22/10/2024
Mnogo je tekstova na temu manipulacije, i saveta kako se zaštititi od manipulatora. Uvek je tema neka druga osoba, koja predstavlja pretnju po nas, a retko se govori o tome da smo svi skloni manipulaciji na neki način.
Sama reč manipulacija kao da ima negativan predznak, kao da je sama po sebi loša, a ako je prevedemo na srpski jezik, možemo da kažemo - upravljanje, vešto rukovanje (nečim), upotrebljavanje, rukovođenje (latinski, od reči manus - ruka, šaka).
Već sada, verujem, imate nešto drugačiju predstavu ovog pojma, koji se obično koristi kada se govori o ljudima koji imaju sklonost da zloupotrebljavaju svoju veštinu upravljanja, kako bi kontrolisali tuđe ponašanje. Dakle, nije toliko problematičan sam pojam. Imati ovu veštinu ne deluje pogrešno, ali način i motivacija za koju se koristi itekako je za diskusiju i razmišljanje.
Ono što bi možda moglo više da intrigira kad govorimo o manipulaciji, jeste pitanje koliko manipulišemo u okviru sopstvene ličnosti, sami sa sobom, tj. koliko sami sebe zavaravamo. Kako ćete to znati? - na osnovu toga koliko ste zadovoljni i ispunjeni, dugoročno, sveobuhvatno.
Čovek koji manipuliše radi to iz potrebe da postigne neku ličnu korist. Jasno je zašto bi to radio neko drugi nama, ali kako to da sami sebi osmišljavamo "igru" kojom sebe navodimo na pogrešan put? Deluje paradoksalno, čak nemoguće.
A jednačina je, u stvari, relativno jednostavna i sastoji se iz nekoliko nepoznatih - emocije, potrebe i nerazvijeni resursi za zadovoljenje sopstvenih potreba.
To znači da smo skloni upotrebi manipulativnih tehnika onda kada ne umemo da prepoznamo sopstvenu potrebu, i da je imenujemo, jer tada ne znamo šta treba da uradimo da bismo tu potrebu ispunili. Tada počinjemo da "petljamo" sami sa sobom, tražeći način, i vrlo često završimo tako što kompenzujemo nečim što nam je poznato. Pa tako odlazak u šoping koristimo da umirimo npr. anksioznost ili nezadovoljstvo, pravljenje svađe sa partnerom koristimo kao zamenu za bliskost, prekomerno spavanje ili druge distrakcije kao beg od odgovornosti, previše ljubaznosti ili preterano prilagođavanje za izbegavanje potencijalnog osećaja odbačenosti, postavljanje previsokih kriterijuma kao štit od mogućeg uspeha...
Ponekad su ove tehnike mnogo suptilnije, gotovo neuhvatljive, tim pre što je teško poverovati da bismo sami sebe saplitali. Ali ovo je najbolji i najkreativniji način da sebe sačuvamo od neke nelagode koju vidimo kao nesagledivu prepreku.
To je kao kad dete ne ume da uradi domaći zadatak, pa kaže da ga boli stomak. Suština je u snalaženju, što se ne može zameriti. Ali treba znati da svaki izbor nosi sa sobom posledice, kao što neurađen domaći zadatak može doneti jedinicu :) no, i ta jedinica se može popraviti, a isto tako se mogu naučiti životne veštine, povećati sopstveni kapaciteti i razviti potencijali, ako želimo da nam ocene u đačkoj knjižici života budu bolje, a mi zadovoljniji, živeći život sa osećanjem smisla.
̌enje
