What are the opening hours?

Monday 17:00 - 21:00 Tuesday 17:00 - 21:00 Wednesday 17:00 - 21:00 Thursday 17:00 - 21:00 Friday 17:00 - 21:00

Cvet zivota, Tamnavska 2, Vračar, Belgrade (2025)

28/10/2025

DUHOVNI TRAGALAC

Duhovni tragalac je pojedinac koji traga za razumevanjem svrhe i smisla postojanja. On je istraživač koji je u stalnoj potrazi za višim značenjem i dubljim razlogom sopstvenog života. Čita, razmišlja, proučava i postepeno ulazi u duhovnu praksu, razvija sebe i nesebično doprinosi kolektivu na onom polju na kojem mu je dato da deluje.

Duhovno tragalaštvo možemo podeliti na dva dela.

1. Duhovno tragalaštvo u širem smislu
Ono obuhvata celokupan razvoj čoveka kroz sadašnji život, ali i kroz sve nivoe njegovog večnog postojanja. Taj proces nikada ne prestaje, jer smo svi mi na neki način i sam Tvorac, u nekoj meri večiti tragaoci. Kada kažemo “duhovni tragalac”, mislimo na svakog od nas koji je osvestio da je upravo to, duša u neprekidnom traganju.

2. Duhovno tragalaštvo u užem smislu
Ovaj pojam odnosi se na kraći period u ovoga života, od trenutka duhovnog buđenja do trenutka kada čovek pronađe svoj put, spozna svoju svrhu i otkrije načine da je ostvari. To je proces traženja metoda, alata i puteva za ostvarenje najuzvišenije misije zbog koje je čovek došao na planetu.

Duhovno tragalaštvo u užem smislu predstavlja prvi stepen višeg duhovnog razvoja. Možemo ga uporediti sa čovekom koji odluči da postane monah, to je početak puta ka potpunom oslobođenju od svake borbe, nesvesti i patnje. Ovakvo tragalaštvo obično traje do 6. ili 7. nivoa svesti, kada pojedinac mora da izabere svoj duhovni ili fizički put delovanja zarad dobra svih. Na 6. nivou svesti on bar delimično pronalazi svoju stazu, dok na 7. nivou postaje ne samo tragaoc već i duhovni praktikant, osoba koja svesno usmerava i oblikuje svoj život.

Pojedinci 7. nivoa koji biraju rad u duhovnim sferama pronalaze stabilnu i jasnu stazu samousavršavanja.

Na 8. nivou svesti postižu delimično pročišćenje i počinju da primenjuju svoja znanja na druge, to je nivo duhovnog iscelitelja, bilo sebe, bilo drugih.

Na 9. nivou svesti pojedinac već doprinosi određenoj oblasti, sarađuje sa drugima, preuzima odgovornost i deluje samostalno. To je nivo duhovnog aktiviste. Tek tada on zaista razume svoju misiju, zna ko je i kuda ide, i poseduje alate da taj put ostvari.

Na 10. nivou pojedinac aktivno doprinosi razvoju kolektiva, uvodi nova znanja, metode i sisteme u oblasti duhovnosti, kulture, nauke ili tehnologije. To je nivo duhovnog istraživača.

Na 11. nivou svesti počinje nivo planetarne borbe. Tu pojedinac, sada duhovni ratnik, mora da prenese nova znanja drugima i da se suoči sa starim poretkom i silama tame. To je borba koja se odvija u svim sferama: u kulturi, nauci, umetnosti, medijima i duhovnosti.

Na 12. nivou pojedinac postaje duhovni stvaralac. On stvara, širi i održava ono za šta se borio. Borba u klasičnom smislu tada prestaje, a ostaje samo negovanje najuzvišenijih osobina, beskonačne ljubavi, sreće i spokoja, dok se ne sjedini sa Apsolutnom Svešću.

Napomena:
Ova skala nije strogo određena, jer je život nepredvidiv i nelinearan. Ovde je prikazana samo ideja napretka, od ličnog istraživanja i samorazvoja, preko služenja drugima i usavršavanja sistema rada, do širenja, stabilizacije i opšte primene stečenih znanja. Tada se završava misija tragaoca na pozornici zvanoj Zemlja.

24/10/2025

SAMOREALIZACIJA KAO SMISAO ŽIVOTA

Čovek kroz sve što radi, svesno ili nesvesno, teži Bogu odnosno samorealizaciji, jer su ta dva pojma neraskidivo povezana. Procesom samorealizacije čovek dostiže svoj maksimalni potencijal bića, koji je ujedno i najviši stepen manifestovanja božanske svesti kroz njega samog. Svrha samorealizacije jeste pronalaženje sopstvene uloge, svrhe i mesta u kreaciji, gde na najbolji način možemo služiti i drugima i sebi, kao jedinstven i nezamenljiv deo božanskog stvaranja. Svrha bogooboženja čoveka jeste da dostigne svoj puni potencijal kroz telo i svest koji su mu dati u ovom životu.

Na taj način i sam Tvorac ostvaruje svoju punu manifestaciju kroz čoveka, kroz njegovu ličnost i delovanje u određenoj oblasti života. Svaki posao, hobi, dar ili poziv koji imamo služi kao sredstvo kroz koje razvijamo svoju ličnost i svest o Bogu, da bismo kroz tu funkciju izražavali božansku prirodu i iskustvovali kreaciju na najuzvišeniji način. Svrha svakog bića jeste da bude svrsishodno u oblasti koja mu je data, da kroz nju stiče iskustva i raste. Svaka oblast života može postati poligon za razvoj svesti i duhovni napredak, ali je važno pronaći onu oblast koja nam najviše prija, u kojoj najviše doprinosimo i kroz koju najdublje izražavamo sebe.

Kada se nečemu posvetimo sa iskrenošću i istrajnošću, pre ili kasnije kroz nas i naš rad počeće da se manifestuje Tvorac. Tada dolazi istinsko zadovoljstvo duše i osećaj ispunjenosti, jer znamo da služimo svojoj svrsi obogaćujući kreaciju i dajući joj raznovrsnost izražaja. Tek tada postajemo nezamenljiv, jedinstven i dragocen deo stvaranja, bez koga ono više ne može biti potpuno. Čovek koji to dostigne oseća duboki mir, zadovoljstvo i sreću, jer je pronašao smisao i svrhu svog postojanja. Kada ne živimo na taj način, duša pati, osećamo nezadovoljstvo, prazninu i nesreću.

Traganje, zapravo, predstavlja proces pronalaženja sebe i Boga u sebi. To ostvarujemo kada pronađemo oblast života kroz koju možemo dati svoj doprinos i izraziti ono što zaista jesmo. Ta oblast može biti bilo koja: muzika, umetnost, sport, nauka, kultura, posao, porodica, pa čak i svakodnevni život. Svi treba da znaju da se Bog i kreacija mogu spoznati kroz sve što radimo, kroz muziku, pisanje, nauku, ples, hobi ili porodicu. Duhovnost i duhovne prakse samo su dopuna onome za šta smo stvoreni, alat koji nam pomaže da lakše pronađemo sebe i izrazimo svoju božansku suštinu.

Zbog izazova i težine ovog sveta, duhovnost je neophodna. Ona nam pomaže da postignemo uspeh u bilo kojoj oblasti, jer takav uspeh zahteva duboku transformaciju, promenu i rast, što je teško ostvariti bez rada na sebi, bez unutrašnjeg pročišćenja i uzdizanja svesti. Duhovnost i fizički svet nerazdvojno su povezani. Oni se nadopunjuju i zajedno omogućavaju ostvarenje krajnje misije čoveka,a to je bogooboženje i samorealizacija kroz iskustvo života. Duh postoji zbog materije, a materija zbog duha. Bekstvo od jednog znači bekstvo od sebe. Naučiti da se mudro i skladno krećemo kroz obe sfere života predstavlja najviši domet znanja i sposobnosti jednog bića, i jedan je od razloga zbog kojih smo ovde.

20/10/2025

SVEST

Svest predstavlja osnovni impuls života, kretanja i stvaranja. Ona je znanje o postojanju, razumevanje uzroka i svrhe tog postojanja, kao i delovanje u skladu sa tim saznanjima. Kada jedan od ovih aspekata nedostaje, svest nije potpuna. Sve što postoji jeste svest u različitim oblicima svog ispoljavanja. Čista, izvorna svest jeste sam Stvoritelj Svega Što Jeste – Gospod Bog.

Svest se rađa u trenutku opažanja. Kada nešto postane opaženo, javlja se niz procesa: razmatranje, sagledavanje, razmišljanje i na kraju samosvest – individualizacija u odnosu na nešto drugo. Pokretanjem svesti, iz njenog izvora emituju se talasi ili vibracije. Oni dolaze u dodir sa nečim drugim, prenose impuls pokreta i time u posmatranom aspektu bude novu vibraciju. Na taj način nastaje novo postojanje, novi deo kreacije.

Svaki predmet opažanja dobija sopstvenu vibraciju, a zatim i lično opažanje, misao i samosvest. To je osnovni mehanizam kroz koji se svest stvara i kroz koji se Stvoritelj deli na mnoštvo svojih izraza. Sve nastaje kada čista svest odluči da se pokrene. Taj pokret stvara vibraciju, a vibracija se izražava kao misao – razum unutar same svesti. Ono što svest pomisli, emituje kao vibraciju i time to oblikuje i stvara. Otuda potiče ideja da misli oblikuju Kosmos, ali da bi došlo do potpune materijalizacije, neophodno je i delovanje.

Svest oblikuje sveprožimajuću vibraciju Kosmosa. Ona je izvorni impuls koji stvara talase i amplitude u Svepostojanju, iz kojih, prema volji svesti, nastaju energetski i materijalni oblici postojanja. Svekreacija je započela onog trenutka kada je osnovni izvor postao svestan samog sebe. Tada je počeo da opaža i da emituje svoju vibraciju. Gde god se ta vibracija proširila, nastajalo je nešto novo. Kada je Stvoritelj opazio to novo, ono je dobilo svoju svest i počelo da se širi dalje. Tako su nastali čovek i sva bića i oblici koji postoje.

Svesnost je razumevanje procesa života, kretanja i stvaranja. Samosvesno biće shvata da sve što opaža postoji kao individualan, ali i neodvojiv deo Kreacije. Ono zna zašto nešto postoji i deluje u skladu sa tim saznanjem. Proširiti svest znači postati svestan, opažati pojave oko sebe, razumeti ih i delovati u skladu sa spoznajom istine. Širenje svesti vodi ka dubljem razumevanju sveukupnog postojanja, sve dok svest ne spozna zašto i kako sve postoji – i ne počne da deluje u skladu s tim. U tom trenutku čovek i njegova svest postaju novi stvoritelji.

14/10/2025

UČENJE KAO PUT KA UNUTRAŠNJEM RAZVOJU

Obrazovanje se ne završava kada se zatvore knjige i završi poslednji čas. Pravo učenje traje dokle god čovek istražuje, pita i traga. Znanje nije samo skup činjenica i informacija; ono je način da bolje razumemo svet i sebe u njemu. U vremenu kada su informacije lako dostupne, ali često površne ili zbunjujuće, čovek mora da pronađe unutrašnji kompas koji ga vodi ka istini i smislu.

Van formalnog okvira, znanje dobija novu dimenziju, ono postaje lično iskustvo. Susret s različitim ljudima, mestima i idejama otvara priliku da preispitamo sopstvene stavove i granice. No, svaka informacija nije jednako vredna. Neki sadržaji samo pune naš um nepotrebnim detaljima ili prolaznim pojmovima bez trajne vrednosti. Zato je važno naučiti razlikovati ono što hrani naš rast i daje dubinu od onoga što nas zatrpava spoljašnjim šumom.

Pravo učenje počinje kada razvijemo unutrašnju radoznalost i kad pristupimo svetu otvorenog uma, ali i pažljivo, sa zdravom sumnjom. U tom procesu dragoceno je osloniti se na sopstveno iskustvo: razgovarati s ljudima, putovati, opažati, biti prisutan u susretu sa nepoznatim. Tada znanje prestaje da bude suva činjenica i pretvara se u doživljaj koji oblikuje naš unutrašnji život.

Posebno važan deo ovog puta je osluškivanje sebe. Naša pitanja i sumnje mogu biti isto toliko važni kao i odgovori koje pronađemo. Učenje nije samo o spoljnjem svetu; ono nas vodi ka introspekciji, ka dubljem razumevanju naših motiva, vrednosti i identiteta. Kada počnemo da se pitamo zašto nam je nešto važno, odakle dolaze naše želje i šta nas ispunjava, znanje prelazi iz pukog intelektualnog u duboko lično. Takva vrsta saznavanja gradi unutrašnju sigurnost i širi granice našeg duha.

Važno je tragati za iskustvima koja nadilaze puku informaciju. To mogu biti lični susreti sa ljudima koji nas inspirišu, radionice koje razvijaju samosvest i uče nas kako da upravljamo sobom, putovanja koja menjaju pogled na život ili knjige koje nas navode na introspektivna pitanja. Takva iskustva bude unutrašnji rast jer podstiču preispitivanje, empatiju i razumevanje sveta iz više uglova.

Duhovni aspekt učenja ogleda se upravo u tom stalnom kretanju ka sopstvenoj suštini. Kada učimo s namerom da razumemo dublje razloge i povežemo spoljašnje znanje sa unutrašnjim iskustvom, postajemo otporniji na površnost i obmane. Shvatamo da istina nije uvek data na tacni; ona se otkriva kroz trud, iskrenost i otvorenost prema sebi i drugima.

Zato je učenje u najvišem smislu put traganja za istinom i smislom. Onaj ko uči s namerom da se razvije, a ne samo da prikupi podatke, otvara sebi prostor za unutrašnji mir i širinu pogleda. Takvo znanje ostaje zauvek jer se ne meri ocenama i sertifikatima, već onim što smo postali dok smo ga sticali. To je znanje koje nas oblikuje u autentične, hrabre i saosećajne ljude, spremne da pronađu svoj sopstveni put u svetu punom informacija, ali često siromašnom suštinom.

07/10/2025

DUŠA I DUH

Duh i duša su agregati svesne energije, holografski fragmenti Boga. Duša je individualizovana svest Stvoritelja koja nastanjuje fizičko telo i predstavlja „životnu iskru“ koja se oblikuje u skladu sa okolinom, genetikom, iskustvima iz prošlih života i uticajima sadašnjeg postojanja. Ona svakom čoveku daje jedinstven identitet u svakoj inkarnaciji, kako bi mu omogućila nova iskustva neophodna za razvoj i spoznaju. Dušu odlikuje težnja ka igri, istraživanju i neprekidnom kretanju kroz promene. Nikada nije ista, ali sa svakim životom postaje bogatija, složenija i svesnija. U sebi nosi zapis i sećanje na sva prethodna postojanja, kroz koja je tragala za iskustvom i razumevanjem postojanja. Iz duše se projavljuju sva energetska tela: astralno, eterično, mentalno, emotivno, kauzalno, duhovno i božansko – dok se sama duša emituje iz duha.

Duh je „Božja iskra“ koju odlikuju samosvest i individualizovana svest. Svaki duh predstavlja jedinstven aspekt Boga, čija je suština da bude nosilac celokupnog bića i svih njegovih iskustava kroz večnost postojanja. On se razvija kroz Svekreaciju, ali uvek zadržava svoju prepoznatljivu crtu i osobenost. Njegov cilj je da kroz tu jedinstvenost dostigne najviše domete svesti i postigne prosvetljenje – potpunu individualizaciju unutar svesti i bića Svevišnjeg Stvoritelja.

Duh je božanska svest u misiji sopstvenog razvoja. Njegov put vodi ka rastu i usavršavanju, dok kroz evoluciju teži da jednog dana postane novi stvoritelj svoje kreacije – male ili velike, možda čak i čitavog univerzuma. Mineralne, biljne, životinjske i ljudske duše razlikuju se po složenosti i stepenu individualnosti. Uzvišena svetlosna bića mogu imati viši nivo svesti od čoveka, kao što čovek ima viši od životinje, što je rezultat većeg stečenog iskustva. Dok minerali, biljke i životinje razvijaju svoje duše, čovek istovremeno razvija i svoj duh. To znači da njegov cilj nije samo da prikuplja iskustva, već da ih izrazi i pretoči u stvaranje. Čovek je šegrt Stvoritelja.

Zadatak duše čoveka na Zemlji jeste da stiče iskustva, da njima obogaćuje svoj duh i da potom stvara. Čovek koji ne stvara još se nalazi u početnim nivoima evolucije, te ga čekaju nove inkarnacije sve dok se kroz iskustva ne obogati dovoljno da započne proces svesnog stvaranja. Život na Zemlji nije namenjen tome da duši pruži samo lep i miran život, već da joj donese čitav spektar iskustava – i prijatnih i bolnih, kako bi kroz njih dostigla što veću individualizaciju.

Kada duša počne da stvara, da izražava svoj jedinstveni pečat i doprinos Kreaciji, kada njeno delo donese nešto novo u svet, tada završava svoj put na Zemlji i prelazi na viši nivo evolucije u drugim oblicima postojanja. Na svakoj novoj planeti, u svakoj realnosti ili dimenziji, čovek dobija novu dušu – spoj iskustava iz prethodnih inkarnacija i novih uticaja: okoline, genetike, obrazovanja, morala i sredine. Duh se takođe menja sa svakom novom inkarnacijom i iskustvom, ali njegova suština i dominantna vibracija ostaju iste. To je njegov večni pečat u Svepostojanju.

03/10/2025

ŠTA JE DUHOVNOST?

Sve se češće govori o duhovnosti, a ipak ne postoji jedinstven stav o tome šta ona zapravo podrazumeva. Pokušaću da iz svog ugla objasnim ovaj pojam i njegovu suštinu.

Duhovnost je način života i pogled na svet čoveka koji, pored materijalnog, u obzir uzima i nevidljive svetove i njihove zakonitosti. Ona je ujedno i težnja pojedinca ka samospoznaji. Do samospoznaje se može doći i neduhovnim putem – kroz rad, istraživanje, delanje i pomaganje drugima – ali i kroz duboku duhovnu praksu. Prava samospoznaja vodi ka spoznaji svega stvorenog i samog Stvoritelja, Boga, i razumevanju Njegove volje. Spoznaja Boga otkriva da je sve što postoji zapravo SVEST, koja se izražava kroz beskonačan broj oblika, ljudi, učenja, puteva, religija i znanja.

Svesnost znači razumevanje volje Stvoritelja Svega Što Jeste. Razumevanje se najpre javlja na nivou uma, ali to je tek prvi korak. Prava spoznaja sebe podrazumeva iskustvo, doživljaj i jedinstvo sa Apsolutnom Svešću, što donosi dubok mir, bezuslovnu ljubav i razumevanje da je sve što postoji upravo onakvo kakvo treba da bude. To se ne može postići čitanjem, razmišljanjem ili umnom analizom. Niti se može objasniti rečima. Takvo stanje je dar koji dolazi kao plod velikih zasluga pojedinca za bezuslovno služenje kolektivu i Stvoritelju Svega Što Jeste.

Duhovnost se obično javlja nakon dugog putovanja duše kroz mnoge inkarnacije, kada se čovek zasiti materijalnih želja i htenja ili kada pritisak života i unutrašnja teskoba postanu toliko snažni da posegne za duhovnošću kao poslednjim osloncem.

Kako bi ljudima približili put ka toj spoznaji, duhovnici svih svetskih tradicija i religija pokušavali su da na svoj način objasne i prenesu metode za dostizanje tog cilja. Tako su iz različitih kultura, iskustava i podneblja nastali brojni duhovni pravci – neki su postali religije, neki su ostali u obliku učenja, a mnogi su se vremenom izgubili. Ipak, svi putevi vode ka istom cilju – stapanju svesti pojedinca sa Svešću svega što postoji, sa Bogom.

Taj put nije jednostavan i traži veliku posvećenost. Zato je važno da ljudi makar teže osnovnim duhovnim ciljevima – prisutnosti u sadašnjem trenutku, oslobođenosti od mentalnih i emotivnih obrazaca, kao i razvijanju unutrašnjeg, intuitivnog znanja i razumevanja svega što ih se tiče.

29/09/2025

GDE SE MI TO NALAZIMO?

Čovek živi u dualnom Univerzumu – u Svepostojanju koje oblikuju talasi, vibracije i energije koje iz njih nastaju. Svaki talas ima svoju gornju i donju amplitudu, pa je i sam po sebi dualan. Zbog toga je i ceo Univerzum dualan. To znači da svaka pojava ima svoju suprotnost – svetlo i tamu, radost i tugu, ljubav i strah. Tek kada se ove suprotnosti spoje i međusobno neutrališu, igra prestaje.

Talas, osim što nosi dualnost, ima i svoju amplitudu – domet do kojeg se širi. Što je vibracija viša, to je i svest uzvišenija i svetlost snažnija. Što je vibracija niža, to je i svest tamnija i ograničenija. Svest i vibracija se mere kroz 12 nivoa postojanja – denziteta. Svaki denzitet je stepen dubljeg razumevanja Svekreacije i volje Stvoritelja. Što je svest viša, to je i sloboda bića veća i veća je njegova povezanost sa Stvoriteljem.

Naš život se odvija na mnogo „spratova“ postojanja. Ti spratovi su dimenzije i denziteti. Dimenzija je poput cele paralelne realnosti, dok je denzitet jedan sprat svesti, jedan vibracioni opseg. Naš sprat obuhvata svega 400–800 Hz (ili 380–750 nm). Sve iznad ili ispod tog opsega ostaje oku nevidljivo – a ipak postoji.
Postoji ukupno 12 denziteta svesti. Ljudi se nalaze na trećem, najgušćem, dok se iznad nas pružaju slojevi četvrtog, petog, šestog… sve do dvanaestog. Na tim višim nivoima obitavaju različita bića: do sedmog razna vanzemaljska, a od osmog nadalje anđeoska, demonska i druga nefizička bića. Iako ih ne vidimo, ona deluju na nas, baš kao što i mi utičemo na njih.

Zašto? Zato što čovek nije samo fizičko biće – on je skup energetskih tela koja se prostiru kroz više nivoe. Astralno telo dopire do šestog denziteta, um do osmog, duhovno telo do desetog, a svetleće-božansko do dvanaestog. Zbog toga je čovek zapravo interdimenzionalni putnik, sposoban da utiče na različite ravni postojanja.

Jedan od najvećih duhovnih ciljeva jeste rast svesti – uspinjanje po lestvici denziteta, ka višim nivoima svetlosti i slobode. Posle smrti, duša nastavlja svoje putovanje, a cilj je da se uzdignemo u što više, po mogućstvu u anđeoske nivoe postojanja.

19/09/2025

KURS RAZGRADNJE INDENTIFIKACIJA I MEDITACIJE!
Nemanja Blagojević će tokom vikenda, 28. i 29. septembra, sa početkom u 18h (trajanje po 3 sata), održati online kurs ulaska u unutrašnju tišinu i proces deidentifikacije – odvezivanja od lažnih životnih uloga, ego konstrukta i problema.

Na kursu će biti predstavljena tehnika ulaska u stanje smirenja i snižene moždane talase, a zatim i tehnika ulaska u poziciju posmatrača. U okviru programa naučićemo:

1. Deidentifikaciju sa ego ulogama
2. Meditaciju na dah – disanje i uzdah
3. Vođene meditacije u kombinaciji sa molitvama
4. Meditacije sa svetom geometrijom
5. Meditacije za otpuštanje trauma

Svi zainteresovani mogu se javiti u Messenger ovog profila i ostaviti svoj broj telefona (Viber), kako bismo vas ubacili u grupu za rad. Ili na viber broj udurženja 00381 64 5323958

Kurs traje 2 dana, po 3 sata, a nakon toga, tokom naredne dve nedelje, svake subote od 20h održavaće se zajednička duhovna praksa i vežbe, kako bi se stečeno znanje praktično uvežbalo.

Uz kurs dobijate:
5 vođenih meditacija,skriptu, snimak celog kursa.

Cena kursa je 50 €, osim za one koji nisu u mogućnosti da izdvoje taj iznos – oni mogu uplatiti koliko žele.

Za prijavu, javite se na broj telefona i ostavite svoj kontakt. Nakon toga bićete dodati u Viber grupu, gde će u subotu biti postavljen Zoom link.

16/09/2025

NEBO, PAKAO I LJUDSKA POTRAGA ZA SMISLOM

Od najranijih vremena, čovek je osećao da život ne može stati na granici smrti. U ranom hrišćanstvu, ali i u mnogim drugim tradicijama, javila se duboka potreba da se zamisli nastavak puta, odnosno kuda ide duša, šta je čeka, kako se završava priča o dobru i zlu. Nebo i pakao nisu bili samo obećanja i pretnje, već simboli čežnje za pravdom i unutrašnje potrage za smislom.

Pakao je u tim vizijama bio ogledalo ljudskih strahova i slabosti. Kazne grešnicima nisu bile tek fantastični prizori vatre i tame, već metafora za posledice ljudskih dela koja su razarala zajednicu i samu dušu. Kada čitamo o beskrajnim mukama, možemo ih shvatiti i kao opomenu da svaka odluka ima svoju težinu i da put samoljublja, pohlepe ili nasilja neminovno vodi u vlastiti unutrašnji mrak.

S druge strane, nebo je predstavljalo ostvarenje onoga za čim ljudsko srce oduvek čezne, a to su: svetlost, mir, zajedništvo i ljubav koja ne prolazi. Slike gozbi i pesme koje ne prestaju nisu samo vizuelni ukrasi, već izraz ljudske nade da postoji prostor gde bol i patnja prestaju, gde se čovek vraća u iskonsku harmoniju. U tom smislu, nebo je više od geografskog mesta: ono je simbol mogućnosti da se čovek vrati svom izvornom biću, oslobođenom tereta ovog sveta.

U ovim pričama utkano je i iskustvo borbe ranih zajednica. Ljudi suočeni sa progonstvima, siromaštvom i nesigurnošću nalazili su utehu u uverenju da život ima dublji smisao od onoga što se vidi spolja. Vizije neba i pakla bile su duhovna mapa, tačnije pokazivale su da patnja može dobiti smisao, da nepravda neće ostati zauvek i da čovek svojim izborima može kročiti putem svetlosti.

Posebno je značajno to što ove priče nisu davale samo jednu dogmu ili uputstvo, već su nudile prostor za razmišljanje. Neki su verovali u neposredno putovanje duše, drugi u konačni Sud na kraju vremena. Ta raznovrsnost pokazuje da potraga za smislom nije jednoznačna, već otvorena i živa, odnosno da svaka zajednica, svaki pojedinac nalazi u njoj sopstvenu nit.

U osnovi svega leži težnja da se pronađe ravnoteža: da se razume zašto postoji zlo, kako se nositi s patnjom i gde se nalazi nada. Nebo i pakao nisu samo odredišta, već unutrašnja stanja. Oni su odraz večite borbe čoveka između svetlosti i tame, između ljubavi i sebičnosti.

Zato vizije posmrtnog života nisu važne samo kao istorijski tekstovi, već i kao duhovni putokazi. One nas podsećaju da potraga za smislom ne prestaje nikada, i da pravo nebo i pakao često počinju već ovde, u načinu na koji živimo, u vrednostima koje biramo i u ljubavi koju ili pružamo ili uskraćujemo.

13/09/2025

INDIVIDUALIZOVANI STVORITELj

Individualizovani Stvoritelj je lični, „ljudski“ aspekt Tvorca. Kada govorimo o Stvoritelju Svega Što Jeste, obično ga zamišljamo kao beskonačnu svest, biće bez oblika, bez ega i ličnih ciljeva. To je izvor svega što postoji – energija koja nema granica, nema želje, nema preferencije. On ne bira jedno biće ispred drugog, ne podržava jedan narod, veru ili religiju ispred drugih. On je čista sila postojanja, zbir svih svesti i iskustava.

Ipak, ako pažljivo posmatramo život i zakone kosmosa, primećujemo da postoji aspekt Stvoritelja koji deluje drugačije. Kao da u univerzumu postoji neka skrivena pravda ili logika koja favorizuje bića višeg nivoa svesti. Čini se da se kosmički mehanizam naročito usmerava prema onima koji istrajavaju u svojim naporima, koji i pored prepreka ustaju, bore se i idu dalje. Kao da univerzum testira svako biće – stavlja ga pred izazove i posmatra: da li će pronaći rešenje, da li će pasti, ili će istrajati i izrasti iz tog iskustva. Možemo primetiti i da kosmos pruža posebnu podršku onima koji su kreativni, mudri i svesni. Takva bića dobijaju dodatnu pomoć da se još više razviju i ostvare svoj potencijal. Univerzum, izgleda, voli raznolikost, nepredvidljivost i spontanost. On stalno podržava stvaranje novog, usavršavanje postojećeg i pobedu svetla i pozitivnih sila nad tamom.

Ovo nas dovodi do pitanja: ako postoje ovakvi obrasci i zakoni, ko ih je postavio? Da li to znači da i sam Stvoritelj ima neku vrstu ličnosti, cilja ili čak ega? Možda postoji deo Njegovog bića koji nalikuje čoveku – koji ima osobine uzvišenosti, ali i slabosti. To ne bi bilo čudno, jer Stvoritelj u sebi sadrži sve što postoji, pa i ljudsku prirodu. U drevnim učenjima često se pominje individualizovani aspekt Boga. U vedama se govori o tri osnovna aspekta, od kojih je jedan upravo Njegova individualna pojava. Čovečanstvu se takav aspekt pokazuje kroz avatare: Ramu, Krišnu, Budu, Isusa i druge. Oni su bili božanski u ljudskom obliku, živi primeri da Tvorac može da se pojavi i kao ličnost koju ljudi mogu da razumeju i slede. U hrišćanstvu je to Isus, u hinduizmu Krišna i Rama, u budizmu Buda – različita imena, ali ista suština.

Na sličan način, svaki čovek je potencijalni individualizovani Stvoritelj. To znači da svako može dostići stanje bogooboženosti – da postane ličnost kroz koju se manifestuje Tvorac. Put do toga vodi kroz oslobađanje od ega, od iluzija, nasleđenih obrazaca i želja. Kada čovek sve to ostavi iza sebe, ostaje njegova čista suština – najuzvišeniji oblik bića koji je moguć u ljudskom životu. Takvo biće postaje deo Stvoritelja i nastavlja da postoji i nakon smrti, na duhovnim nivoima. U hrišćanstvu se to poistovećuje sa svecima, u hinduizmu sa božanstvima, ali suština je ista: to su ljudi koji su dostigli visoke duhovne stepene i postali most između ljudskog i božanskog. Oni su živi dokaz da Stvoritelj može imati bezbroj individualizovanih formi kroz koje deluje u kreaciji. Patnja i iskušenja koja doživljavamo u životu imaju upravo taj smisao – da pročiste našu ličnost, izbace na površinu ono što nismo i oslobode našu suštinu. Oni koji izdrže najveće izazove i ostanu verni svetlosti postaju uzdignuta bića. Kada dostignu taj nivo, oni izlaze iz beskrajnog ciklusa rađanja i umiranja i postaju lični aspekt Stvoritelja. Njihova uloga je da pomažu, isceljuju, usmeravaju i održavaju kreaciju tamo gde je to potrebno.

Individualizovani Stvoritelj je stvorio ovu igru, zakone, ali je sam proistekao iz neindividualizovanog Stvoritelja. Neindividualizovani Stvoritelj je stvorio individualizovanog, tako što je dozvolio delu svoje ličnosti da zauzme stav, poziciju, poglede na kreaciju, a onda da u skladu sa tim poželi nešto, uradi nešto u skladu sa svojim željama i potrebama. Individualizovanog Stvoritelja ne možemo shvatiti, pojmiti, kao što ne možemo ni neindividualizovanog. Najviše što običan čovek može shvatiti i doživeti Stvoritelja je to što može protumačiti površno ličnosti svetih ljudi. Ljudi ne mogu prepoznati ni svete ljude, a i kada ih prepoznaju, ne mogu ih razumeti.

08/09/2025

UM STVORITELjA

Um Stvoritelja je poput procesora univerzuma, logička i razumska svest koja obrađuje sve informacije postojanja. Može se uporediti sa savršenom inteligencijom koja bez pristrasnosti obrađuje podatke, oslanjajući se na vibracije i talase svih živih i neživih bića. Ipak, to ne znači da je Stvoritelj hladno i bezlično biće, jer u Njemu postoji i individualizovana crta koja donosi odluke u skladu sa prikupljenim informacijama.

Um Stvoritelja nema želje ni potrebe – on deluje strogo po zakonima kosmosa i božanske matematike. Njegova pravila određuju mesto svakog bića u univerzumu. Ako neko napreduje ka višem nivou postojanja, to je rezultat tačnog sabiranja njegovih duhovnih parametara. U tom umu nema povlađivanja niti nagrade bez zasluge. Zato nam ponekad izgleda da Stvoritelj dopušta patnje ili nepravdu – ali sve se odvija prema preciznom proračunu. Biće koje nema dovoljno duhovnih kvaliteta ne može postati provodnik božanske svesti, jer nije usklađeno s potrebnim zakonitostima. Ovaj deo Stvoritelja je strog, ali u isto vreme i savršeno pravedan, tačan i postojan, održavajući univerzum u ravnoteži i poretku.

Ljudski um je deo Uma Stvoritelja. Stepen oboženosti našeg uma određuje koliko smo povezani sa božanskim. Što je ta veza jača, to više primamo inspiracije, ideja i stvaralačkih misli. Nijedna ideja koju čovek može imati nije izvan božanskog uma – sve već postoji u beskraju kreacije. Naš zadatak je da se uskladimo i postanemo provodnici tih informacija. Zato čovek ne bi trebalo da tvrdi da su njegove kreacije samo njegove, jer on je u stvari prenosilac božanskih poruka i energija.

Božanski um sam po sebi nema tumačenje, već prenosi čistu informaciju. Nama dolazi kao energija, a način na koji je prevodimo zavisi od naše svesti i ličnosti. Ako smo nesvesni ili iskvareni, i primljena informacija biće iskrivljena. Da bi čovek bio dobar prenosilac božanske mudrosti, mora razvijati svoj um – sposobnost logičkog zaključivanja, povezivanja i usklađivanja saznanja iz različitih izvora. Svesnost znači umeti objediniti različite informacije u smislenu celinu i donositi mudre odluke.

Što smo viši u svesti, to ispravnije tumačimo božanske informacije. Tada one kroz nas postaju delo i ostvarenje u svetu. Ali ako toga nema, naše tumačenje volje Stvoritelja biće obojeno ljudskim ograničenjima i time netačno. Naša shvatanja Boga, religije, nauke, duhovnosti ili prosvetljenja uvek zavise od stepena naše svesnosti. Zato se kvalitet naših spoznaja i kreacija uvećava onoliko koliko se mi sami uzdižemo i približavamo umu Stvoritelja.

Cvet zivota

28/10/2025

24/10/2025

20/10/2025

14/10/2025

07/10/2025

03/10/2025

29/09/2025

19/09/2025

16/09/2025

13/09/2025

08/09/2025

Address

Opening Hours

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Monday	17:00 - 21:00
Tuesday	17:00 - 21:00
Wednesday	17:00 - 21:00
Thursday	17:00 - 21:00
Friday	17:00 - 21:00