What are the opening hours?

Monday 17:00 - 21:00 Tuesday 17:00 - 21:00 Wednesday 17:00 - 21:00 Thursday 17:00 - 21:00 Friday 17:00 - 21:00

Cvet zivota, Tamnavska 2, Vračar, Belgrade (2026)

22/03/2026

POLA-POLA

Ovaj svet, kao i ceo univerzum, nije unipolaran, već dualan. Ne postoji nešto poput večnog mira, večne pravde, potpune harmonije ili sveprisutne ljubavi u svakom biću. Površna duhovnost nas je uverila da sve treba da bude savršeno, harmonično, pozitivno i da je jedino takvo stanje ispravno. Međutim, to nije slučaj. Ovaj univerzum je i svetlost i tama, i haos i harmonija, i pravda i nepravda, i zlo i dobro – a ova dva principa se međusobno prepliću, mešaju, kombinuju, povremeno dominiraju jedan nad drugim, i potom se smenjuju u različitim ciklusima.

Sveobuhvatno gledano, polovina svega što se dešava u univerzumu je dobra, svetla i ispravna, dok je druga polovina negativna, loša i nazadna. Ova dva principa naizmenično stvaraju i uništavaju sve u univerzumu, omogućavajući mu kontinuitet i sadržaj. To znači da će neki periodi u vašem životu, ali i na planeti, biti napredni, dobri i svetli, dok će drugi biti nazadni, destruktivni, puni patnje i besmisleni. Štaviše, te smene dominirajućih principa potpadaju pod kontrolu kosmičkog mehanizma, a naša uloga je da se prilagodimo nadolazećim tokovima i usmerimo ih u najbolje moguće pravce.

Forsiranje lažne pozitivnosti i zatvaranje očiju pred tamom i negativnošću ovoga sveta je pogrešno i vodi u zatvaranje svesti za dalji rast. Takođe, ovakav pristup omogućava veću prevlast nepravde i stvara veće posledice koje će kasnije neko morati da sanira. Ignorisanje tame i zla je ono što zovem "zamka dualnosti" – zanemarivanje dualne prirode kosmosa i preterano okretanje ka prevelikoj pozitivnosti ili prevelikoj negativnosti. Obe krajnosti su podjednako destruktivne i ne n**e rešenje za probleme, već vode u pasivnost i blaženu nesvest ili defetizam.

Duhovni tragalac treba da prepozna cikluse kada određeni aspekti vladaju njegovim životom ili kolektivnim zbivanjima, te da se prilagodi tome i, u skladu sa svojim mogućnostima, povuče ili deluje odlučno. Tragaoci ne smeju negirati zlo, već tražiti najmudrije načine da mu se suprotstave, kako bi doneli dobro, pravdu, harmoniju, red i napredak.

Tragaoci ne smeju zaboraviti da je univerzum pola-pola, te da, grubo rečeno, polovina zemaljske populacije pati i muči se, opterećena raznim negativnostima. Druga polovina živi bolje, ali i to je, u okviru božanskog ciklusa, promenljivo. Takvi su i naši životi i moramo biti spremni i na padove i na uzdizanja. Treba prihvatiti činjenicu da naš život ponekad nije dobar i da su nam situacije nepovoljne, analizirati datu situaciju i čekati povoljan trenutak za delovanje.

Univerzum je pola-pola, prostor sastavljen od polovine tamnih bića i polovine svetlih bića, gde jedni donose radost, a drugi patnju. Univerzum je ispunjen najtežim i najlepšim pričama – on je večito bojište svesti, a uloga anđela je često da ga održavaju u tom stanju.

17/03/2026

Priroda

14/03/2026

DUALNOST ŽIVOTA

Sve što nam se dešava u životu, iz božanske perspektive, nije zapravo ni pozitivno ni negativno. Iz božanske svesti, sve je samo potencijal da se nešto uradi. Sve što neke situacije čini dobrim ili lošim jeste naše tumačenje, tj. naše vezivanje za dualnost (dobro ili loše). Iz perspektive Tvorca, većina stvari nije ni dobra ni loša, već je to samo potencijal za razvoj njegove ličnosti kroz nas. Njemu nije previše bitno da li ćemo u nekoj situaciji uraditi ovako ili onako, dokle god to ne utiče na naš dalji razvoj.

Zapravo, svaka situacija u njegovoj perspektivi ima dve opcije: da li će služiti daljem razvoju ili neće. Ono što neće, nije u njegovoj volji, ali dozvoljava i dopušta da se desi, a ono što jeste dobro za dalji razvoj, on podržava i pomaže. Stvoritelj svaku situaciju vidi kao potencijal za razvoj, zato što je tako napravio te situacije da se dese. Drugim rečima, većina svega što se dešava na globalnom nivou ili u ličnom životu ljudi predizajnirana je u božanskom umu, a mi, kao učesnici te drame, dovedeni smo do kulminacije nečega kako bismo, pod datim pritiskom, rasli.

Stvoritelj dovodi bića do događaja, a onda ih ostavlja da biraju levo ili desno, pravo ili nazad, svetlo ili tamno. U bilo kom slučaju, on najviše favorizuje situacije koje stvaraju nešto novo, koje unapređuju, koje podržavaju dalji tok igre. Problem nastaje u našoj vezanosti za dualnosti, i to za glavnu dualnost ovog univerzuma – dobro ili loše. Postoje i druge bitne dualnosti koje igramo i za koje se vezujemo: svetlo/tama, pravda/nepravda, haos/red, disbalans/harmonija, život/smrt, ljubav/strah.

Sve ove dualnosti postoje zbog potencijala za rast koji se javlja u tom sukobu. Sukob je vrlo bitan Stvoritelju jer kreira dati pritisak iz koga duše jačaju, bivaju mudrije, snažnije, veće, svesnije, sposobnije. Drugim rečima, Stvoritelj stvara pritisak i baca duše u njega kako bi one rasle, tj. kako bi on rastao kroz njih. Ljudi će nešto videti isključivo kao loše jer su nešto izgubili što su imali – komfor, sigurnost, lepe emocije, zadovoljenje ega, nagona ili čega god. Međutim, to može da se tumači kako želimo, i ono što je dobro za čoveka jednog nivoa svesti, za drugog je loše. To takođe zavisi od programa koje imamo, očekivanja, sklopa ličnosti koga smo izgradili odrastanjem i slično.

U konačnici, da li je nešto dobro ili ne, nema veze s tim da li je nešto crno ili belo, već se račun obrađuje nakon našeg delovanja. Ako se osoba ne menja, ne raste, ne prevazilazi datu poteškoću, stvar će biti loša, tj. nazadna u perspektivi božanskog uma.

Ljudi koji su u problemu to ne vide tako, niti razmišljaju o potencijalnim blagodetima koje se mogu javiti ako izdrže pritisak, podnesu neku žrtvu, odrade težak posao. Ne, ljudi vide samo svoj gubitak i osećaju bol i emociju, koja nastaje kao posledica njihovog neispunjenog očekivanja/iščekivanja.

Na sve to, na planeti Zemlji imamo i dodatni problem, a to je da matriks prepoznaje loše tumačenje ljudi, njihova prekinuta očekivanja te emocije koje se tada generišu, a onda se kači na tu emociju i pojačava je, a u život donosi još istih neprilika.

Kada se nešto desi, nije problem u činu, već u ljudskom poimanju toga. Cilj duhovne evolucije je dostizanje tog stanja da ljudi prihvate neke stvari onako kako bi to prihvatio Stvoritelj, a to je da su sve stvari samo potencijal, koji nema nikakvu inicijalnu polarnost, te da je svrha svega samo nešto da nas nauči, da nam nešto pokaže, da naučimo lekciju, napredujemo, postanemo jači, sposobniji, svesniji. Isti princip važi u ovoj kosmičkoj igri i za tamne i za svetle ljude i bića – obe strane su podložne istom mehanizmu i od obe se očekuje isto, svakoj u svojoj oblasti.

I iz perspektive Tvorca, ne sudi se nama u odnosu na to šta uradimo. Da li smo mi uradili neki čin, doneli neku dobru odluku, postigli nešto ili trpeli. Ono što je Njemu bitno jeste kako smo iskoristili potencijal date situacije. Da li problem koristimo kao mogućnost za usavršavanje, prevazilaženje nečega, ili se prepuštamo neispunjenom očekivanju, koje će dovesti do negativne emocije, potom nakačenja matriksa, i na kraju ponavljanja negativnosti u nedogled dok ne steknemo potrebnu čvrstinu.

Što se Stvoritelja tiče, kako god odlučimo, isto mu dođe, jer će se patnja povećavati eksponencijalno ako ne učimo na vreme. Traume i negativnosti se gomilaju dok ne postanu nemoguće da se trpe, i tada, pre ili kasnije, sledi ciklus našeg rasta – ako ne iz ličnog rada, onda iz patnje. Patnja je krajnje oruđe Stvoritelja da bića transformiše, jer ogromnom patnjom dolazi do pročišćenja duše, a potom i njenog rasta. Na nama ostaje da odlučimo da li ćemo se menjati uz malu ili veliku patnju, ali promena je u ovom univerzumu konstantna i jedina sigurnost.

Znači, iz Njegove perspektive bitna je "jedna jedina" stvar – kako si ti iskoristio energetski potencijal situacija koje su ti date u životu? Ovde dolazimo do razlike između matriks karme i prave karme. Pravu karmu zaslužujemo u odnosu na to kako iskoristimo potencijal – da li smo ga iskoristili za napredak ili smo ga potrošili/proćerdali.

Matriks karma se, s druge strane, gradi u odnosu na tumačenje odnosa. Na primer, neki čovek će protumačiti nešto kao loše, i potom će imati želju da nas povredi, da nam se revanšira, ili će upasti u neku drugu negativnost – pasivnost, neaktivnost i slično. Taj energetski naboj ta osoba ugrađuje u lošu emociju i time hrani matriks ili raznorazne entitete. Sve se to na kraju ponovo ispolji u nekom narednom životu kao karma, gde je, navodno, neko nas povredio, pa mi želimo to da uzvratimo, i tako dalje.

Na taj način matriks manipuliše karmom i koristi večite zavrzlame među ljudima da ponavljaju greške iz života u život, da jedni drugima pakoste, kako bi on dobijao energiju.
Suprotno tome, prava karma se ne otplaćuje patnjom i besciljnim odnosima, već radom na sebi i doprinosom zajednici. To matriks ne želi, pa nas ciljano gura u besmislene odnose, tokove života i druge situacije gde ne ispunjavamo svoj potencijal.

Da pojasnimo, iz božanske perspektive nije loša karma ako ste nekome loše uradili nešto, jer ako to loše delo iskoristite za rast, Stvoritelj će vam otvoriti druga vrata, gde ćete imati priliku da sa novim iskustvom uradite nešto pozitivno. Drugim rečima, Stvoritelj ne kažnjava ljude teškoćama, već im ih daje kako bi rasli.

Međutim, ako se vezujemo za sitne blagoslove i komfor i odbijamo rast, matriks će nam programiranjem u um ubacivati misli i emocije patnje, krivice, ljutnje ili čega god – praćene emocijama koje nas navode da se udaljavamo od drugih, svetimo, revanširamo i slično. To će se kao program graditi u našoj DNK i preneti u sledeći život, gde ćemo nastaviti lanac loših odnosa sa nekim. To je matriks karma.

Zaključak ovog teksta je da na svaku situaciju trebamo gledati kao priliku za rast, gde svaka negativna koja isplivava iz nas predstavlja priliku da nešto osvestimo, rešimo i transformišemo. Ako to uradimo na taj način, Stvoritelj će biti zadovoljan i nagradiće nas novim prilikama, darovima, veštinama, ali igra će se svakako nastaviti. Druga opcija je da ne rastemo, i tada upadamo u tokove blokada, disbalansa, negative, što dovodi do sveopšte stagnacije života na datom polju i potom širenja negativnosti, tj. generisanja matriks karme. Na nama je odluka – Stvoritelj obe dozvoljava, ali samo jednu opciju podržava!

09/03/2026

SVE JE PREDODREĐENO, SAMO NEKAD NIJE

U toku jednog izazovnijeg životnog testa uvideo sam beskrajnu složenost ove igre i božanske promisli. Situacija koja me je pritisla u jednom momentu uključivala je više desetina osoba, kao i njihove lične probleme i lične kontakte sa drugim ljudima, gde smo svi mi zajedno činili jednu veliku dramu koja nas je sve bacala na test. U ovoj većoj drami bilo je i tamnih ljudi, i dobrih ljudi, i neutralnih ljudi, a svi smo bili uključeni u širu sliku koja nikome nije bila jasna. Svako, pritisnut na svoj način, donosio je neke odluke, a onda smo svi zajedno uticali na širu sliku i dalji put svih nas – kolektivno i pojedinačno.

Kada sam se udubio u korene te drame, video sam da nas sve spajaju prošli životi, prethodna iskustva, mnoge neprevaziđene lekcije – i lepa i loša iskustva – te da smo svi mi specifično opet dovedeni u ovu situaciju ne bismo li ponovo učestvovali u nekoj daljoj drami koja će nas još više uvezati ili razvezati. Uviđajući složenost ove drame, video sam da je naša budućnost postavljena još pre ko zna koliko života i određena ko zna kojim prethodnim izborima. Niko od nas nije svesno uticao da se nađe tu gde jeste, pa ipak – bili smo tu.

Tada sam uvideo da je kosmički mehanizam presložen i da prevazilazi prostor i vreme, a ponajviše matriks i tamu, koja je na prvi pogled umešala svoje ruke u našu dramu. Tada sam uvideo da su i matriks i tama deo te igre i da oni imaju svoju ulogu, te da je i njihova sudbina određena tako da budu učesnici svega što se dešava i da oni imaju neki deo svoje volje u celoj toj priči.

To sve potvrđuje i duhovno viđenje koje smo imali, a to je da na nekim visokim nivoima kreacije, iznad dualnosti, obitava neka uzvišena svest, ili barem neka bića, neki vodiči koji stvaraju ovu igru i sve živote. Oni ili On, na jedan pritisak dugmeta, usmeravaju tamu, matrikse, kao i nas svetlosne. On, ili Oni, su ti koji su još pre ko zna koliko eona stvorili planete, astrološke uticaje, sudbine, puteve, pa i karmu, a onda su sve nas ubacili u tu priču, dali nam ličnosti i programe i pustili da se igramo.

Igra je u suštini onakva kakvu oni žele da bude, sa povremenom dozvolom da u kulminaciji mi donesemo neku odluku ili da situacija dobije neočekivani obrt u odnosu na sve naše odluke. Nakon toga, ceo taj događaj dobija tok ili vremensku liniju u skladu sa tim malim pojedinačnim odlukama, a igra se nastavlja.

Smisao ovog teksta je da razumemo da negde, mnogo visoko u svesti, postoje kreatori, ili jedan Kreator – neka svest koja na duše gleda kao na igrače. Ta svest, ili svesti, stvaraju ovu simulaciju postojanja i u nju su uključili svako biće, svaku svest, bilo ona svetla ili tamna. U ovoj igri su i anđeli, i demoni, i druga svetlosna ili tamna, neutralna, matriks i druga bića – pa i ljudi.

Igra se preklapa na bezbroj nivoa i presložena je za svaku individualizovanu svest da je razume. Ta igra je toliko složena, toliko multidimenzionalna, paralelna na beskraj nivoa, sa beskraj bića, kroz prošlost i vreme, da nemam druge nego da pomislim da takvu igru može stvarati samo jedna Apsolutna svest. Svaka manja svest od Apsolutne ne može biti dovoljno sveobuhvatna da sve ovo uklopi i održi, već eventualno može biti samo još neki delić cele te igre. Stoga ni najuzvišenija anđeoska, svetlosna bića, niti razna božanstva, nisu iznad igre – i oni su njen deo, služe nekoj svrsi, i njihove odluke takođe utiču na sve što mi proživljavamo, ali ipak – sve onako kako je Apsolutna svest odredila.

U nekoj konačnici sve je predodređeno, a opet i nije. To znači da je sve što nam se desi u životu posledica predprogramiranja koje smo dobili pre ulaska u kreaciju, kao deo dobijanja ove ličnosti koja nam služi da igramo neku priču i održavamo kreaciju živom. Patnje, nesreće, ali i lepote deo su tog p**a i često se naizmenično smenjuju, a mi tu ne možemo puno učiniti sem da u svakoj situaciji damo što više od sebe i na tom testiranju prođemo bolje, ne bismo li u sledećim igrama imali sve sigurnije i smislenije pozicije. To znači da čovek ne može puno toga učiniti sem da se prepusti toku sudbine, ali da u svakoj situaciji, svakom momentu kada ima delić svesti, prisutnosti i vremena, može raditi na sebi i učiti, ne bi li na svakom račvištu događaja činio povoljnije odluke koje će ga polako odvajati od ove igre kao deo nagrade za uspešnu igru.

Da se primetiti da su svesti višeg nivoa više praćene od ovog božanskog mehanizma, da su više favorizovane, te da dobijaju smislenije lekcije, testove, puteve, pa i probleme, dok su niže svesti, tj. manje svesna bića, prepuštene džungli života, gde moraju da se prilagođavaju i bore da bi bile opažene. Niže svesti i manje svesna bića moraju da se u velikoj džungli života izbore za neku smislenost, tj. za priliku da stanu na put. Put je božanski sinhronicitet koji vodi ka sve većem rastu, putem izazova. Ovaj put je težak i često negira slobodnu volju bića koja igraju igru, jer ih naizmenično baca u situacije, izazove i iskustva potrebna za rast, ali ovaj put nudi sigurnost i izlaz. Suprotno tome, obična bića se muče, pate pod pritiskom slučajnosti ili raznih svesti višeg nivoa koje ih koriste. I pored toga što imaju više slobodne volje, imaju i veću šansu da prođu loše, nastradaju i nazaduju. Zapravo, želja za podizanjem svesti dolazi iz te neizvesnosti slobodne volje i mogućnosti da lako propadnemo. Duhovan, osvešćen čovek teži tome da uđe u tok viših sinhroniciteta, gde će biti manje pod uticajem svoje nesvesne slobodne volje, kao i slobodne volje drugih svesnijih bića i uticaja slučajnosti. Pre ili kasnije, svi dolaze tamo gde im je mesto, a to je predodređeni put Stvoritelja Svega Što Jeste. U konačnici, sve mora biti kako On želi, jer je to jedini način da univerzum bude samoodrživ. Svaki put kojim krenete pre ili kasnije vodi na isto mesto, a to je predaja volji Stvoritelja, što znači prevazilaženje teških izazova, problema, okolnosti, sticanje iskustva – sve zarad rasta i razvoja i održavanja ove igre. Opiranje ovom sistemu vodi u otpadništvo od božanskog mehanizma, a to je ulazak na nivo slobodne volje, gde je sve neizvesno. Ta neizvesnost ili nesigurnost pre ili kasnije postaje vrlo bolna i nateraće svako biće da se povinuje kosmičkom mehanizmu. Što pre ovo shvatimo, biće nam lakše.

Posledično, sa shvatanjem ovoga dolazi i razumevanje da niko u našem životu nije tu slučajno i da nijedan problem nije slučajan, već da ima svoj smisao. Vremenom ćemo druge gledati kao oruđa božije volje i nećemo ih osuđivati, pa čak ni tamu i zlo. Takođe, shvatićemo da, uprkos tome, svakako moramo igrati igru dualnosti, činiti najbolje što možemo i često trpeti da bismo eventualno bili nagrađeni. Ovo sve zvuči vrlo surovo i teško za prihvatiti, ali nije neophodno prihvatiti ovaj stav kao istinu – to nije moja želja. Preneo sam vam svoj stav i svoje iskustvo, a vi, čitaoci, činite najbolje što možete i neka vam je sa srećom na vašem putu!

03/03/2026

PLANETA ZEMLJA KAO POLIGON ZA RAST I RAZVOJ

Život na planeti je tu zbog rasta i razvoja. Često se pominje da je to jedino što je bitno iz božanske perspektive za svako biće. Logično, to mora biti tako, jer se univerzum večito razvija, kao i svi oblici života u njemu. Međutim, kada je u pitanju planeta Zemlja i uslovi života na njoj, to nije u potpunosti tačno za svakog čoveka.

Zašto je planeta Zemlja jako loša planeta za rast i razvoj? Zato što rast i razvoj nisu mogući u uslovima stroge kontrole svesti, uma, emocija i slobodne volje, kao što se vrši na planeti Zemlji. Rast i razvoj nije moguć u većini delova planete Zemlje, gde su uslovi života teški, gde vlada siromaštvo, gde su ljudi primorani da žive u konstantnim egzistencijalnim problemima, gde su od rođenja indoktrinirani religijom, moralom, raznim ideologijama. Takođe, rast i razvoj nije moguć u konstantnim problemima, trzavicama i bolestima. Takođe, nema autentičnog rasta i razvoja tamo gde su ljudi vođeni matriks programima, entitetima, raznim nevidljivim uticajima, jer sve to negira slobodnu volju, koja je preduslov za pravi rast i razvoj. Rast i razvoj se u praksi ne dešava za ljude i bića nižeg nivoa svesti.

Pogotovo je ovo poslednje istina, jer ljudi trećeg nivoa svesti ne uče kroz lekcije, pa čak ni iz iskustva. Većina planete ne uči uopšte, već svoju ličnost i život izgrađuju na osnovu onog programa koji su primili vezivanjem za neke egregore ili ego karaktere. Drugim rečima, većina ljudi ne uči tako što posmatra, preispituje se, radi duhovni rad ili radi na sebi. Većina ljudi gleda neki sadržaj, prima neko učenje, životni stil, pa se na osnovu toga povezuje na egregore date osobenosti i onda odatle prima download programa koji će podržavati taj ego karakter ili tu ulogu koju će čovek igrati. Drugim rečima, čovek uči kroz programiranje.

Mnogo p**a sam sebe programirao da postanem bolji u nečemu tako što bih vršio duhovnu praksu i spuštao u sebe informacije potrebne da budem to što želim. Isto tako, mnogo p**a sam sebe i nesvesno programirao gledajući neke sadržaje na internetu, prateći neke trendove, neke reklame ili družeći se sa ljudima koji su već u tome nečemu. U većini stvari u životu, pre duhovnog razvoja, ja sam učio čisto time što bih se na nešto povezao i to bi mi izmenilo ličnost u skladu sa dominantnim programom koji operira datim egregorom.

Sem pojedinaca visokog nivoa svesti i onih koji rade na sebi, uče, posmatraju život, ostatak zemaljske populacije živi onaj život kakav im je program spušten preko planetarnog zračenja (astrologški – karmički). Većina onoga što mi smatramo našim životom jeste sklop ego karaktera, koji su izgrađeni na osnovu prethodnog karmičkog iskustva, predačkog nasleđa, programa pokupljenih u ovom životu, vezivanjem za razne ljude, ideologije, egregore ili energije. U okviru datog programa čovek ima udeo svoje lične svesti i duše, ali to je manji procenat koji tek povremeno isplivava na površinu i koga je teško održavati. Održavati se u svesti, prisutnosti, vrlo je teško upravo zbog beskraja programa utisnutih u nas, koji guraju svoju priču i teraju nas da igramo ulogu koju nam je matriks namenio. U tom smislu, on nam pušta uticaje planeta, karmičkog nasleđa i čega god, da bismo delovali u skladu s time i obavljali onakvu ulogu u životu koja je njemu potrebna, da bismo popunjavali prostor ove igre ili da bismo emitovali neku energiju, živeli u uslovima života koji odgovaraju ovoj simulaciji da beskrajno teče. Tek poneko uspe da izađe iz ovog uticaja i da izgradi autentičnu ličnost, tj. smisleno da raste i razvija se.

Rast i razvoj se ipak dešava na planeti Zemlji, ali isključivo za pojedince koji stanu na „put“. Put je ispravna konekcija na najuzvišenije izvore svesti i Stvoritelja. Put je tok života u koji se ulazi brižljivim praćenjem ispravnih sinhroniciteta i ispravnog vođstva. Put je energetska konekcija na najviše denzitete, 11. ili 12., a takvih konekcija ima ekstremno mali broj ljudi. Većina tragaoca svoj put vezuje za neko vođstvo i sinhronicitete ispod 11. denziteta, a to su onda putevi zavođenja, karme, lutanja večitog ciklusa uzdizanja i padanja. Kada čovek uspe da pronađe put viših sinhroniciteta, onda njegovi vodiči ne bivaju bića unutar dualnosti i višeg matriksa, već bića i svesti koji su van ovog dualnog sistema. Takvo vođstvo je mnogo mudrije i vodi u pravi rast i razvoj. U suštini, sve religije su nastajale oko nekoliko pojedinaca koji su ovaj put pronašli, a onda ga darivali ljudima. Takvi pojedinci su Isus, Krišna, Buda i još možda svega par ljudi. Osobe koje se vezuju za ove puteve imaju najveće šanse da izbegnu sva lutanja i izađu iz sistema kontrole. Ovi putevi nisu jedini, ali je ekstremno teško stati na put izbavljenja kada to neko radi sam i van utabanih staza, skoro pa nemoguće. Cilj duhovnika treba biti rast i razvoj, ali tek kada biva uveden na pravu stazu. Prave staze koje n**e rast i razvoj bez prljanja, cikličnosti i nepotrebne patnje su one koje su u suštini proste i zahtevaju od vas rad, trud, fokus, disciplinu, bez nepotrebnog teoretisanja ili ulepšanih priča. U suštini, pravi put je put efikasnosti, to je put kojim svakim danom postižete rezultate, napredujete kako u duhu tako i na fizičkom planu. Sve drugo su putevi zavođenja i oni samo pružaju iluziju napretka, jer u isto vreme dok napredujete na jednom kraju, na drugom nazadujete, prljate se i obarate svest.

U konačnici, Zemlja nije plan za rast i razvoj svih bića, već je to pre svega rezervisano za pojedince. Druga bića, tj. ljudi na planeti Zemlji, uglavnom postoje samo zbog iskustva, proživljavanja različitih drama, življenja života i popunjavanja praznine prostora ovog univerzuma.

24/02/2026

KARMA (DRUGI DEO)

Život na Zemlji je velikim delom prostor testiranja bića, prijemni test za više nivoe svesti, a bića voljno dolaze ovde, padaju u zaborav i dozvoljavaju da ih sile tame i druge neprilike gaze ne bi li dokazali svoju posebnost i stekli zasluge za ulazak u više svetove. Mnogi od nas koji čitamo ovo, prihvatili smo da uđemo u ovu najtežu i najnepravedniju igru, ne bismo li pokazali od čega smo napravljeni. Nažalost, većina tragalaca su precenili sebe i neće moći izneti sve pritiske fizičkog sveta, kao ni svoje lične mane, nedostatke i želje, koji će ih čak i spustiti. Ulazak u zemaljsku ravan je veliki rizik jer može pokazati da nismo zreli za više uloge. Neki će premašiti sva očekivanja i, uprkos pritisku, dostići još više nivoe svesti od onih do kojih su isprva želeli da se uzdignu.

"Karma je kučka" je fraza koja se koristi iz razloga što vrlo surovo sustiže neka bića i lomi ih u potpunosti. Međutim, to nije tačno, niti je to Stvoriteljeva karma. Surova karma je lažna karma, matriks karma, produkt tamnih bića koja žele imitirati božansku savršenu kreaciju od koje su se odvojili. Moramo shvatiti da tama ima svoj konstrukt svega što je Stvoritelj zamislio. Pošto se tama odvojila od volje Stvoritelja (zapravo je to Stvoriteljeva zamisao i želja), ona je morala stvoriti svoj sistem postojanja i funkcionisanja, a pošto tama ne može ništa novo smisliti, ona je samo izokrenula naopačke ono što već postoji od Tvorca stvoreno. Karmu su tamni okrenuli kako bi odgovarala njihovim interesima. To važi za sve u svepostojanju i sve ima svoju ispravnu, pravednu i harmoničnu verziju datu od Stvoritelja, ali i lažnu konstrukciju koju su tamni stvorili na osnovu onoga što već postoji, samo iskvarenu, nepravednu, lažnu i manipulativnu. E, takva je i matriks karma, za koju kažemo da je kučka.

Matriks karma je dizajnirana da do maksimuma muči poštene i dobre ljude, svetlosna bića, te da ih lomi i povlači u tamu i negativnost kako bi im uzela energiju i sp**avala na njihovom putu. Matriks karma ne napada tamne ljude, ne donosi pravdu i harmoniju, već lomi bića i generiše beskrajnu patnju i bol. Primeri matriks karme su:

1. Rađanje u porodici tamnih ljudi i parazita koji će nam kroz život naneti puno traume, bola, kreirati manjak ljubavi, samopoštovanja, vrednosti. Usmeriti nas na loše puteve, te parazitirati energiju i zavoditi na loše puteve. Karma u ovakvim porodicama se retko rešava, već se uglavnom gomila, akumulira i prati nas kroz buduće živote, gde generiše još patnje i negativne energije.

2. Ulazak u ljubavne odnose sa osobama različitog nivoa svesti, različitih interesovanja, ciljeva i potreba; matriks voli da nas uvede u osećanja ljubavnog zanosa, zaljubljenosti i nesvesti, kako bi nas uveo u odnos sa osobama sa kojima će nas prvo energetski povezati, a onda kroz drame uvesti u očekivanja, nezadovoljne potrebe, neispunjene želje, generisanje drama, trauma, problema, a potom i fragmentacije i blokiranje na drugim bitnijim stazama života. Matriks nam onda pušta iluzije i priče, pa i uverenja da smo mi srodne duše, da smo imali nerešene prošle živote, da imamo karmu, ili šta god, kako bi nas ubedio kako bi trebalo tu nešto da naučimo, evoluiramo, oprostimo ili šta god – sve to dok nam život i prilike promiču, a mi gubimo delove sebe, umesto da se jednostavno okrenemo i odemo, posvetimo nečemu većem, služenju, napretku, stvaranju. Zapamtite, nikada nećete otplatiti matriks karmu. Ona ne može da se otplati jer je napravljena da vas vezuje za ljude različitog nivoa svesti, potreba i p**a, stoga sve vaše želje biće uzaludne, svi vaši pokušaji propali i uvek ćete nakon takvih odnosa imati samo više negativnosti, trauma, fragmentacija. Ispravni put je jednostavno samo da odete (što vam matriks neće dozvoliti).

3. Služenje nižoj svrsi – matriks vidi koji su to ljudi visokog potencijala da služe čovečanstvu, te da kroz to uzdignu stotine, pa i hiljade ljudi, da donesu nešto novo i postanu i sami visoko svesna bića. Matriks takve ljude i njihovu potrebu da služe vezuje za niže oblike služenja, stvarajući nam uverenja da treba svoj život posvetiti propaloj porodici, ljudima koji ne mogu i ne žele da se izvuku, malom broju ljudi ili energetskim vampirima. Često nas zarobi u poslovima koji prave više štete nego koristi, a unosi nam tripove da ćemo kroz taj posao doprinositi svetu. Kreiraće nam iluzije da služimo čovečanstvu tako što pomažemo, a zapravo radimo to radi neke pozadinske koristi (komfor, novac, položaj, uticaj, seks). Budite obazrivi, jer svi vi koji želite pomoći svetu, proći ćete kroz izazove prepoznavanja „niže svrhe“, služenja na mnogo nižem nivou nego što ste za to stvoreni i namenjeni.

4. Siromaštvo, beda, razorenost – matriks sve napredne pojedince stavlja u siromašne okoline, u bedu, u razorene porodice, lose poslove, u bolesti ili bilo šta drugo što nas može čvrsto vezati za materiju i fizičke probleme. Kroz nas može aktivirati DNK nasleđe, predačke bolesti, predačka uverenja siromaštva, narodna prokletstva, magiju nekog prostora ne bi li nas sabotirao. Mnogi duhovnici gutaju priču da su došli na planetu da iscele svoje pretke, pročiste lozu, prekinu lanac nasilja ili siromaštva u svojoj porodici. Onda će ceo život posvetiti tome i u najboljem slučaju uspeti u navedenom, međutim, oni su mnogo većih kapaciteta i viših sposobnosti. Duhovno biće 9. nivoa svesti, anđeoskog porekla može sići na Zemlju, roditi se u siromašnoj ili razorenoj porodici i onda ceo život potrošiti na ispravljanju DNK nasleđa. Čak i da uspe u tome, do kraja života doguraće maksimalno do 7. nivoa svesti, a onda se ponovo roditi u nekoj novoj razorenoj porodici u sledećem životu i krenuti sve ispočetka, samo možda ovaj put ne uspe u tome, te završi na još nižem nivou svesti i sve tako desetinama života dok skroz ne izgubi svest o svojoj uzvišenosti, misiji i sebi. Ovako svetla bića padaju u tamu.

18/02/2026

KARMA

Karma - Božaska zasluga je u najčistijem obliku zakon samoodrživosti univerzuma. To je sila koja svaki disbalans vraća u balans, svako odstupanje na pravi put. Božanska karma kao zakon uzimanja i davanja postoji zbog slobodne volje bića. Neka bića koja zbog niske svesti teže većem uzimanju nego davanju, mogu praviti više štete univerzumu i drugim bićima, bez reciprociteta, bez davanja,sto dovodi do parazitizma i nestanka pravednog poretka.

Ovako bi barem trebalo postojati karma, medjutim na planeti zemlji ona nije u potpunosti takva već je često zloupotrebljena od niže svesnih bića i matriksa, kako bi održavala ciklus nepravednih inakracija za dobre ljude. Stoga postoji i matriks karma, ali o njoj nećemo pisati u ovom tekstu, pričaćemo o ispravnoj i pravoj svrsi božanskih zasluga,koja i ako delimično potisnuta sa ovog sveta, delom i dalje postoji i dalje radi za nas,kada činimo dobra dela i živimo uskladjeno.

Po Stvoriteljevom principu sva bića isprva dobijaju slobodnu volju, te kako idu kroz inkarnacije i čine dela svoje slobodne volje, prave sve više i više štete po sebe i druge, a da toga nisu ni svesni. Svako delo nastalo iz slobodne volje koje čini štetu božanskom planu i putu duša drugih ljudi, kreira disbalans u univerzumu i podpada pod zakon karme, koji glasi: „Ono što činiš drugima, biće učinjeno tebi.“ Ovakav odnos prema bićima kreacije je nužan, jer bez ovog zakona, kreacija bi vrlo brzo pala u totalni haos, gde bi svako uzimao više nego što daje, a to nije održivo. Jedan od najbitnijih zakona univerzuma je: „Svepostojanje je večno, a sve ostalo je podređeno tome.“ Stoga, svako ko čini štetu samoodržavanju univerzuma, pre ili kasnije to mora nadoknaditi.

Gubitak slobodne volje nastaje nemoralnom i nesavesnom upotrebom lične volje, kada naše delanje postane opterećenje po balans univerzuma. Tada naša dela bivaju urezana u našoj duši kao zapis, kao vibratorni kod koji je utisnut u Stvoriteljev program univerzuma, koji će se pre ili kasnije aktualizovati tako da nas dovede u situaciju da svu štetu popravimo. Činjenjem loših dela bića opadaju u svesti, tako što gube konekciju sa kreacijom kojoj štete. Opadanjem svesti bića ulaze sve više u nesvest i sve više počinju delovati pod uticajem programa, nagona, impulsa, želja, potreba. Isprogramirano biće nema svoju čistu svest i svoju volju, već je prost provodnik volje viših bića koja mu kreiraju programe, ili biva nagonsko biće koje dela pod uticajem raznih energija i uticaja, kako onih koje sam nesvesno stvara, tako i tuđih. Takvo biće samo postoji i operiše u ovom svetu, u neku ruku to je NPC.

Na žalost mi se upravo sada nalazimo u jednom takvom svetu,koji je zbog sebične volje nekih viših svesti(raznih hiperdimenzionalnih bića) i sam potpao u tamu,a sa njime i zakon reinkarnacije. U ovom svetu zakon karme više nije Stvoritljev u potpunosti i nije u potpunosti pravedan, već služi drugim manipulativnim svestima u održavanju zemaljskog zatvora.

Suprotno negativnoj karmi, postoji pozitivna karma, kao pozitivna zasluga za univerzum. Ona se dobija kada delamo i živimo u skladu sa Stvoriteljem, ili onako kako bi On to činio da je u našem telu. Kada živimo u skladu sa božanskim principima samoodrživosti i napretka univerzuma, nama se povećava procenat božanske usklađenosti sa voljom Stvoritelja, procenat duhovnog nivoa – stepena identifikacije sa Stvoriteljem, kao i nivo svesti. Služenjem univerzumu, nama se podiže pozitivna karma, ali i nivo samosvesti, tako se biće uzdiže u duhovnoj hijerarhiji i vremenom dobija pristup sve većim denzitetnima i nivoima postojanja, gde dobija sve veće uloge u kosmičkoj hijerarhiji, shodno svom stečenom nivou svesti i služenja drugima.

Karma je duhovna valuta, ali i princip “bodovanja” bića, njihovog ocenjivanja u parametrima sposobnosti da služe kreaciji, da je drže u balansu, razvijaju i potpomažu. Sve to navedeno je u odnosu na ono što i Stvoritelj radi, pa stoga biće koje dela nalik Stvoritelju postaje više nalik Njemu, a tako mu se podiže i duhovni nivo i nivo svesti, a sve je to posledica pozitivne karme, tj. služenja svima. Stvoriteljeva karma je, dakle, brojka kojom se meri naša služba, kao i količina nagrada koju dobijamo nazad od kreacije zbog vernog služenja njoj i svima. Ne postoji ispravniji duhovni put do put služenja i rada za sve. Sve duhovne metode, tehnike i tome slično samo su pomoćna sredstva, alati koje možemo koristiti kako bismo lakše prevazilazili prepreke i odrađivali šta treba da odradimo.

Cvet zivota

22/03/2026

17/03/2026

14/03/2026

09/03/2026

03/03/2026

24/02/2026

18/02/2026

Address

Opening Hours

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Monday	17:00 - 21:00
Tuesday	17:00 - 21:00
Wednesday	17:00 - 21:00
Thursday	17:00 - 21:00
Friday	17:00 - 21:00