

20/12/2024

Drage koleginice i kolege,

Želimo da vas podsetimo da se 20. decembra obeležava Međunarodni dan ljudske solidarnosti.

Obeležavanje ovog datuma je uvedeno na inicijativu Ujedinjenih nacija, čime je solidarnost prepoznata kao fundamentalna vrednost u društvu. Svaki pojedinac može proslaviti dan na razne načine - doprinoseći obrazovanju, pomažući siromašnima ili drugim ranjivim grupama.

Humanost i solidarnost predstavljaju srž medicinske profesije. Solidarnost u zdravstvenoj zaštiti podrazumeva postizanje univerzalne zdravstvene zaštite stanovništva i brigu o javnom zdravlju.

Više o ulozi i značaju javnozdravstvenih radnika i postojećim izazovima možete pročitati u radu iz ranijeg izdanja našeg časopisa na sledećem linku:

Bez angažovanja profesionalaca, koji čine javnozdravstvenu radnu snagu odgovornu za upravljanje, koordinaciju i pružanje osnovnih javnozdravstvenih usluga, ne bi mogao biti postignut dramatični napredak javnog zdravlja u 20. veku povezan sa produženjem očekivanog trajanja životnog veka i unap...

13/12/2024

Poštovane koleginice i kolege,

Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da je Srpski medicinski časopis Lekarske komore dobio novu kategorizaciju od strane Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. U pitanju je kategorija M53 - Nacionalni časopis u oblasti medicinskih nauka.

Nastavljamo da rastemo i garantujemo kvalitet našim autorima i čitaocima!

Vaš Srpski medicinski časopis

06/12/2024

Da li ste znali da je 'crvena' najstarija reč od svih reči za boje u većini svetskih jezika?

Rane civilizacije su od svih boja, skoro po pravilu, prvo imenovale crvenu. Pretpostavlja se da je razlog tome - krv. Crvena boja krvi je imala dubok uticaj na prve zajednice, budući da su gubitak krvi povezivali sa smrću.

Proučavanje krvi je, može se reći, počelo sa tim zapažanjima. Vremenom se transformisalo u kompleksnu nauku i granu medicine, hematologiju. Sada u okviru Međunarodne klasifikacije bolesti postoji preko 200 različitih dijagnoza iz domena hematologije.

Septembarsko izdanje našeg časopisa posvećeno je radovima iz hematologije. Navedenu tematsku svesku možete naći na našem sajtu preko sledećeg linka: