https://www.facebook.com/103102911955003/

jelena.tomic.coach, Belgrade (2025)

29/07/2025

Danas razmišljam o tom neuhvatljivom prostoru… o onom tankom sloju svesti u kojem se susreću tuga i lepota, haos i jasnoća, kraj i početak.
Između grozote i divote ne stoji događaj, ni okolnost, ni drugi čovek.
Između njih stojiš Ti.
Tvoja svesnost, tvoje prisustvo i tvoje ćutanje u trenutku izbora.

Jer nije život uvek ni grozan ni divan, ali je ono što ga čini takvim je način na koji ga doživimo.
I ono što biramo iz tog doživljaja.

U jednoj istoj situaciji, neko vidi kaznu, a neko priliku.Neko vidi kraj, a neko početak.
Neko vidi tamu, a neko ulaz u novu svetlost i svesnost.

To su paralelne realnosti,postoje istovremeno. I aktiviraju se u trenutku kada napraviš izbor,
Kada kažeš sebi: Da. Biću prisutna.
Da. Neću reagovati iz straha.
Da. Hoću da čujem tišinu pre nego što odgovorim.

Ali šta ako ne možemo da biramo?
Šta ako nas neki stari bol, strah ili uverenje stalno vraća u istu stvarnost, onu koja boli?

U tim slojevima nesvesnog, regresoterapija nam omogućava da pristupimo uzroku iskrivljenog doživljaja.

Ona nas vodi tačno tamo gde je doživljaj sveta bio iskrivljen.Gde je nastala slika da je svet opasno mesto, da ljubav boli i da nismo vredni.
I ne menja samo priču.
Menja doživljaj.
A kada se doživljaj promeni, menja se i stvarnost.

Regresoterapija nas vraća sebi, tamo gde je izbor ponovo moguć.Gde umesto grozote možemo osetiti divotu božanske ljubavi🩷
Ne zato što je svet postao drugačiji, već zato što mi jesmo postali drugačiji.

Grozota često traži brz odgovor.Divota dolazi tiho.
A između njih dve je prostor alhemije, kao unutrašnja laboratorija u kojoj iz tuge možeš stvoriti mudrost, iz bola mir, iz nesanice viziju.

To nije pasivan prostor, to je najživlji deo postojanja.🪷

Tamo gde se ne biraju rešenja spolja, već unutrašnje istine.
Tamo gde ne ideš po potvrdu, već po autentičnost.
Tamo gde ne tražiš spas, već razumeš da si već spašena, kad biraš iz ljubavi.

To između...
To si ti kad si najviše svoja🙏

Kada bi sada zastala… šta bi čula između grozote i divote?

Piši mi na

📧jelena.tomic.coach@gmail.com ili mi pošalji poruku u DM

20/06/2025

Punim 45. I podsećam se da život tek počinje.

Ne iz potrebe da sabiram,
već iz potrebe da zastanem.
Udahnem.
I kažem: hvala.

Ne zato što je bilo teško,
nego zato što je bilo bogato.
Puno, raznoliko, istinito.
Lepo na sve moguće načine.

Proživela sam do sada više života.
Upoznala sebe kroz razne oblike, odnose, prostore, puteve, tišine.
I što sam dublje ulazila u sebe, to sam jasnije znala:
život me voli. Oduvek.

Ovo nije presek,
nije rezime.
Ovo je pesma života koji se nastavlja
sa još više svesnosti, još više ljubavi, još više kreacije.

Zahvalna
porodici, sestrama, braći, prijateljima.
Zahvalna sam dušama koje su me volele.
I dušama koje su me podsetile kako da volim sebe.
Zahvalna sam mojim klijentima, što ste mi dozvolili da budem svedok vaših svetova.
Zahvalna sam vama koji me osećate, čitate, i rastete sa mnom.

Zahvalna sam sebi
što sam zadržala nežnost u svetu koji često zaboravlja da diše.

Danas ne pravim želje.
Samo puštam srce da širi svoje kapacitete.
Jer s ovim godinama ne dolazi težina, već širina.
Ne dolazi umor, već još dublji mir.

I zato slavim.
Ne samo rođendan, već svaki treptaj, svaki susret, svaki običan dan koji je u stvari sveti.
Slavim jer sam živa. Jer osećam. Jer biram da budem prisutna.

Jer život nije nešto što se desi kad sve “dođe na svoje”
život je ovo sada.
Ovaj dah. Ova tišina. Ova ljubav.
I kad to shvatiš
svaki trenutak postaje razlog za slavlje.

Volim vas🩷

16/06/2025

Dugo nisam znala kako da nazovem to što me je bolelo.

Ono kad ti neko ne kaže hvala onako kako očekuješ.. Kad te ne vidi. Kad tvoje prisustvo postane očekivano, a tvoje granice nevidljive.

To je podrazumevanje.
Tiha forma nepoštovanja.

I onda to ume da zaboli.

I kao da me je nešto u meni teralo da se branim, burno, glasno...

A kad sam se zaustavila osetila sam nju.

Moju baku.

Ženu koja je kao dete ostala bez majke i oca. Koja nije ćutala već je reagovala iz svoje rane i tražila poštovanje koje nikad nije dobila onako kako je želela.

Kroz regresiju, odlazim na to mesto u sebi gde sam se energetski vezala za nju. Gde sam preuzela njenu borbu, njen krik, njenu potrebu da bude viđena.

I svaki put kad je oslobodim, deo mene se seti da nisam došla da nastavim tu priču. Došla sam da je završim zajedno sa mojom majkom.
Da poštovanje ne tražim kroz borbu, već kroz unutrašnje prepoznavanje svoje vrednosti.

Da budem mekana, ali celovita.

Ona se borila za ljubav. Ja biram mir.🙏

A ti?

Da li nekad imaš osećaj da nisi samo ti, već nastavak nečijeg bola, nečije borbe, nečijeg načina preživljavanja?
Da reaguješ iz mesta koje nije sasvim tvoje?

Slobodno podeli ako ti znači. Tu sam.🩷

07/06/2025

Ne moraš da budeš savršena.
Ne moraš da imaš sve odgovore.
Ne moraš da budeš ni hrabara ni spremna, ni jaka.

Samo dozvoli sebi da budeš stvarna.
U svom ritmu, u svom tonu, u svojoj boji.
Svetlo ne dolazi spolja ono probija kad otpustiš sve ono što si mislila da moraš da budeš.

Sijanje nije rezultat, ono je prirodno stanje duše koja više ne pristaje da živi po tuđim merama.

Zato...
Ne žuri da postaneš.
Vrati se onome što Jesi.

Tu već svetliš.💫

P.S. Hvala svima vama što ste tu i što zajedno imamo priliku da sijamo u ovom novom predivnom vremenu i prostoru. Iako je na zemlji gusta energija i vidimo jasno mrak, ja vidim jedno veliko prosijavanje kolektiva.💫
I Hvala .zauzmisezasebe što si me danas podstakao🙏🫂🩵

03/06/2025

Lisabon. Mesto koje me podsetilo da se prošlost ne briše, ona se integriše.

Dok smo šetali njegovim starim ulicama, upijala sam sve:
mirise, zvuke, poglede, tišinu.
Ispod slojeva kaldrme, tela i vremena, otvorio se prostor.

Svest je putovala daleko.
Videla sam slike koje nisu bile turizam.
Osetila mesta u sebi koja sam davno ostavila.
Osetila sam kako se, u kontaktu s tuđom istorijom, budi moja.

Regresija me je vodila do trenutaka koje je ovaj grad sa svim svojim slojevima nežno prizvao.
Bez buke. Bez forsiranja. Samo prisustvom.

I zato želim da ovo podelim s tobom, ako te pozove:
Možda je vreme da negde odeš ne da vidiš, već da se setiš.
Da pustiš da te neko mesto nežno podseti ko si kad ne juriš.
Da dozvoliš sebi da ne radiš ništa i da se baš tada dogodi najdublje isceljenje.

Ne moraš da ideš daleko da bi osećala dubinu.
Ali kad si već na putu, ponesi celu sebe.
I ako se nešto pokrene... dozvoli mu. To je poziv.
Za tebe. Za tvoju priču. Za tvoju istinu.

Ako osećaš da je vreme da zaroniš dublje u sebe, piši mi. Tu sam da te podržim.🙏

Piši mi na

📧jelena.tomic.coach@gmail.com ili mi pošalji poruku u DM

21/05/2025

Preuzimanje odgovornosti je čin unutrašnje zrelosti.
To nije čin pokajanja, niti znak poraza.
To je trenutak kada prestajemo da upiremo prstom u spoljašnji svet i okrenemo se ka unutra, sa spremnošću da zaista vidimo!

Mnogi ljudi se plaše odgovornosti jer su je zamenili sa krivicom.
U njihovom unutrašnjem sistemu, ako preuzmeš odgovornost to znači da si pogrešio, da si loš, da nešto nije u redu s tobom.
Ali to nije istina.
Odgovornost je uvid: „Ovo je moj deo priče. I želim da ga razumem.“

Zašto je to tako teško?

Zato što je mnogo lakše da traže izgovore, spoljašnje uzroke i krivce.
Lakše je reći:
„On me je iznervirao.“
„Ona me je razočarala.“
„Oni su krivi što se ovako osećam.“

To su zaštitni mehanizmi ega.
Jer ako sam ja odgovorna za ono što osećam, onda više ne mogu da čekam da se svet promeni da bih se ja osećala bolje.
Moram da zavirim unutra.
A tamo često čuči bol i nezrelost, i potreba da budeš viđena, voljena, priznata.

Zameranje je jedan od najčešćih primera izbegavanja odgovornosti.
Zameramo kada nešto ne kažemo, pa očekujemo da drugi pogode.
Kad osećamo bol, ali ga pakujemo u tišinu i pasivnu agresiju.
Kad ne priznamo sebi šta nam zapravo treba, pa krivimo drugog što to ne daje.

Ali ako zastanemo, i budemo iskrene:
„Zameram jer nisam rekla na vreme. Nisam postavila granicu. Nisam bila iskrena prema sebi.“
Tada odgovornost postaje lek🙏

Ne zato što pravdamo drugu osobu.
Već zato što skidamo sloj po sloj sopstvene odbrane.
I vraćamo se sebi u poziciju moći, u poziciju integriteta.

Preuzimanje odgovornosti ne znači da si kriva.
Znači da si spremna da prestaneš da živiš u reakciji, i da počneš da živiš u istini.
Da se ne ljutiš danima, već da postaviš granicu.
Da ne zameraš godinama, već da izraziš potrebu.
Da ne čekaš da drugi „shvate“, već da ti sama sebe upoznaš.

To je put oslobađanja.
To je povratak kući.
🩷

Piši mi na

📧jelena.tomic.coach@gmail.com ili mi pošalji poruku u DM

05/05/2025

Unutrašnje dileme su mesta tihe buke.
One nas bude u zoru, stegnu grudi pred važan razgovor, rasipaju fokus kad mislimo da smo sigurni.
To nisu greške, to su znaci.
Signali da postoje delovi nas koji se više ne uklapaju u stare uloge, a još nisu dobili dozvolu da žive novu istinu.

Dilema je trenutak kada više ne možeš da živiš po starom, a ne znaš još kako izgleda novo.
To je ona pukotina između dve verzije tebe, one koja je ćutala da bi se sve održalo, i one koja više ne može da guta sebe da bi bila „dobra“.
Zato boli. Zato zbunjuje. Zato um traži rešenje, a duša ćuti dok ne bude saslušana.

U jednoj sesiji mi je moja klijenkinja, sa suzama u očima, rekla:
„Ne znam da li da ostanem ili da odem. Znam da ovako više ne mogu, ali kad pomislim da odem osećam krivicu. Kao da sam ja ta koja ruši.“
Iza dileme o braku krila se dublja dilema da li ima pravo da izabere sebe?
Tek kad smo ušle u sve te slojeve, ispod straha, ispod krivice, ispod očekivanja... pojavio se glas koji dugo nije smeo da progovori.
Ne da bi donosio nagle odluke. Već da bi rekao: „Ja postojim.“

Nije poenta da dilemu „rešiš“.
Poenta je da se upoznaš sa sobom unutar nje.
Da čuješ sve glasove u sebi, pa i one koji ne govore onako kako bi drugi želeli.
Da ne bežiš, već ostaneš dovoljno dugo da osetiš šta je istina, a šta navika.

Unutrašnji rad nije luksuz. On je čin ljubavi prema sebi.
Jer ne možeš graditi život u kojem se nadaš miru, ako iznutra stalno ćutiš nemir.

Ono što danas osećaš kao unutrašnju dilemu sutra može postati tvoj najdublji uvid.
Ako budeš dovoljno hrabra da ne tražiš brza rešenja… već stvarne odgovore.🙏

Piši mi na

📧jelena.tomic.coach@gmail.com ili mi pošalji poruku u DM

19/04/2025

Zdravo,

Možda me više i ne prepoznaješ.
Zaboravio si me negde između računa, strahova, vesti i tuđih mišljenja.
Ali ja sam još uvek tu.
Ja sam tvoje unutrašnje dete.
Ja sam ono što si bio, pre nego što su ti rekli da ne možeš, da ne vrediš, da ćutiš.

I pišem ti sada.
Jer svet treba tebe celog.
Svesnog.
Budnog.
Ljubavnog.

Znaš… napolju, dok odrasli jure moć i broje profite,
Neki studenti hodaju stotinama kilometara.
Neki voze bicikle iz Srbije do Strazbura.
Ne traže fotelje, ni vlast.
Samo pravo da dišu. Da veruju. Da ostanu.
Da žive u zemlji gde reke teku čiste, a istina slobodna.

Oni ne protestuju.
Oni prosvetljuju.

I to ne rade samo za sebe.
Rade za nas.
Za mene dete koje dolazi.
Za tebe da se setiš.

Seti se kako je izgledao svet pre straha.
Kad si verovao da je ljubav jača od sile.
Da je istina važnija od komfora.
Da ruke treba da spajaju, ne da otimaju.

Znam… umoran si.
Izgubio si poverenje.
Ali ono najvažnije još uvek možeš da sačuvaš:
svoju svest.
Svoje pravo da biraš da ne budeš hladan.
Svoje pravo da vidiš svetlo i kad svi pričaju o mraku.

Zato te molim…
Ne zaboravi me.

Ne guši me cinizmom.
Ne hrani me ravnodušnošću.
Ne učutkuj me logikom.

Pusti me da ti pokažem šta je stvarna snaga:
Da veruješ.
Da voliš.
Da ustaneš kad svi sede.
Da braniš ono što ne možeš da zagrliš rukama, ali možeš dušom.

Najveći mrak je pred svitanje.
A ja sam već budan.
U meni je zora.

Dođi.

Ne zbog mene.
Zbog nas.
Zbog sveta koji još uvek može da bude svet.
Ako ga budni ljudi naprave.

Tvoje dete.
Tvoja istina.
Tvoje najlepše lice.

05/04/2025

"Svaki tvoj odnos živi u tvom energetskom telu. Zato te neki ljudi i dalje 'drže'."

Postoje susreti koji ostave trag dublje od reči.
Pogledi koji se urežu u dah.
Tišine koje ostanu visiti u prostoru između dvoje ljudi.
Reči koje su izgovorene, i one koje su zauvek ostale zarobljeni u grlu.

Energetsko telo pamti.
Ono ne zaboravlja ono što um pokušava da potisne.
Ne pravi razliku između "važnih" i "nevažnih" odnosa svaki kontakt ostavlja otisak.

Zato se dešava da određena energija i dalje traje, iako je fizička prisutnost odavno nestala.
Zato se telo stegne u nečijem prisustvu.
Zato se neki susreti osećaju poznato, čak i kada je razum zbunjen.
Zato se u određenim dinamikama ponavlja ista priča, dok se unutrašnje ne promeni.

Svaki nerazrešen odnos ostavlja sloj u telu, u polju, u načinu na koji se kreće kroz svet.
Ponekad kao težina. Ponekad kao otpor.
Ponekad kao suptilna napetost koja postane navika.
A ponekad kao tihi glas koji kaže: "Još nešto ovde nije završeno."

I to nije poziv na krivicu. To je poziv na svesnost.

Na to da se zastane i oslušne šta još živi unutra?
Kome je ostao glas, čije reči još odzvanjaju?
Koji deo odnosa još čeka da bude viđen, priznat, transformisan?

Jer oslobađanje ne dolazi kada se nešto „prekine“.
Dolazi kada se nešto prihvati. Kada se vrati sebi ono što je bilo dato.
Kada se energija koja više ne pripada oslobodi, i nežno isprati iz tela sa puno ljubavi🙏

To je povratak celovitosti.
Ne zato što je neko drugi nešto učinio ili nije već zato što je postalo jasno da više ne mora da se nosi.

Tada se prostor unutar bića menja.
Postaje tiše. Mekše.
Tada se prepoznaje unutrašnja jasnoća koja više ne zavisi od toga ko je otišao, ko je ostao, a ko nikada nije stigao.

Jer kada odnos zaista izađe iz energetskog tela, ostaje ono što je oduvek bilo tvoje.
Mir. Integritet. Sloboda.🩷

Piši mi na

📧jelena.tomic.coach@gmail.com ili mi pošalji poruku u DM

19/03/2025

Postoje trenuci kada se svet zatrese, ali ne od straha, ne od bola, već od buđenja.💫
U Srbiji danas, to buđenje ima lice studenata. Ima oči koje svetle verom u bolje sutra, ruke koje nose transparente ispisane ljubavlju, noge koje hodaju bez straha, i srca koja kucaju kao jedno.

Oni nisu došli da se bore protiv starog sveta, oni su došli da stvore novi.
Oni ne nose težinu prošlosti, već svetlost budućnosti.

I zato je njihov pokret podigao ceo region, ceo svet, jer to nije samo protest, to je poziv na evoluciju.
To nisu samo parole, to su šifre buđenja.
To nisu samo studenti, to su nove duše, kristalna deca, nosioci svetla.
Oni su došli s misijom da otvore kapiju Novog Doba i povedu nas kroz nju.

Njihov glas nije samo vapaj za pravdom, već pesma duša koje pamte kako izgleda sloboda.
Njihovi koraci nisu samo marš, već ples sa sudbinom, ples sa životom.
Njihov pogled nije izazov, već poziv da se setimo Ko smo.

Jer život nije čekanje da neko drugi napravi promenu.
Život je biti ta promena.
Život nije ćutanje pred nepravdom.
Život je stajati uspravno, sa ljubavlju u srcu.
Život nije pokornost sistemu.
Život je sloboda, svetlost, ljubav.

Ovi studenti su došli da nas podsete.
Da ljubav uvek pobeđuje.
Da hrabrost ne poznaje granice.
Da smo svi Jedno ZaJedno🩷

I sada je vreme.

Da ih čujemo.
Da ih volimo.
Da ih pratimo.

Oseti, Vidi, Čuj, Moli, Voli🙏🩷

08/03/2025

Danas, kada slavimo nas žene, ne smemo zaboraviti da su naše pretkinje u prošlosti izborile prava koja danas uzimamo zdravo za gotovo. Njihova hrabrost i odlučnost oblikovali su svet u kojem živimo. Ipak, važno je shvatiti da koncept borbe, iako je bio ključan u njihovim vremenima, više nije neophodan u našim životima.🙏
Borba nas često vodi u sukobe i otpor, odvaja nas od naše suptilne snage. Istinska moć žene leži u sposobnosti da živi u skladu sa sobom, da prepozna svoju unutrašnju mudrost i da stvara promene kroz ljubav, mir i ravnotežu. Snaga koju nosimo nije u naporu da se borimo protiv spoljnog sveta, već u prihvatanju sebe i vere u sopstvenu vrednost.

Danas, prava žena nisu nešto što se mora osvajati. Naša prava dolaze iz mesta unutrašnje snage i samospoznaje, koja je stvoriteljska, a ne destruktivna. Oslobodimo se starih paradigmi i povežimo sa suptilnim tokovima života, jer prava snaga žene leži u ravnoteži sa sobom i svetom.

Upravo u toj tišini, toj snazi unutrašnje harmonije, leži istinska moć koja ima potencijal da transformiše svet.🩷

Sretan 8.Mart drage moje Boginje🪷

03/03/2025

Manipulacija i nečasne namere nisu slučajnosti u našem životu. One su odrazi naših unutrašnjih senki, onih delova nas koje još nismo osvetlili.

Ljudi često misle da su im „toksične osobe“ jednostavno došle, da su žrtve nesrećnih okolnosti. Ali istina je dublja, ono što privlačimo spolja uvek je u rezonanci sa onim što nesvesno nosimo u sebi.

Ako u tebi postoji nesigurnost, u tvoj život će stalno dolaziti osobe koje će je iskoristiti.
Ako se bojiš da zauzmeš svoje mesto, neko drugi će ga preuzeti umesto tebe.
Ako ne vidiš svoju vrednost, privući ćeš one koji će ti je osporavati.

To ne znači da treba da kriviš sebe, već da prepoznaš priliku za osvetljavanje senki. Niko ne može manipulisati osvešćenom osobom.

Kako prepoznati manipulaciju?

Kada osećaš pritisak, a ne jasnoću.
Kada te neko zbunjuje, umesto da ti nešto bude očigledno.
Kada tvoj osećaj u stomaku govori jedno, a reči druge osobe drugo.
Kada osećaš krivicu, ali ne razumeš zašto.

Kako transformisati ove obrasce?

1. Osvesti senke – Postavi sebi pitanje: Zašto sam privukao/la ovu situaciju? Koji deo mene je u rezonanci sa njom?

2. Preuzmi odgovornost – Ne za postupke drugih, već za svoju reakciju na njih.

3. Osvetli tamu – Kada vidiš obrazac, ne možeš ga više „ne videti“. Svaki put kada ga prepoznaš, slabi njegov uticaj.

4. Biraj drugačije – Kada jednom osvestiš svoje vrednosti, tvoje energetsko polje se menja. Manipulatori više ne nalaze plodno tlo kod tebe.

Preuzimanje odgovornosti je najvažniji deo procesa!

Senke nisu tvoji neprijatelji. One su glasnici koji pokazuju gde još možeš da rasteš.

✨ Šta tvoje senke govore o tebi? ✨

Piši mi na

📧jelena.tomic.coach@gmail.com ili mi pošalji poruku u DM

jelena.tomic.coach

29/07/2025

20/06/2025

16/06/2025

07/06/2025

03/06/2025

21/05/2025

05/05/2025

19/04/2025

05/04/2025

19/03/2025

08/03/2025

03/03/2025

Address

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category