mili.bilbija

mili.bilbija •Rad sa nesvesnim kroz odnos
•Psychotherapy in English
•Za tebe ako želiš više u životu
Osnivač

Nisi se rodio/la sa uverenjem da moraš sve sama/sam.To si naučio/la.Svaki put kad si prišao/la i niko nije bio tu.Svaki ...
03/05/2026

Nisi se rodio/la sa uverenjem da moraš sve sama/sam.

To si naučio/la.

Svaki put kad si prišao/la i niko nije bio tu.

Svaki put kad si rekao/la da ti je teško — i video/la da je to previše.

Svaki put kad su te pohvalili zbog snage, a ne zbog toga što si jednostavno — bio/la.

I od tog deteta nastao/la je odrasla osoba koja ćuti kad joj je najteže.

Koja kaže “sama ću” / “sam ću” čak i kad ne može.

Koja ne zna kako da primi — jer nikad nije bila/bio sigurna/siguran da je bezbedno tražiti.

To nije karakter.
To je strategija preživljavanja.
I može da se promeni.

Radionica “Dete koje je moralo da bude jako”

Sledeći termin je 30. maj.

Prva mesta su već popunjena.

Ako osećaš da je ovo za tebe - napiši JAKO u komentaru i poslaću ti sve informacije. 🤍

Sačuvaj ovu objavu ako ti sada nije trenutak vrati joj se kad budeš spreman/a.

Unutrašnje dete nije metafora.I nije nešto „new age“.To je deo tebe koji je nastao rano —u odnosu sa drugima.Deo koji pa...
01/05/2026

Unutrašnje dete nije metafora.
I nije nešto „new age“.

To je deo tebe koji je nastao rano —
u odnosu sa drugima.

Deo koji pamti
kako je bilo biti ti
dok si učio:
da li si bezbedan,
da li si važan,
da li smeš da osećaš to što osećaš.

Ne pamti kroz reči.
Pamti kroz osećaj.

Zato se danas aktivira
u situacijama koje možda deluju „male“ —
a u tebi pokrenu nešto veliko.

Kada te neko ignoriše.
Kada kasni.
Kada te kritikuje.

To nije preterivanje.

To je deo tebe
koji prepoznaje poznat osećaj
i reaguje kao da se sve to dešava ponovo.

I zato nekad reaguješ jače nego što bi želeo.
Ili se povučeš.
Ili se zatvoriš.

Ne zato što si slab.
Nego zato što taj deo
još uvek nosi ono što tada nije moglo da bude dočekano.

Unutrašnje dete nije problem koji treba „popraviti“.
To je deo koji treba da bude viđen.

I kad počneš da ga slušaš —
polako se menja način na koji reaguješ.

Ne zato što ga kontrolišeš,
nego zato što više nije sam.

Tu počinje promena.

Ako si odrasla/o u kući gde nije bilo predvidivo — naučila/o si da budnost znači bezbednost.To je bila mudrost deteta.Al...
30/04/2026

Ako si odrasla/o u kući gde nije bilo predvidivo — naučila/o si da budnost znači bezbednost.

To je bila mudrost deteta.

Ali to dete sada ima 30, 40 godina. I još uvek drži sve.

Još uvek proverava. Osigurava. Planira svaki detalj.

Jer negde duboko — još uvek ne veruje da sme da pusti.

Ovo nije karakter.

Ovo je strategija preživljavanja koja nije dobila otkaz.

↓

Ako ovo prepoznaješ — napiši JAKO u komentaru.

Poslaću ti info o prostorima gde se ovim možeš baviti.

Novi termin je tu! Prijave su počele! Obezbedi svoje mesto!Koliko p**a si rekao/la “ja sam dobro” — a nisi bio/la?Naučil...
30/04/2026

Novi termin je tu! Prijave su počele! Obezbedi svoje mesto!

Koliko p**a si rekao/la “ja sam dobro” — a nisi bio/la?

Naučili su te da budeš jak/a.

Da ne plačeš previše.
Da ne tražiš previše.
Da ne budeš previše.

I to si radio/la tako dobro da si i sam/a zaboravio/la da negde ispod — postoji dete koje je samo htelo da mu bude dozvoljeno da se odmori.

30. maja, 14–18h — online i uživo — otvaramo prostor za taj deo tebe.

Ne da te “popravimo.”

Nego da ga konačno čuješ.

👇 Napiši JAKO u komentaru da dobiješ sve info.

Postoje ljudi koji ne mogu da se opustečak i kada je sve u redu.Ne zato što žele da komplikuju.Ne zato što su “previše o...
27/04/2026

Postoje ljudi koji ne mogu da se opuste
čak i kada je sve u redu.

Ne zato što žele da komplikuju.
Ne zato što su “previše osetljivi”.

Nego zato što su nekada živeli u prostoru
gde mir nije bio stvarno mir.
Gde je sve moglo da se promeni — bez najave.

I telo to pamti.

Pamti kako da prati.
Kako da predvidi.
Kako da bude spremno.

I onda, godinama kasnije,
u odnosima koji možda jesu sigurni —
i dalje čita znakove koji više nisu tu.

To nije slabost.
To je inteligencija koja je nastala u nesigurnosti.

Ali…

ono što te je nekad štitilo
danas možda više ne mora da vodi.

Ako si se prepoznao/la —
napiši JAKO ili mi se javi u poruku.

Radim sa ljudima koji žele da nauče
kako izgleda kada telo više ne mora da bude na oprezu.

Nisi prestao da osećaš.Samo si naučio da to nije bezbedno.Možda se ni ne sećaš tačno kada se to desilo.Ali telo pamti.On...
26/04/2026

Nisi prestao da osećaš.
Samo si naučio da to nije bezbedno.

Možda se ni ne sećaš tačno kada se to desilo.
Ali telo pamti.

Onaj trenutak kad si zaplakao — a neko te prekinuo.
Kad si bio tužan — a rekli su ti da preteruješ.

I tada si, negde duboko, doneo odluku:
da je bolje da to ne pokazuješ.

Vremenom —
to „ne pokazivati“ postane
„ne znam šta osećam“.

I onda danas sediš sa osećajem
da nešto nije u redu…
ali nemaš reči za to.

Drugi te vide kao mirnog.
Snažnog.
Staloženog.

A iznutra —
kao da si odsečen od sebe.

I možda si naučio da to zoveš nezavisnost.
Ali zapravo — to je bio način da ostaneš siguran.

Nisi hladan.
Nisi nedostupan.

Samo nisi imao gde da budeš viđen
dok si osećao.

A onaj deo tebe koji je tada morao da se utiša — nije nestao.
Samo čeka drugačiji prostor.

Prostor u kom nećeš biti zaustavljen.
U kom nećeš biti „previše“.

Ako se prepoznaješ — možda je dovoljno da za početak samo zastaneš i pokušaš da primetiš:
šta je tu.

Tu sam ako želiš da ideš dalje.

24/04/2026

Nisi bio previše.
Samo nije bilo mesta za to što si osećao.

I zato si naučio da se smanjiš.
Da utišaš.
Da ne tražiš.

Ne zato što si bio slab —
nego zato što si bio dovoljno pametan
da ostaneš u odnosu.

To je bila mudrost.

Ali problem sa tim vrstama mudrosti je
što ostanu i kad više nisu potrebne.

I onda danas…
zastaneš pre nego što kažeš šta ti treba.
umanjiš ono što osećaš.
u sebi prevedeš „ovo mi je važno“ u „nije to ništa“.

I ne zato što ne znaš bolje —
nego zato što je to poznato.
Sigurno.

Ali ono što te je nekad štitilo
danas te udaljava.

Od sebe.
Od drugih.
Od odnosa u kom ne moraš da se smanjuješ.

Možda prvi korak nije da se promeniš.
Možda je prvi korak da primetiš
gde i dalje biraš da budeš manji nego što jesi.

Tu počinje nešto novo.

Tu sam ako želiš da radiš na tome.

22/04/2026

Niko te nije učio šta je ljubav.

Niko te nije seo i rekao:
“Kad te boli — to ne znači da je pravo.
Kad moraš da se boriš — to nije ljubav.”

Ali si naučio/la.

U kući gde si bila malo previše odrastao/la
Gde si osećao/la atmosferu pre nego što se išta desi.
Gde si znao/la ko je ljut, ko ćuti, ko treba da bude utešen.

I polako… postao/la ona koja drži sve na okupu.

Ne zato što si hteo/la.
Nego zato što nije imao ko drugi.

⸻

I onda si odrastao/la.

I počeo/la da biraš:

one koje treba spasavati
one koji su nedostupni
one koji nestanu pa se vrate

I u svemu tome — osećaš nešto poznato.

Ne zato što voliš haos.
Nego zato što znaš kako da preživiš u njemu.

⸻

A mir?

On ti je stran.

Previše tiho.
Previše prazno.
Nema šta da “popravljaš”.
Nema gde da se izgubiš.

⸻

Ovo nije tvoja greška.

Ali jeste tvoja mapa.

I ako si se prepoznao/la —
ne kao etiketu,
nego kao razumevanje:

“aha… odavde to dolazi”

to je već početak.

⸻

Postoji prostor gde to može da se razume dublje.

Ako osetiš — piši mi 🤍

Nisi prestao da imaš potrebe.Samo si naučio da ih ne pokazuješ.Negde vrlo rano — postalo je jasno:da je sigurnije da ćut...
20/04/2026

Nisi prestao da imaš potrebe.
Samo si naučio da ih ne pokazuješ.

Negde vrlo rano — postalo je jasno:
da je sigurnije da ćutiš nego da tražiš.
Da je lakše da se smanjiš nego da rizikuješ razočaranje.

I to je imalo smisla.
U tom prostoru u kom si odrastao —
to je bio način da ostaneš u odnosu.

Ali danas…
ta ista strategija te košta bliskosti.

Jer ljudi oko tebe ne znaju šta ti treba.
Ne zato što ih nije briga —
nego zato što si naučio da ne kažeš.

I onda čekaš.
Da primete.
Da pogode.
Da osete.

I svaki put kad ne uspeju —
u tebi se potvrdi ono staro:
„previše sam.“

A istina je drugačija.

Nisi previše.
Bio si u prostoru u kom za tebe nije bilo dovoljno mesta.

I taj deo tebe koji je naučio da ćuti —
ne treba da nestane.
Treba da dobije novu mogućnost.

Da polako nauči:
da možeš da kažeš…
i da odnos može da ostane.

Ako si se prepoznao —
možda je vreme da počneš od jednog malog „treba mi“.

Tu sam ako želiš da radiš na tome.

Nisi se napustio/la namerno.Naučio/la si da —u trenutku kada je biti tipostalo previše.Preglasno.Previše za prostor u ko...
18/04/2026

Nisi se napustio/la namerno.

Naučio/la si da —
u trenutku kada je biti ti
postalo previše.
Preglasno.
Previše za prostor u kom si bio/la.

I tada je to postalo opasno.

Ne naglo.
Nego tiho.
Skoro neprimetno.

I vremenom — automatsko.

Smanjivanje.
Prilagođavanje.
Nestajanje, malo po malo.

Toliko poznato
da više nisi ni primećivao/la
da se to uopšte dešava.

A negde unutra —
ostalo je dete.

Ne ono koje treba spasiti.
Nego ono koje je čekalo
da bude viđeno.

Bez popravljanja.
Bez menjanja.
Bez uslova.

Samo viđeno.

I možda se ovde ne vraćaš
da izgradiš novu verziju sebe.

Možda se vraćaš
da konačno sretneš
ono što je oduvek bilo tu.

🤍

14/04/2026

Deca koja su odrastala u haosu
razvijaju nervni sistem koji ostaje na oprezu —
čak i kada opasnosti više nema.

Ne zato što su slaba.
Nego zato što su morala biti jaka.

Ako si kao dete naučio/la
da su tvoje potrebe previše,
da plakanje znači da si teret,
da traženje pomoći znači slabost —

tvoj nervni sistem je naučio
da preživljava kroz borbu, beg ili zamrzavanje.

Zato danas:
teško se opuštaš
telo ti je stalno napeto
mali stres deluje kao velika opasnost
u odnosima — želiš bliskost, ali te i plaši

Ovo nisu mane.
Ovo su tragovi prilagođavanja.

Nervni sistem koji ne zna da se smiri
je nervni sistem koji nikada nije naučio
da je mir moguć.

A to možeš naučiti i sada.

Radionica “Dete koje je moralo biti jako” — 25. april, online.
Napiši JAKO i šaljem ti informacije.

Kao dete, Uskrs je bio jedan od retkih dana kada nisi morao/la ništa da zaslužiš da bi bio/la srećan/a.Ali u nekim domov...
12/04/2026

Kao dete, Uskrs je bio jedan od retkih dana kada nisi morao/la ništa da zaslužiš da bi bio/la srećan/a.

Ali u nekim domovima — čak i praznici su imali uslov.

I onda odrasteš.
I ne znaš više kako da primaš.
Samo daješ. Brineš. Čekaš da prođe.

Negde ostaje uverenje: moja sreća je teret drugima.

To nije istina o tebi.
To je istina o prostoru u kom si odrastao/la.

Ako prepoznaješ ovo — 25. aprila postoji mesto za tebe.
Napiši mi JAKO. 🤍

Address

Belgrade

Opening Hours

Monday 09:00 - 19:00
Tuesday 09:00 - 19:00
Wednesday 09:00 - 19:00
Thursday 09:00 - 19:00
Friday 09:00 - 19:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when mili.bilbija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to mili.bilbija:

Shortcuts

Share

Category