14/03/2023
MEDITACIJA, KONSTRUKTIVIZAM, PSIHOTERAPIJA
„Ako bi samo jedan procenat svetske populacije počeo da meditira, svet bi postao mnogo drugačije mesto.“ Sadhguru
Daleko smo od trenutka kad će u svakom vrtiću ili osnovnoj školi određeno vreme biti posvećeno meditativnoj praksi, ali verujem da bi benefiti bili bezbrojni. Meditacija je ipak nekako pronašla put do gotovo svih psihoterapijskih škola, a nadam se da njene blagodeti otkriva sve više psihoterapeuta i savetnika.
"… postoji mnogo vrsta meditacije i mnogo različitih ciljeva, pa je otuda bitno da odaberete onu vrstu vežbanja koja odgovara vašem cilju, kakav god da je on."
Šravasti Dhammika
Mogli bismo zajedno, za početak, kao i Damika, da se zapitamo: „zašto meditirati?”, a zatim i odakle proističe bliskost između terapije i ove prakse. Nećemo detaljnije ulaziti u različite oblike meditacije, kao ni u njihove specifičnosti, a meditacija je dostupna svima i ukoliko joj date svoje poverenje i malo se zainteresujete, naći ćete sve što vam je potrebno.
Kada meditiramo, unosimo obuhvatne i dugoročne dobrobiti u svoj život. Smanjujemo nivo stresa, upoznajemo bol, svoje telo i osećanja, učimo da se bolje povezujemo, popravljamo fokus i postajemo nežniji prema sebi... Ovde se već nazire veza koju spominjem. Cilj svakog psihoterapijskog procesa je, ako ne sažet u prvoj rečenici ovog pasusa, onda blisko povezan s njom. I ako praksa koja podrazumeva mir i tišinu ne podseća na tipičnu psihoterapijsku rutinu lečenja razgovorom, ipak se mnogi značajni psihološki procesi odvijaju i oblikuju upravo u tišini, koju je potrebno dozvoliti i omogućiti. Iskustvo duboke meditativne relaksacije jako je plodno za rađanje novih ideja, koje su osnova za dalje promene, a meditacija podrazumeva i odsustvo stresa koji često i najviše muči osobu koja se otvori ka ideji psihoterapije. Dovoljno je samo pokušati da se napeto stanje organizma održi, a ujedno svesno i duboko disati, kako bi se uvidela dijametralna suprotnost tih procesa.
„Telo ima koristi od pokreta, a um od mira i tišine.“ Sakjong Mifam
Kao društvo izrazito smo skloni intelektualizaciji iliti bivanju „u glavi”. I svakako, to nam umnogome koristi, s tim što malo toga imamo od konstantnih ruminacija, brige i prepuštanja negativnim mislima, kojima smo nažalost tako skloni. Osim što terapija podrazumeva značajnu promenu u tumačenju događaja i stvarnosti, sam zaokret, koji podrazumeva napustanje fokusa na intelekt, važan korak je u sveobuhvatnoj promeni našeg psihičkog stanja. Ponekad upravo analiza događaja koji se odvijaju u telu može da ih učini nepodnošljivijim nego što jesu. Dešava se da brojna iskustva označimo kao strašna, užasna ili neprihatljiva i tada ona za nas to i postaju. Osim toga, nekad ne razumemo šta osećamo, ni odakle dolazi taj osećaj i šta nam poručuje, tačnije, zašto je tu. Meditacija nas poziva da oslušnemo, pa možda i saznamo.
„Ne zadržavaj se u prošlosti, ne snivaj o budućnosti, skoncentriši se na sadašnji trenutak.“
Buda
Nećemo biti Buda ako jednom sednemo i pokušamo da umirimo um. Ali to je umu itekako potrebno, da se umiri i uspori kako bi mogao da radi to što radi - razdvaja, spaja, kreira, izmišlja. I da bude svestan objekata pred sobom, to je sve. Šta god radili u sadašnjem trenutku, uglavnom nam nije zaista neophodno da radimo bilo šta drugo, npr. da razmišljamo o tome šta nas sve čeka sutra ili da li smo možda sinoć rekli nešto pogrešno. To nikako ne znači da prošlost ne postoji, da nije bitna ili da možemo bez nje. Znači samo da postoji vreme za sve. A i prošlost koja nas zanima u terapijskom radu je samo ona koja na neki način „traje u sadašnjosti”. Isto važi i za budućnost. Moramo se orijentisati ka njoj, ne možemo je izbeći, iako se ona često dešava uprkos našim željama i van naše kontrole. Zato je važno vežbati prihvatanje onoga što je sada, pa time i svega što sledi.
Za kraj bih volela da podelim svoj utisak i iskustvo u vezi s meditacijom u ličnom i psihoterapijskom radu. Isprva sam malo toga shvatala, bila sam nepoverljiva i brojni koncepti su mi delovali neuskladivo sa konstruktivističkim učenjem i ljudskim iskustvom generalno. Plašila sam se da je bliska iskustvu male smrti, odsustva života i uzbuđenja. Jedna mudra osoba mi je rekla da probam i jesam. Konstruktivizam te uči da proveriš i vidiš sam. Na samom početku praktikovanja meditacije, najznačajnije mi je bilo iskustvo „ostajanja” s bolom ili svrabom, iako je naizgled delovalo nepodnošljivo. Jer gotovo nikad nije. I sve prođe, nekad jako brzo. Kad bismo samo dozvolili da prođe. Svako loše raspoloženje, svaki bol, raskid, strah. Umesto pobegli. Ne mislim da sam posebno dobra u meditaciji, ali vidim da sam mirnija osoba, znam da mogu mnogo više toga da podnesem, mogu da pustim misli, odaberem da samo nestanu ili odu u pozadinu i postoji mnogo više prostora za lepe stvari u mom životu. Samo toliko. Mnogo toga se još može ispričati, a zapravo bi bilo bolje iskusiti.
