Cvet zivota

16/12/2025

IZVOR JEDINSTVA U ČOVEKU

Čovek se može razumeti kao svesni subjekt u kome se susreću svest i postojanje. On nije samo biološko biće koje reaguje na spoljašnje podsticaje, niti je samo misaoni entitet odvojen od sveta, već mesto njihovog spoja. U čoveku se ukrštaju iskustvo bivstvovanja i sposobnost samospoznaje, a upravo u toj tački susreta leži suština ljudske egzistencije. Dok god su svest i postojanje razdvojeni, čovek ostaje u unutrašnjem raskolu, rastrzan između onoga što jeste i onoga čega je svestan.

Tek kada se svest i postojanje u čoveku međusobno prepoznaju i sjedine, nastaje istinsko jedinstvo. To jedinstvo nije rezultat intelektualnog napora ili spoljašnjeg učenja, već dubokog unutrašnjeg uvida. U tom stanju, čovek više ne doživljava sebe kao izdvojeno biće suprotstavljeno svetu, već kao deo celovitog poretka postojanja. Granice između „ja“ i „drugog“ tada gube svoju oštrinu, a unutrašnji sukobi se postepeno razrešavaju.

Iz tog jedinstva prirodno se ispoljava ono što se može nazvati bezuslovnom božanskom ljubavlju. Ta ljubav nije emocionalna vezanost, niti osećanje koje zavisi od okolnosti ili odnosa, već stanje svesti u kojem se postojanje prihvata u celini. Kroz čoveka, koji je svestan tog jedinstva, božanska ljubav se ne manifestuje kao ideja, već kao živa stvarnost, odnosno kao razumevanje, saosećanje i prisutnost. U tom smislu, čovek ne stvara božansku ljubav, već joj omogućava da se kroz njega izrazi.

Može se reći da sam božanski Apsolut (Stvoritelj Svega Što Jeste) kroz čoveka ispoljava svoju prirodu. Apsolut nije udaljena sila niti apstraktni pojam, već temelj postojanja koji se prepoznaje u svesnom biću. Čovek postaje svesni kanal kroz koji se Apsolut očituje u svetu iskustva. Kada se ta istina razume, prestaje potreba za dokazivanjem, borbom ili dominacijom, jer se smisao nalazi u samom bivanju i svesnom učestvovanju u celini.

Iz ove perspektive, sav život i cela priroda dobijaju dublji smisao. Oni ne postoje slučajno niti bez svrhe, već kao deo velikog procesa u kojem se jedinstvo svesti i postojanja postupno ostvaruje. Priroda, sa svim svojim oblicima, ritmovima i zakonima, može se shvatiti kao prostor u kojem se ta spoznaja odvija. Čovek, kao biće sposobno za svesnost, zauzima posebno mesto u tom procesu, jer u njemu priroda postaje svesna same sebe.

Stoga se može reći da je krajnji smisao života ostvarenje tog jedinstva. Ne kroz bekstvo od sveta, već kroz njegovo potpuno prihvatanje. Kada se svest i postojanje u čoveku sjedine, tada se kroz njega ostvaruje ono što je oduvek bilo prisutno, odnosno bezuslovna božanska ljubav kao temelj svega što jeste.

11/12/2025

ZAŠTO SE IGRA OVA IGRA

Postoji više teorija koje pokušavaju da objasne zašto postoji kosmička igra, kao i koja je njena svrha i konačni cilj. Iz perspektive čoveka to nikada ne možemo sa sigurnošću znati, jer je apsolutna Božanska svest izvan mogućnosti potpunog razumevanja našeg uma. Ipak, možemo da izdvojimo nekoliko najpoznatijih i najčešće pominjanih teorija.

1. Teorija iskustvovanja
Prema ovoj teoriji, Tvorac je stvorio bića i celu kreaciju kako bi kroz njih mogao da iskustvuje svoje delo. Podelom sopstvene svesti na bezbroj delova koji postaju relativno nezavisna bića, On doživljava prividnu odvojenost od sebe i tako proživljava različite uloge, p**anje i drame. U tom smislu On je poput dramaturga koji najpre stvara pozornicu i scenario, a zatim kroz bića ulazi u sopstveno delo i oseća ga iznutra. Po ovoj teoriji kreacija ne mora imati posebnu svrhu ili cilj, već je sam čin iskustvovanja dovoljan razlog njenog postojanja.

2. Teorija individualizacije
Ova teorija je slična prethodnoj jer polazi od toga da Tvorac želi da doživi punoću sopstvene kreacije. Razlika je u tome što bića unutar kreacije imaju za cilj da razvijaju svoje sopstvo i postepeno se individualizuju kroz iskustva koja proživljavaju. Kroz uspehe, padove, izazove i transformacije, bića postaju sve jasniji i samostalniji aspekt Tvorca. Sa svakim korakom individualizacije, ona dobijaju određenu količinu autonomije i utiču na tok kreacije. Kako se broj razvijenih aspekata Tvorca povećava, kreacija postaje sve složenija, bogatija i zanimljivija, što joj daje dodatnu dubinu i smisao.

3. Teorija eksperimenta
Po ovoj teoriji, kreacija je svojevrsni eksperiment sa unapred određenim parametrima i ciljem koji je nama, kao bićima u 3D realnosti, nedostupan i verovatno nesaznatljiv. Bića imaju svoje zadatke i uloge, tokovi kreacije su postavljeni, a Tvorac se povlači iz direktnog upravljanja sve dok Ga bića ne pozovu u pomoć ili dok sam eksperiment ne bude ugrožen. Ovde se kreacija ne doživljava samo kao prostor za iskustvovanje, već kao proces koji treba da donese određeni rezultat, pokazatelj ili uvid koji Tvorac drugačije ne bi mogao da dobije.

4. Teorija oruđa
Ova teorija polazi od toga da su sva bića unutar kreacije svojevrsna oruđa koja Tvorac koristi kako bi ostvario određeni cilj. Za razliku od teorije eksperimenta gde se Tvorac uglavnom ne meša, ovde je On aktivno prisutan i utiče na tok kreacije, ali ne direktno, već posredno preko bića koja su Njegovi produžeci. Po ovoj teoriji, bića imaju veoma ograničen stepen slobodne volje, a njihova uloga je da usmeravaju kreaciju ka cilju koji Tvorac želi da ostvari.

5. Teorija uzajamnog korišćenja
Ova teorija predstavlja spoj teorije oruđa i teorije individualizacije. Tvorac koristi bića kako bi usmeravao kreaciju, ali i bića koriste Tvorca kako bi ostvarila svoje želje i potrebe koje potiču iz njihove individualnosti, osobina, trauma i iskustava. U ovom odnosu razmene nastaje ko kreacija, u kojoj i Tvorac i bića učestvuju u stvaranju. Tvorac zadržava globalno usmeravanje, dok bića dopunjuju kreaciju kroz svoje manje ciljeve koji postaju sastavni deo celokupnog toka.

6. Teorija sveobuhvatnosti
Ova teorija nastoji da objedini sve prethodne. U njoj se polazi od toga da postoje bića različitog nivoa svesti, različitog stepena individualizacije i različitih uloga unutar kreacije. Kreacija ima svoju svrhu i dublji razlog postojanja, a Tvorac preko najindividualizovanijih i najmoćnijih bića usmerava njen tok ka ispunjenju tog cilja. Ta bića nisu samo oruđa, već i ko kreatori sa sopstvenim težnjama i ciljevima.
Bića nižeg nivoa svesti, koja najvećim delom funkcionišu iz podsvesti ili nesvesti, služe Tvorcu na dva načina: kao jednostavna oruđa bez sopstvenog uticaja ili kao sredstvo kroz koje On iskustvuje raznovrsnost, bogatstvo i širinu kreacije.

06/12/2025

KVANTNO POLjE

Kvantno polje je jedinstvena, sveobuhvatna, svepostojeća energetska ravan koja u sebi nosi celokupan neispoljeni Kosmos. Iz njega se, iz nematerijalne ravni u materijalnu, manifestuje ispoljeni Univerzum. U tom polju postoje svi potencijali Svepostojanja, sve realnosti koje teže tome da se izraze u materiji i tako postanu stvarne. Kvantno polje je informacija u etru, a etar je sveprožimajuća ravan u kojoj se odvija svako stvaranje. U kvantnom polju, sve realnosti su još uvek nefizičke, fiktivne, ali energetski postoje i kao takve delimično utiču na našu fizičku stvarnost. Delovi kvantnog polja obuhvataju mnoge suptilne svetove: astralni, eterični, mentalni, emotivni, duhovni, pa čak i božanski. Zbog toga se kvantno polje može posmatrati kao zbir svih duhovnih ravni postojanja.

Ti svetovi su, unutar svojih dimenzija, potpuno realni i imaju sopstvene metafizičke zakone, ali za fizički nivo Univerzuma oni su nestabilni i promenljivi. Ipak, upravo preko tih ravni određene informacije uspevaju da pronađu put do materije i dobiju priliku da se manifestuju. Sve u kvantnom polju teži materijalizaciji. To je prirodna težnja postojanja: da se ispolji, ostvari i doživi. U tom prostoru se stalno procenjuje koja od nerealnih realnosti ima najoptimalnije uslove da se spusti u fizičku ravan. Samo mali deo tih potencijala postane zreo da se ostvari, dok mnogi zauvek ostanu samo mogućnosti.

Kvantno polje je zato Božanski Um koji sadrži sve što se može zamisliti. Njegov sadržaj se stvara u svakom trenutku, na svakom mestu, od strane svakog bića. Svaka misao, osećaj ili želja odmah ostavlja svoj otisak u polju i formira jedan od nebrojenih energetskih balona. Ti baloni predstavljaju astralne, mentalne, emotivne, duhovne, kauzalne i božanske ravni postojanja. Na svim tim nivoima čovek postoji u svojim energetskim formama i zajedno sa drugim bićima učestvuje u oblikovanju tih svetova. Informacije koje unosimo u kvantno polje nakon nekog vremena ponovo se vraćaju u našu fizičku realnost i utiču na nas kao na tvorce koji su ih jednom pokrenuli. Zato su kvantno polje i fizički nivo u neprekidnoj međusobnoj spojenosti i uzajamnom stvaranju. Jedan bez drugog ne mogu postojati. To je jedna od osnovnih dualnosti Univerzuma, podela na svet duha i svet materije.

Kvantna polja se formiraju delovanjem fizičkog sveta. Svaka misao, želja ili usmerena energija prvo stvori mali energetski otisak: mini balon u kome se na trenutak ispolji naša zamisao. Ako se ona nastavi hraniti pažnjom, emocijama ili energijom drugih ljudi, ta ravan raste, povezuje se sa sličnim poljima i postaje sve snažniji deo duhovnog prostora. U jednom trenutku njena energija postane dovoljno stabilna da počne da se vraća prema materiji. Kroz misli i umove onih koji su je jednom stvorili, ona počinje da menja okolnosti u fizičkoj realnosti. Kreacija tada postaje kreator. Oni koji su zamisao stvorili postaju učesnici u njenom ispunjenju. Neki bi to nazvali manifestacijom, ali to je zapravo mnogo složeniji proces. To je proces stvaranja Svepostojanja u kome smo svi istovremeno i stvaraoci i tvorevine.

02/12/2025

DA BI DOBIO, PRUŽI

Božanski poredak univerzuma savršen je u svojoj samoodrživosti. Sve u njemu neprestano teče, kreće se, obnavlja i stvara nove cikluse života. Održavanje univerzuma zasniva se na balansu stvaranja, trajanja i nestajanja. Dok jedne stvari dobijamo, druge puštamo i tako se kroz smenu ova dva principa rađa blaga, uzlazna spirala napretka. Da bismo razumeli kako univerzum funkcioniše, moramo razumeti odnos uzimanja i davanja. Svako biće prima određene darove, ali ako ništa ne vraća, stvara se disbalans koji podriva sam sistem. Zato postoji univerzalni zakon karme, ne kao kazna, već kao mehanizam koji sprečava parazitizam i održava celinu živom, zdravom i u ravnoteži. Ovaj zakon važi kako za pojedince, tako i za čitave kolektive.

Plaćanje za darove koje primamo ne vrši se novcem, već trudom, radom, kreativnošću, pozitivom, deljenjem, učenjem, fokusom i stvaranjem. Pre nego što nešto dobijemo, moramo to na neki način zavrediti. Nekada pojedinci daju mnogo, prolaze kroz velike napore, izazove i žrtve i tada dobijaju posebne uvide, sposobnosti i znanja. Kada ih nesebično podele sa drugima, oni rastu kroz svest, dok oni koji primaju te darove moraju kroz svoje dalje delo, napredak i deljenje da zasluže ono što im je došlo besplatno. Ako neko uzima, a ne daje, ono što je dobijeno neće doneti dobrobit. Kosmički mehanizam ga polako uvodi u karmičke cikluse, kroz probleme i izazove. To nisu kazne, to su lekcije. Lekcije davanja, rada za celinu, stvaranja i doprinosa. Bez toga bi sve otišlo u parazitizam i raspad. Zato najveći životni izazovi imaju za cilj da nas učine jačima, mudrijima i sposobnijima, da bismo mogli da stvaramo i da delimo.

Sva velika znanja koja čovečanstvo danas ima potekla su iz nečijeg truda, patnje, rasta i borbe. Mi koji uživamo u tim plodovima takođe imamo svoj deo odgovornosti. I mi moramo dati nešto univerzumu, u meri koja je naša. Nekada je dovoljno samo darovati vreme, osmeh, reč ohrabrenja, prisustvo, poneku uslugu ili dobro delo. Da ne bismo plaćali visoke cene za dobrobiti kojih često nismo ni svesni, najbolje je da živimo u načinu razmišljanja doprinosa celini, i drugima i sebi. To možemo graditi kroz sledeće principe:

1. Graditi život na stavu da postojimo kako bismo drugima doneli vrednost.
2. U svakoj situaciji tražiti način da pomognemo ili da bar ne smetamo.
3. Deliti ono što imamo, znanje, iskustvo, resurse, šale, pozitivu, kontakte, prilike.
4. Biti i postati bogati, duhovno, emotivno i materijalno, kako bi i drugi uživali u našem izobilju.
5. Učiti i raditi na sebi da bismo bili vredniji zajednici.
6. Smejati se, jer osmeh leči i ulepšava dan.
7. Biti lagani i neopterećeni, kako drugima ne bismo dodavali težinu.
8. Štititi one kojima je zaštita potrebna.
9. Stvarati, da ostavimo nešto novo, korisno i lepo svetu.
10. Moliti se i raditi duhovno, da pročišćavamo i sebe i kolektiv.

Kada živimo ove principe, izlazimo iz ego tripova i iluzorne samovrednosti. Umesto da se vezujemo za sopstveni mali svet, povezujemo se sa celinom. Tada se oslobađamo okova, umanjujemo karmu i izlazimo iz beskrajnih drama. Ulazimo u osećaj lakoće, slobode, nevezanosti, unutrašnje sreće i ispunjenosti. Istina je jednostavna. Ne možemo biti trajno srećni ako ne delimo. A ne možemo deliti ako se nismo razvili, osnažili i izgradili. Zato pravi put počinje od sebe, a završava deljenjem onoga što jesmo i što imamo.

26/11/2025

DA LI JE EGO NEOPHODAN DA BISMO PREŽIVELI OVAJ SVET?

Ego je, u svojoj osnovi, ponos na sebe i osećaj za JA, odvojen od ostatka kreacije. Pojavljuje se svaki put kada sebe doživljavamo kao nešto izdvojeno. Ipak, ego ima i svoju pozitivnu i neophodnu stranu: on je alat preko kojeg ostvarujemo ciljeve, misije i ovladavamo fizičkim svetom. U tom smislu, ego je maska ili ličnost sa kojom ulazimo u odnose, iskustva i poduhvate. Zbog toga je određena mera ega potrebna. Bez njega, biće ostaje u osećaju potpune ispravnosti svega, bez želje da nešto menja ili ostvaruje u materijalnoj ravni. To je stanje najviših duhovnih dimenzija, ali nije praktično za fizički svet. Čovek potpuno bez ega može biti produhovljen, ali će retko biti uspešan u materijalnom svetu i teško će moći da pomogne drugima, što je deo naše misije ovde.

Da bi nešto delovalo u fizičkom svetu i ispunilo ulogu dodeljenu od Stvoritelja, mora imati ego, osećaj za JA i karakter koji odgovara misiji. Takav ego nije loš, već neophodan. Obožen ego postaje stabilan, svestan, pokoran svesti i funkcionalan. Problem nastaje kada ego zloupotrebljavamo. To se dešava kada bežimo od odgovornosti prema sebi, bližnjima, Bogu Tvorcu i Svekreaciji. Ego raste do nezdravih granica kada osoba izbegava svoju kosmičku ulogu i bira iskustva koja hrane lične, sebične interese. Tada nastaje odvajanje od celine i pad u tamu. Zato ego mora biti kontrolisan, usmeren i korišćen za najveće dobro svih.

Ego nam daje osobenost i pečat našim kreacijama. Bez njega sve bi bilo jednolično i bez dinamike. Međutim, ego bez svesti postaje samo program koji nas obuzima i vremenom može potpuno preuzeti. Mnogi entiteti u astralu su upravo odvojeni delovi ega ljudi, emotivni, mentalni i nagonski šabloni koji opstaju bez svesti. Ako čovek želi da bude čista svest, mora u velikoj meri da neutrališe ego. Ako želi prosvetljenje, mora ga gotovo potpuno odbaciti. Ali ako želi da obavlja svoju kosmičku misiju, iskustvuje kreaciju i deluje u fizikalnosti, onda svoj ego mora obožiti, razviti i u potpunosti kontrolisati svešću, po potrebi ga pojačavati ili smanjivati. Ovo je, za mene, viši nivo od prosvetljenja: potpuna kontrola nad egom i mogućnost da ga, kada treba, privremeno odbacimo i vratimo se u jedinstvo, a zatim ponovo stupimo u fizičku realnost da obavimo svoje zadatke.

Ego se pojačava svaki put kada ogovaramo, kada se poredimo, kada ističemo sebe ili spuštamo druge. Ego stvara podelu, a svaka podela vodi u konflikt. On nas odvaja od Boga i jedinstvene svesti jer želi da bude izdvojen i poseban, da ističe pripadnost, identitet, veličinu, znanje, umeće, bogatstvo. Ego razvija svest o sebi kroz odvajanje. Nasuprot njemu stoji svest, stanje u kojem uviđamo sopstvenu jedinstvenost, ali u okviru celine, kao ravnopravan i važan deo svega što postoji.

21/11/2025

KAKO ZNATI DA SMO NA PRAVOM PUTU?

Ne možemo nikada znati sa sigurnošću, zato se i govori da je religija u svom izvornom obliku – vera. Vera je unutrašnji osećaj i spoznaja da se sve što se dešava odvija tačno onako kako treba, po najuzvišenijoj volji i viziji Gospoda, Stvoritelja.

Potpuna sigurnost u sopstveni put i ispravnost odluka nemoguća je iz perspektive ljudskog bića koje je ograničeno fizičkim čulima i često zamagljenim, korumpiranim umom. Zato je viši stepen kojem svi svesni ljudi treba da teže upravo vera, stanje u kojem nastavljamo da koračamo napred, uprkos svim izazovima, sa poverenjem da je sve onako kako treba biti. Ipak, to početnicima na duhovnom putu često nije dovoljno, pa evo nekoliko obeležja i znakova koji mogu pomoći da prepoznamo da li smo na pravom putu:

• Sumnjamo u ispravnost svojih dela i svog p**a, stalno se preispitujemo, jer onaj ko ide stranputicom nikada ne sumnja i ne dovodi sebe u pitanje.

• Postajemo sve bolji ljudi, što znači:
- Sve smo tolerantniji prema drugima;
- U svakom čoveku vidimo deo Boga i odraz njegove ličnosti;
- Sve više poštujemo i podržavamo druge, priznajući im ono što jesu i što stvaraju;
- Smireniji smo u teškim situacijama;
- Brže prevazilazimo životne poteškoće;
- Upoznajemo nove ljude i otvaramo nova životna poglavlja;
- Stvaramo, okupljamo i ujedinjujemo;
- Naš život sve više dolazi u stanje balansa.

• Na svakih nekoliko meseci doživimo makar jednu malu unutrašnju transformaciju. Stalno rastemo i menjamo se.

• Manje nas vode fizičke želje i nagoni, a više iskrena potreba da učinimo nešto dobro i korisno drugima.

• Delamo, stvaramo, povezujemo, pokrećemo procese.

• Imamo ljude koji nas ispravljaju, savetuju ili kritikuju, a spremnost da prihvatimo kritiku jedan je od najboljih znakova da napredujemo.

• Sve više prihvatamo druge ljude, njihove puteve, perspektive i stavove, poštujući ih, dok istovremeno jasnije spoznajemo ko smo mi i kojim putem treba da idemo.

Puteva je mnogo, ali cilj je jedan. To nas na dubljem nivou sve ujedinjuje, čak i onda kada pojedini hodaju teškim, neispravnim stazama. Svaki put na kraju vodi do izvora, ali je cena pogrešnog p**a ogromna. Zato bi svako trebalo da teži makar delimično gore navedenim principima, kako bi sebi i drugima život učinio lakšim, smislenijim i plemenitijim.

13/11/2025

Za one koji žele naučiti i usavršiti tehnike duhovnog rada na sebi i drugima:
Ove subote u 18h, u saradnji sa ATMA portalom, održaću onlajn kurs vizualizacije (rad mentalnom projekcijom).
Sledeće subote, 22. novembra, sledi onlajn kurs Kvantne molitve, namenjen svima koji žele da nauče kako da rade molitveni rad brzo i efikasno.
Sve informacije o kursu "Vizualizacija i svetlosni kodovi" biće dostupne na linku koji ću ostaviti u komentaru.
Za prijavu na kurs Kvantna molitva možete se javiti na broj udruženja Cvet života:
+381 64 532 3958
Na oba kursa naučićete kako sebe duhovno uzdižete, pročišćavate od negativnih energija, balansirate i isceljujete vizualizacijom i molitvama. Uz kurseve će te dobiti po 5 vodjenih procesa(molitva - meditacija), skriptu i video snimak kursa. Cena kvatne molitve je 30e,a kursa vizualizacija 40e (ko nije pri novcu može platiti koliko je u mogućnosti,ili dobiti kurs besplatno)
Pozdrav

Send a message to learn more

11/11/2025

„Želiš li da se oslobodiš stresa i negativne energija u samo par minuta? 🧘‍♀️
U ovom klipu ti predstavljam kratki uvid u tehniku — a ceo vodič je dostupan na YouTube-kanalu: Svesno meditativno disanje.
Otkrij kako svesno meditativno disanje može promeniti tvoj dan! 💙🔗“

10/11/2025

DUHOVNI CILJEVI

Duhovni cilj ujedno predstavlja i smisao našeg fizičkog života na Zemlji, kao i celokupnog postojanja na najvišem nivou. Postoji mnogo duhovnih ciljeva. Neki se odnose samo na ovu inkarnaciju, neki obuhvataju čitav ciklus života na planeti Zemlji, dok postoji i onaj ultimativni cilj našeg sveobuhvatnog postojanja. Ciljevi predstavljaju višu svrhu svake duše. Najčešće su zadati od samog Stvoritelja, ali su ponekad dopunjeni ličnim željama, htenjima i sklonostima.

Najuniverzalniji duhovni cilj jeste stapanje sa Svešću Svega Što Jeste, a potom oboženje našeg karaktera i sveobuhvatne ličnosti. Tada pojedinac u svom jedinstvenom obliku i duhu, postaje manja verzija Stvoritelja i preuzima njegovu ulogu na mikro nivou postojanja. To je stanje potpune individualizacije bića, kada postajemo maksimalni sprovodnici volje Stvoritelja kroz formu u kojoj trenutno postojimo. Drugim rečima, to znači postati najbolja moguća verzija sebe.

Osnovni duhovni ciljevi koje bi svaki duhovni tragalac trebalo da postigne, bez obzira na svoje dugoročne težnje, jesu:

1. Oslobađanje od teskoba i patnje – postizanje unutrašnjeg mira kroz energetsko očišćenje i olakšanje životnih muka i problema;
2. Vraćanje balansa u sopstveni život i u Svekreaciju koja nas okružuje – stvaranje stabilnog života bez stalnih trzavica i poteškoća, postizanje poslovne, zdravstvene, ljubavne i porodične ravnoteže;
3. Sticanje duhovnih znanja i moći – barem delimično ovladavanje njima, kako bismo mogli pomoći sebi i drugima kada je to potrebno;
4. Ispunjavanje životne, fizičke i duhovne misije zadate od naše nadduše i Stvoritelja Svega Što Jeste;
5. Oslobađanje od negativne karme – neutralisanje negativnih zasluga i sticanje sve više pozitivne karme;
6. Konstantno podizanje nivoa svesti – neprestani razvoj na svim poljima, učenje i evolucija ka svetlu i Stvoritelju.

Postizanjem ovih ciljeva, pojedinac izlazi iz ciklusa reinkarnacija na planeti Zemlji, završava sve zemaljske lekcije i misije, i time oslobađa sebe za dalji kosmički napredak u naprednijim formama postojanja.

05/11/2025

PROBLEMI

Problemi su katalizatori, događaji čija je svrha da nas pokrenu iz statičnog stanja u aktivno, kako bismo evoluirali, stvarali i usavršavali sebe i svoj put. Problem se javlja kao pokretačka sila Univerzuma koja nas nagoni na transformaciju. Na isti način, problemi nastaju i zbog duže pasivnosti pojedinca, koja vodi u stagnaciju i postepenu degradaciju.

Problemi su utkani u vremenske linije kao unapred određene tačke kroz koje prolaze i pojedinci i kolektivi. Međutim, njihova težina zavisi od naše spremnosti na prilagođavanje i sposobnosti da se transformišemo.

Problemi ne dolaze uvek od zla; zlo može biti alat Stvoritelja kojim nas podstiče na promenu. Istovremeno, zlo samostalno može stvoriti problem kao deo sopstvene evolucije, koja nas na kraju opet primorava na promenu ili nas vodi ka nestanku ukoliko nismo spremni da rastemo. U Univerzumu jedina konstanta je promena: ono što se ne menja, nestaje.

Kada se nađemo u problemima, to je najčešće znak da na određenom polju života dugo nismo radili i da je došlo vreme da se odbace stari obrasci, programi, uverenja i načini delovanja koji su nas i doveli u tu situaciju. Nijedan problem ne može biti rešen sa nivoa svesti na kome je nastao. Rešenje dolazi jedino kroz promenu, odnosno kroz uzdizanje svesti, a uzdizanje svesti uvek je posledica naše unutrašnje transformacije.