30/10/2025
Koža i rane koje se ne vide
Koža je naša granica sa svetom.
Ona razdvaja — ali i povezuje.
Kroz nju osećamo dodir, toplotu, sigurnost… ali i povredu, hladnoću, odbacivanje.
Kada se u odnosima osećamo previše izloženo, posramljeno, ili kada granice nisu bile poštovane, telo to ne zaboravlja.
Koža tada postaje mesto gde se stari osećaji ponovo pojave — kroz akne, osip, svrab ili ekcem.
Kao da telo pokušava da napravi zaštitni sloj tamo gde je nekada bilo povređeno.
Ove reakcije nisu „samo fizičke“.
One su način na koji telo kaže: „Ne osećam se bezbedno.“
Kada je previše kontakta, a premalo razumevanja — koža se zatvara.
Kada je previše distance, a premalo dodira — koža progovori kroz bol.
Telo uvek govori jezikom iskustva.
Akne, svrab, iritacije — često su tihi pokušaji da izrazimo ono što nije moglo da bude rečeno:
„Bilo mi je previše.“
„Nisam imao zaštitu.“
„Povređuje me kako me dotičeš — fizički ili emotivno.“
U psihoterapijskom radu važno je da te simptome ne posmatramo samo kao smetnju, već kao poruku.
Kada naučimo da čujemo šta telo pokušava da nam kaže, koža polako prestaje da „viče“.
Jer tada napokon postoji neko ko vidi — i razume — ono što je dugo bilo nevidljivo.
Koža ne reaguje zato što nas izdaje.
Reaguje zato što nas čuva.
