13/12/2020
💡Šta je IMPOSTER SINDROM?
Imposter sindrom (sindrom varalice) predstavlja psihološki sindrom ili šablon koji opisuje pojedinca kroz unutrašnje uverenje o sopstvenoj nesposobnosti i konstantnom strahu da će njegova "nekompetentnost" biti otkrivena svakog trenutka. Preplavljujuće osećanje osobe da ne zaslužuje svoj dosadašnji uspeh. Najčešće se odnosi na doživljaj sopstvene inteligencije, postignuća, kreativnosti ili talenta.
Da pojednostavimo, to je osećanje strpnje da će prijatelji, kolege ili porodica "konačno prepoznati osobu kao prevaranta " - da sve što je postigla je proizvod sreće, dobrog tajmniga tj. osoba se našla na pravom mestu u pravo vreme.
Ovaj psihološki fenomen prvi put je opisan 1970. godine od kliničkih psihologa Suzanna Imes i Pauline Rose Clance. Smatralo se da je češći kod žena, međutim danas se pokazalo da nema razlika po polu, kao ni socijalnom statusu, godinama itd. Procenjuje se da 70% ljudi doživi epizodu ovog sindroma u nekom trenutku života.
Imposter sindrom je najčešće povezan sa strahom od uspeha, strahom od grešaka i sumnjom u sebe. Treba ga razlikovati od niskog sampouzdanja, ovaj pojam je svakako uži i vezan je za strah od "razotkrivanja" i odbijanja u socijalnom kontekstu.
Imposter sindrom se obično javlja u periodima novih životnih uloga ili promena vezanih za uspeh. Prvi posao, unapređenje, kreiranje sopstvenog biznisa, akademska karijera, roditeljstvo su samo neki od primera kada osoba može da doživi ovaj vid samo-sabotaže.
Kod nekih ljudi imposter sindrom može da služi kao dodatna motivacija za obavljanje posla, polaganje ispita, umetničke inspiracije i sl. Međutim, ovaj fenomen se uglavnom javlja kao cena konstantne anksioznosti oko postignuća. Nateraće vas da radite/učite više nego što vam je zaista dovoljno. Ako se pitate šta ima loše u tome odgovor je jednostavan - da biste osigurali da vas niko neće "razotrkiti"? To sve vodi ka jakom osjećanju frustracije i
"nisam dovoljno dobar/a uverenju". Problem sa imposter sindromom je u tome da bilo koji uspeh da doživi osoba se i dalje drži svog rigidnog ubeđenja o spostvenoj neadekvatnosti, paradoksalno sa većim brojem uspeha povećava se unutrašnji osećaj "prevaranta".
Neka od uverenja su "Ni sam/a ne znam kako sam dospeo/la dovde", " Verovatno su mi pohvalili rad samo zato što tako treba" "Bilo ko na mom mestu bi sigurno ostvario isti ili veći uspeh." "Moram da radim više od drugih jer će otkriti da nemam pojma" i sl.
Vrste Imposter sindroma:
⌛️ Perfekcionista - pretpostavljate, nikada dovoljno dobri, nikada dovoljno zadovoljni. Preterani samokriticizam i fokus na sopstvene mane uz "podrazumevanje" jakih strana ličnosti. Ovaj tip osobe karakteriše funkcionisanje pod velikim pritisakom, uz to je neminovna prepljavljujuća anksioznost koja često biva uzrok odlaganju obaveza tj. prokrastinaciji
🚀 Heroj - osećaj neadekvatnosti kompenzuju dodatnim poslom/učenjem što može da rezultira i burn-out sindromom
🎓 Ekspert - ovakve osobe karakteriše stalna potraga za znanjem, novim informacijama i veštinama, često su veoma kompetentni ali uz izraženu sumnju u svoje znanje
👩🚀 Prirodni genije - postavljaju sebi nerealno visoka očekivanja i ciljeve, uz prvi neuspeh se osećaju promašeno i gube motivaciju da nastave dalje
🎗 Solista - karakteriše ih izražen individualizam i želja za samostalnim radom, samopoštovanje mere kroz produktivnost, a pomoć drugih mogu da dožive kao znak slabosti ili nesposobnosti
Povremena sumnja u sebe pomaže osobi u preispitivanju realnosti i daljem rastu i razvoju. Međutim, konstantan osećaj preispitivanja, negativnog self-talk-a po pitanju sposobnosti dovodi do ubeđenja osobe da ne zaslužuje uspeh, što dalje vodi ka pojavi novih iracionalnih uverenja koja sputavaju pojedinca da ostvari svoj puni potencijal. ✨
| Your Time |
📍
