12/10/2015
POVREDE RAMENA
Iščašenje ramena predstavlja čestu povredu kod sportista koji se bave specificnim sportovima kao što su rukomet ili neke bacačke atletske discipline. Naravno, ovakvu povredu mogu zadobiti i oni koji se ne bave sportom. U adolescenciji se ova povreda češće događa dečacima i direktno je vezana za sportske treninge. Međutim, ona je česta i u poznim godinama i u ovom slučaju se povezuje sa padovima.
Pri iščašenju može doći do oštrog bola u ramenu, praćenog izrazitim ograničenjem kretanja. Mehanizam povrede je obično trauma, poput pada na ruku ili udarca, s tim da je moguće i drugačije okruženje nastanka, kao što su bacanje lopte ili nekog drugog predmeta, posezanje za stvarima visoko iznad glave ili sušenje kose fenom, pa čak i kombinacija više navedenih situacija. Po povredi od velike je važnosti učiniti RTG dijagnostiku, kako bi se utvrdio tačan položaj zglobnih tela. Potom sledi repozicija, odnosno vraćanje zglobnih tela u prirodnu poziciju. Postoji više tehnika koje se upotrebljavaju u tu svrhu, a razlikuju se po tome o kojem se tipu iščašenja radi. Oštećenja kostiju i mekih tkiva uobičajeno prate iščašenja ramena, kao i brojne moguće i teško lečive komplikacije koje mogu pratiti nestručno izveden zahvat, a koje redom zahtevaju dugotrajni medicinski tretman. Iako laicima ičšašenje i povratak zgloba na mesto može zvučati jednostavno, u praksi to nije tako. Velika je razlika između zgloba ramena i bilo kojeg drugog mehaničkog sklopa. Osim toga, pri inicijalnom pregledu valja proceniti rizike i ustanoviti postoji li potreba za hitnim operativnim zahvatom. Ukoliko je reč o najčešćim iščašenjima, sve završava bez operacije, manuelnom repozicijom od strane ortopeda, postavljanjem ruke u imobilizaciju, te kontrolnim RTG snimanjem, kako bi se potvrdila dobra pozicija zglobne čašice i glavice. Po učinjenoj repoziciji nastavlja se sa fizioterapijom. Prvih 7 dana po iščašenju je mirovanje obavezno, a u tom periodu valja sprovesti i kontrolni pregled ortopeda, koji će učiniti i detaljnu procenu stanja ramena i odrediti dalji redosled lečenja.
Posle relativno kratkog perioda imobilizacije, dolazi vreme za puni oporavak. S obzirom na oštećenja mekih tkiva, koja uobičajeno prate iščašenja ramena, on je različit za svakog povređenog. Ipak, u početku nastojimo poboljšati cirkulaciju i smanjiti bolnost u samom zglobu uobičajenim fizioterapijskim procedurama, poput ultrazvučne terapije, lasera, masaže, limfne drenaže, te elektroterapije. Mnogo važniji deo lečenja jeste kinezioterapija, dakle vežbanje. Ono se sastoji iz tri dela, koja slede jedan za drugim. Najpre se započinje sa polaganim razgibavanjem, kako bi se poboljšala cirkulacija krvi i limfe i neutralizovala bolnost koja uobičajeno prati nepokretanje u ramenom zglobu. Nešto kasnije kreće cela serija vežbi snage, sa ciljem da se povrati ne samo oblik i snaga mišića ramenog obruča, već i njihova zaštitna uloga u prevenciji ponovnih iščašenja. Po povratku većeg dela izgubljene snage, kreće kompleks proprioceptivnih vežbi, kojima je za cilj ubrzati mišićnu akciju, naročito reflekse koji štite rame pri naglim i neočekivanim kretnjama. Oporavak posle prvog iščašenja traje oko tri meseca.
