What are the opening hours?

Monday 17:00 - 21:00 Tuesday 17:00 - 21:00 Wednesday 17:00 - 21:00 Thursday 17:00 - 21:00 Friday 17:00 - 21:00

Cvet zivota, Tamnavska 2, Vračar, Belgrade (2026)

03/02/2026

DARMA – PRONAĐI SVOJ POZIV I SVOJU SVRHU
Po istočnjačkom pristupu, darma je princip po kome univerzum funkcioniše kada je u ravnoteži. To je istovremeno zakon, put, dužnost i istina našeg najdubljeg bića.

Darma je prirodni poredak, plus naš ispravan položaj u njemu.
Stvari jesu kakve jesu, a ne kakve bismo mi voleli da budu. Darma je ono kako mi treba da delujemo da bismo bili u skladu sa svetom. Ako čovek dela protiv darme – prirodnog poretka – tada nastaje patnja, a ako dela u skladu sa darmom, Stvoritelj podržava čoveka i on napreduje.

Drugim rečima, darma je delovanje u skladu sa Stvoriteljevom najuzvišenijom vizijom za nas.
Darma nije dužnost čoveka, već kosmički zakon njegovog duha. U objašnjenjima se govori da lav koji ubija antilopu nije nemoralan, jer on deluje u svojoj darmi. Isto tako važi i za svakog čoveka, jer svako ima svoju darmu, koju treba pronaći i delati u skladu sa njom. Iz pozicije zemaljskog morala, darma je nekad i nemoralna (recimo kada ratnik ubija), ali iz božanske perspektive to je princip višeg poretka i više svrhe, gde svako radi ono što treba da bi univerzum išao božanskim tokom.

Svaki čovek i svako biće ima svoju sopstvenu darmu, tj. mesto unutar božanskog poretka. Sa druge strane, darma nije obaveza niti sudbina, već lični izbor da se tako živi. Iz razloga što ljudi često ne deluju iz višeg principa i ne rade ono što je najuzvišenije u njihovoj perspektivi, tada nastaje lična i kolektivna patnja. Ta patnja se ispravlja tako što dobri ljudi služe darmi.
U tom slučaju, darma je činjenje opšte dobrobiti, služenje Bogu kroz onu oblast života gde nam je to dato, obično tamo gde smo dobri i gde imamo priliku.

Darma nije specifičan posao koji treba pronaći pa onda činiti dobro; darma je princip svakodnevnog delanja iz više svesti, gde činimo uzvišena dela kada god imamo priliku. Čovek treba činiti dobro kada god ima priliku za to, kao što treba učiti i razvijati se kada god može. Ako čovek prati taj put, on će rasti i razvijati se.
Darma zavisi od prirode pojedinca, njegovih sposobnosti, nivoa svesti i uloga koje je dobio u životu. Darma se menja kako čovek raste, te dobija veće uloge i veće prilike da čini dobrobit u univerzumu i Stvoritelju. Služenje darmi počinje tako što činimo male stvari dobrobiti, bezuslovno, a onda nam vremenom Stvoritelj šalje sve veće i veće prilike. Ako dovoljan broj p**a učinimo pravu stvar, dobićemo prilike da služimo nekom višem cilju, a ako istrajemo i u tome, za zaslugu ćemo dobiti novu oboženu svest i ego-ličnost, odakle ćemo dalje delati usklađeno i sprovoditi Božju volju.
Dakle, darmom se stiču obožene ličnosti i ego-forme pune vrlina, sposobnosti i kvaliteta.

Kada je čovek na putu darme, njemu može biti teško povremeno i može imati izazove, ali za to vreme zadržava fokus, unutrašnji mir i usmerenost. Čak i u najvećim teškoćama takav čovek ima osećaj smisla i sve manje unutrašnjih konflikata. Energija teče i vrata se otvaraju.

Kada čovek nije u ispravnoj darmi, život stagnira i nema novih prilika. Stalno nas prate frustracija i blokade, osećaj da živimo tuđi život i da za sve ulažemo mnogo truda bez imalo plodova.
Služenje darmi – kosmičkom poretku je jako bitno kako bi čovek stekao oboženu ličnost i kako bi našao smisao u besmislu ovog sveta.
GOSPOD BOG SA NAMA I U NAMA!

02/02/2026

DUHOVNA DISCIPLINA KAO IZVOR UNUTRAŠNJE SNAGE

Svaki čovek nosi u sebi dva sveta, a to su: spoljašnji, koji se stalno menja i unutrašnji, koji ima moć da tim promenama da smisao. Većina ljudi pokušava da uredi život menjajući okolnosti, a zaboravlja da je prava moć u sposobnosti upravljanja sopstvenim mislima. Duhovnost, u svom suštinskom značenju, nije bekstvo od realnosti, već veština da se realnost posmatra bez straha. Kada čovek nauči da vlada svojim mislima, on prestaje da bude žrtva i postaje svesni učesnik sopstvenog života.

Anksioznost i osećaj sagorevanja ne nastaju preko noći. Oni su posledica dugotrajnog unutrašnjeg konflikta između onoga što čovek jeste i onoga što veruje da mora biti. Kada um neprestano juri ciljeve bez odmora, a srce ostaje zanemareno, energija se troši, a unutrašnji mir se gubi. Međutim, svaka kriza ujedno nosi i klicu rasta. Upravo u trenucima iscrpljenosti čovek dobija priliku da preispita pravac u kojem ide.

Duhovni razvoj zahteva disciplinu, ali ne strogu i kažnjavajuću, već svesnu i doslednu. Misao je početna tačka svakog iskustva. Ono o čemu čovek razmišlja, tome daje energiju. Ako su misli stalno usmerene ka strahu, umoru i nedostatku, telo i emocije će slediti taj obrazac. Suprotno tome, kada se pažnja svesno usmeri ka miru, jasnoći i zahvalnosti, unutrašnja ravnoteža se postepeno vraća.

Važno je razumeti da anksioznost nije znak slabosti, već signal. Ona poručuje da je došlo vreme za promenu unutrašnjih navika. Sagorevanje ne znači da je čovek nesposoban, već da je predugo ignorisao sopstvene granice. Kada se ova stanja posmatraju kao učitelji, a ne kao neprijatelji, započinje proces istinskog isceljenja.

Duhovna snaga se ne ogleda u odsustvu problema, već u sposobnosti da se problemi sagledaju bez panike. Mir nije rezultat savršenih okolnosti, već veštine unutrašnjeg upravljanja. Čovek koji svakodnevno ulaže vreme u tišinu, samoposmatranje i svesno usmeravanje misli, gradi temelj koji spoljašnji izazovi ne mogu lako uzdrmati. Na tom temelju nastaje jasnoća, a iz jasnoće se rađa snaga.

Pet koraka za prevazilaženje anksioznosti i sagorevanja:

1. Svesno prepoznavanje stanja
Umesto borbe, mirno imenuj ono što osećaš. Prepoznavanje smanjuje strah. Ne treba bežati od onoga čega se bojimo. Suočimo se s tim.

2. Kontrola unutrašnjeg dijaloga
Posmatraj misli kao prolazne pojave, ne kao apsolutne istine. Prvo samo pratimo misli, šta nam sve prolazi kroz glavu. Vremenom učimo da pratimo jednu misao. Na kraju ćemo pratiti samo “prazninu”, odnosno jasnoću i mirnoću.

3. Uvođenje stabilnog ritma
Redovno spavanje, kretanje i obroci vraćaju nervni sistem u ravnotežu. Nekada se govorili da smo to ŠTA jedemo, u poslednje vreme se sve više javlja stručnjaka koji govore da smo to KADA jedemo. Razmislimo malo i o tome.

4. Fokus na sadašnji trenutak
Energija se obnavlja kada pažnja prestane da luta između prošlosti i budućnosti. Fokus samo na ono što nam se u datom momentu dešava, uhvatiti određenu misao i ne dopustiti joj da pobegne.

5. Dnevna praksa tišine
Deset minuta bez spoljašnjih nadražaja jača unutrašnju stabilnost. Posebno u jutarnjim časovima, nakon ustajanja. Nema gledanja u monitor i ekrane. Sumirajte misli u tim minutima, pokušajte da se setite snova, nekad je to i dobra motivacija za započinjanje dana.

27/01/2026

REINKARNACIJSKI CIKLUS

Reinkarnacijski ciklus je ciklus rađanja i umiranja kroz mnoge forme i oblike svepostojanja. To je osnovni model samoodržavanja kosmosa po kojem sva bića i svesti prolaze reinkarnacijske cikluse kroz sve postojeće oblike života. Reinkarnacija postoji kao deo kosmičke igre gde služi svrsi beskrajnog generisanja života i igre zarad iskustva. Bez reinkarnacije univerzum bi bio dosadno i isprazno mesto bez toka, cilja, bogatstva i raznovrsnosti. Reinkarnacijama bića stiču iskustva, rastu, razvijaju se, a tako se i univerzum ispunjava životom. Kroz reinkarnacijski ciklus mi dobijamo prilike da iskusimo sve što se iskusiti može, kako lepo, tako i ružno, kako bismo kroz data iskustva živeli i kroz živote rasli. Stvoritelj reinkarnacijskim ciklusom dobija mehanizam kojim univerzum dobija dugovečnost, ali i dopunjavanje.

Dugovečnost i održivost univerzuma zavise od beskrajnog ciklusa uzdizanja i padanja, rađanja i umiranja. Izgleda kao da bića u univerzumu nemaju druge svrhe sem da rastu i razvijaju se kroz njima data iskustva. Iskustva su data od Stvoritelja iznova i iznova kroz beskrajne inkarnacije, a naša uloga je da kroz data iskustva imamo svrhu i dopunu univerzumu, tako da on ima neki sadržaj, dešavanje, raznovrsnost i generalno aktivnost.

Stvoritelj generiše unutar svoje svesti beskrajan broj raznih scenarija, drama, koji se u ciklusu smenjuju kroz sukobljenost svetle i tamne strane, a on koristi obe kako bi nama bićima doneo željena iskustva. Svetla i tamna strana su stoga sprovodnici inkarnacijskog ciklusa tako što bićima donose beskraj misija, zadataka, uloga, problema, blagoslova, iskustava. Bića prolaze kroz sve navedeno i uz dodatak svoje slobodne volje usmeravaju tok zbivanja dalje. Na taj način reinkarnacijski ciklus zavisi i od ljudi koji su u njemu i oni ga mogu skratiti, produžiti ili prekinuti, iako to ne biva lako.

Svetlosna bića teže skraćivanju reinkarnacijskog ciklusa kako bi se uzdigli iz planova egzistencije, gde matriks generiše ogroman broj nerešivih odnosa, drama i scenarija. Uzdizanjem u svesti i odvezivanjem od matriksa i njegovih konstrukcija, bića mogu smanjiti inkarnacijski ciklus, tj. broj života u materijalnim i drugim svetovima gde se bića rađaju i umiru u velikom broju. Umesto toga, svetla bića žele da odu u visoke denzitete i nivoe postojanja, gde se živi u dugom kontinuitetu, ili u bezvremenom prostoru gde nema smrti, zaborava, kao ni uvođenja u razne konstrukte drama, patnji i dešavanja.

Načelno, Stvoritelj podržava težnju svetlih bića da se uzdignu u sigurne zone i izađu iz inkarnacijskog ciklusa, te podržava i gura bića koja su na tom putu, putu koji uključuje izazove, lekcije, testove, kao i spoljašnje i unutrašnje čišćenje od svih programiranja, vezivanja i uslovljavanja matriksa. Međutim, Stvoritelj ne daje to lako, niti svima, jer ako bi dozvolio svim bićima da se uzdignu u zaštićene zone, on bi tako univerzum ostavio nenaseljenim i bez svrhe. On uzdizanje u visoke zone, gde nema beskrajne inkarnacije, uslovljava služenjem Njegovoj volji, tj. pravilnom sprovođenju Njegove energije, dejstava i uticaja koji za cilj imaju povraćaj i održavanje kosmosa u balansu. Bića koja služe toj svrsi sakupljaju pozitivne zasluge, ono što neki nazivaju karmom, i time izlaze iz beskrajne inkarnacije, barem na neki duži period dok opet ne bivaju vraćena u neke materijalne svetove da služe volji Tvorca. Kada se to desi, po Njegovoj volji, bića nemaju druge opcije nego da budu sprovodnici volje Stvoritelja, tj. da utiču na održavanje ili donošenje balansa kreaciji, kako bi ih Stvoritelj opet uzdigao.

Unutar te zamisli Stvoritelja, svetlosna hijerarhija ima funkciju da vodi i usmerava niža bića, da im određuje inkarnacije, daje svest, oslobođenje i sve druge potrebne alate kako bi oni mogli da što manje ometano stiču iskustva, žive i postoje. Sa druge strane, tamna strana im to sve ograničava i uvodi u nesvest, blokiranost, pad, negativnost, tj. ponavljanje inkarnacija. Sa Stvoriteljeve tačke gledišta, tama i matriks vrše funkciju održavanja kreacije u večitom inkarnacijskom ciklusu. Oni stvaraju pritisak koji zadržava ljude i druga bića u dramama, situacijama, veštačkim konstruktima, pa čak i našim ego ličnostima, ne bi li na taj način univerzum imao zanimaciju i popunu prostora, tj. svrhu postojanja.

Iz ove pozicije matriks i tama su Stvoriteljevi mehanizmi održavanja kreacije, a svetlo mehanizam stvaranja i razvitka kreacije. Njihova zajednička igra, tj. sukob, stvara mehanizam uništenja ili transformacije kosmosa. Te dve strane ispunjavaju volju Stvoritelja koja je stvaranje, održavanje i transformacija svega što jeste i što postoji. Iz pozicije čoveka – ovo je surovo, ali iz pozicije Tvorca – ovo je nužnost kako bi univerzum postojao, polako se razvijao i bio večno održiv. Uloga čoveka i drugih svetlosnih bića je da unose balans gde treba, a gde mogu, da vrše transformaciju tame u svetlo, te da izvlače bića iz sistemske kontrole koju matriks pravi.

21/01/2026

KVANTNI POGLED NA SVET

Sve izvire i sve se vraća osnovnom polju informacija koje nas sve povezuje. Nasim Haramejn

Iz metafizičkih i kvantnih zakona izvlačimo i kvantni pogled na svet, on će nam biti osnov za dalje istraživanje.

Osnovno polje informacija koje nas sve ujedinjuje slično je večnom polju života, iz kojeg izvire svako seme postojanja i kome se na kraju sve vraća. Ovo polje je zapravo Um Stvaraoca, u nauci ga još nazivaju i kvantno polje ili etar.

Svaki život je jedinstveni kovitlac informacija koji crta svoj sopstveni narativ pod uticajem drugih sličnih polja koja ga okružuju, koja se sva zatim spajaju u veću priču, stvarajući simfoniju postojanja. Štaviše, svako od nas je čitalac, posmatrač, pa čak i kreator priča, jer se u ovoj oblasti informacija naše misli, akcije i iskustva beleže i postaju resursi za druge da uče i iz njih rastu.

Bilo da se radi o radosti, tuzi, ljubavi ili mržnji, sve informacije čine integralno tkanje života, bacajući svetlo na različite realnosti naših života. Iz ove perspektive, naše postojanje i život nisu samo zabeležene priče, već deo blisko isprepletene mreže informacija koja pokreće fizički univerzum u kontinuirano širenje i dubinu.
Stvaralac i stvoreno se večno dopunjuju i dograđuju i jedno bez drugog ne mogu postojati!

Miodrag Dražić (Anatomija Kosmosa): “Postojanje sveprisutne svesti koja upravlja prirodnim procesima je nesporno. Da bi takva svest mogla da postoji, neophodno je postojanje tri elementa:

1) HARDVERA
2) SOFTVERA
3) NAPAJANJA

Sveprisutni čvrsti večno vibrirajući svemirski kontinuum jeste HARDVER sistema. Vibracije se ispoljavaju rastućim nizovima koncentričnih sfernih talasa. Zakonitosti koje vladaju talasima predstavljaju SOFTVER sistema. Energija koju sobom donose neprekidno izvirući talasi predstavljha NAPAJANJE sistema! Svemir je, dakle, neograničeno polje sveprisutne svesti (apsolutne svesti ili duha). Život je kretanje! Kretanje talasa. Život i svest su JEDNO. Svemir je sveprisutno, neispoljeno, nevidljivo, trenutno svepovezano, sveprožimajuće živo biće neograničenih dimenzija! Kosmos je privremeno ispoljeno ograničeno živo biće, delić svemira koji se rezonancijom zgusnuo u skalarne talase i dobio ispoljenu vidljivu obličnu formu. Kosmos je živo biće uređeno po sistemu "babuški", bića u biću, informacionog polja unutar informacionog polja”.

16/01/2026

UNIVERZALNI KOSMIČKI ZAKONI

Univerzalni kosmički zakoni su kodovi realnosti, postavljeni pri začetku kreacije od Izvora Apsolutne Svesti - Stvoritelja svega što jeste, kao osnovni mehanizam stvaranja, održavanja, ili transformacije svekreacije. Ovi zakoni su tu da podržavaju i održavaju život, ali njihovi poznavaoci ih mogu korisiti i za promenu realosti.

Univerzum funkcioniše kao matematički proces, gde je sve podređeno univerzalnim principima, zakonima i tokovima vibracije i talasa. Vibracije i talasi sačinjeni su od brojeva (matematike, takta), svete geometrije (formi i oblika), boje (energije) i funkcionišu u potpunom redu i harmoniji. Sve što je stvoreno, stvoreno je poput sata precizno i svaki točkić odgovara svom mestu i svojoj ulozi u Svekreaciji. Ako nešto nije na svom mestu, ne radi ono za šta je određeno, nije u balansu i cela kreacija ispada iz balansa.

Zakone postojanja mora poštovati svako biće, pa i sam Stvoritelj, kako bi Univerzum imao svoj nesmetani tok, smisao, održivost, balans, početak i kraj. Svi, pa čak i On, podležu tim univerzalnim principima, i ono što (ili ko) ih ne poštuje, propada i nestaje. Ovo je samo prvi kosmički princip od stotine drugih, a sad ćemo navesti samo neke:

1. Veliki zakon
Svi žive i postoje po univerzalnim zakonima, ono što istupa od njih, eventualno propada i nestaje.

2. Zakon svesti
Sve proističe iz svesti. Sve je svest u beskrajnim oblicima manifestacije (pa i kosmički zakoni). Svest stvara, svest proživljava, svest menja, svest se razvija.

3. Zakon igre
U korenu svega, sve je samo igra. Ne postoji veći razlog za stvaranje, život i postojanje, no igra, a potom i rast kroz tu igru. Međutim, igra je ozbiljna, sa velikim ulozima, što je čini jos interesantnijom.

4. Zakon održanja energije
Bića stiču, povećavaju i održavaju energiju stvaranjem, kretanjem, napretkom i rastom. Ko nazaduje, stagnira, uništava, gubi izvor beskrajne energije i podleže entropiji do promene ovog načina postojanja ili sopstvenog nestanka.

5. Zakon ciklusa
Sve je ciklično, počevši od talasa, energije, svesti, uma, materije. Sve raste, potom pada, ali tako da u novom rastu doživljava malu promenu koja potom diktira novi ciklus.

6. Zakon vibracije
Ništa nije nepokretno, sve vibrira. Sve se kreće, raste i pada. Svest stvara vibraciju, a vibracija slike, misli, boje i sve ostalo što pokreće kreaciju.

7. Zakon ritma
Ritam je konstano titranje – pomeranje svesti. Svest nije predeterminisana, stoga ni ritam nije predvidiv. Ritam i život idu dva koraka unapred, pa jedan nazad, pa 3 napred, pa 4 nazad, itd. Padovi u ritmu se savladavaju učenjem i promenom.

8. Zakon promene
Sve je promenljivo sem promene (čak će se i kosmički zakoni promeniti u nekom drugom univerzumu). Ono što se ne promeni, ono propada. Sve se ponavlja dok ne naučimo lekcije iz toga, a onda ga promenimo.

9. Zakon uzroka i posledice
Svaka akcija ima svoju reakciju. Ništa nije slučajno, sve se događa u skladu sa zakonom i sa svim drugim stvarima. Sve je povezano i sve međusobno utiče jedno na drugo.

10. Zakon povezanosti
Kada se promeni jedna stvar, promene se i sve druge stvari oko nje. Kada promenimo sebe iznutra, promene se dešavaju i spolja. Kada se promeni spoljni svet, menjamo se i mi. Stvar je u trci, ko će pre da se promeni kako bi diktirao promenu kakva njemu odgovara.

11. Zakon dualnosti
Sve je dualno, sve što se stvori, stvara se u dva suprotstavljena principa koji se sukobljavaju i time uče jedan od drugog.

12. Zakon balansa
Sve mora biti u balansu, što ispadne iz balansa, nestaje. Dualnosti moraju biti u balansu da bi Svekreacija postojala. Dok ima talasa i njegovog izbalansiranog pulsa, postojaće i Univerzum. Kada se sve dualnosti pomire, talas će prestati da postoji, kao i Univerzum.

13. Zakon pola
Sve postoji u polovima, plus i minus, muško i žensko. Dualnost daje dubinu i složenost igri, polovi daju lepotu, interesantnost i raznolikost.

14. Zakon stvaranja
Život se ne dešava sam po sebi, neko ili nešto mora da ga stvori, pokrene, usmeri. Sva bića imaju tu moć, a količina njihovog stvaranja i mogućnosti zavisi od količine njihove sveobuhvatne svesti (snage svesti, širine svesti, nivoa svesti, itd).

15. Zakon davanja i vraćanja
Šta god pošaljemo Univerzumu ili drugima, to nam se vraća osnaženo i pojačano.

16. Zakon prihvatanja
Da bismo nešto promenili, prvo moramo da ga prihvatimo i priznamo da postoji (kao problem). Dok nešto ne opažamo i ne prihvatamo, mi smo u zatvorenom ciklusu bez promene, stoga i u potencijalnom padu i propadanju.

17. Zakon odgovornosti
Nepoznavanje zakona nas ne lišava odgovornosti. Moramo da preuzmemo odgovornost za ono što je u našim životima i što utiče na naše život, kao preduslov za promenu. Ako nam se nešto desi, u konačnici mi, iako nismo krivi, snosimo odgovornost, čak i kada nismo uzrok.

18. Zakon slobodne volje
Slobodna volja postoji dok ne utiče negativno na druge. Kada počne uticati na prirodu kosmičkog poretka, ona ulazi u ciklus pada, koji dovodi i do njenog nestanka kod tog bića. Slobodna volja odgovara nivou svesti bića, pa što je više svesti, više je i slobodne volje. Ona je potencijal koji se iskorišćava kada svest raste. Svest opada kada slobodnu volju koristimo na štetu drugih, a tako vremenom gubimo i svoju slobodnu volju.

19. Zakon povezanosti
Prošlost, sadašnjost i budućnost (dimenzije i denziteti) su povezane i međusobno utiču jedna na drugu, a menjaju se istovremeno.
20. Zakon ovde i sada

Sve počinje iz sadašnjosti, sve je povezano na sadašnji momenat, pa i prošlost i budućnost. Fokus svesti mora biti na sada, da bi se promenilo ono što je bilo i što će biti.

21. Zakon fokusa
Gde ide pažnja, tu se dešava i stvaranje. Ne možemo misliti na dve drugačije stvari u isto vreme. Količina fokusa ka nečemu određuje brzinu manifestacije fokusa.

22. Zakon istovetnosti
Naša ponašanja, akcije, dela i fizički život moraju odgovarati našim mislima, emocijama, energiji i nameri da bi se nešto u potpunosti realizovalo kao dobro i usklađeno.

23. Zakon strpljenja
Najveće nagrade, najveće promene i najveći uspesi dolaze posle najvećeg i najdužeg strpljenja. Stvoritelj je stvoritelj jer ima najveće strpljenje. Stvoritelj ume biti strpljiv i milijarde godina ne bi li sačekao idealno stvaranje i najmanjeg zrnca peska.

24. Zakon truda
Količina manifestovanja određene pojave, njen kvalitet, snaga i količina zavise od energije, truda i napora koje smo u to uložili.

25. Zakon rasta
Svest raste pod naporom, trudom i fokusom. Bez pritiska, napora, dugotrajnog fokusa, pažnje i strpljenja ništa se neće trajno stvoriti, održati i postojati. Što su temeljnije navedene stvari, to je i kreacija duža i postojanija, pa čak i sama svest koja kada nema napora nazaduje.

26. Zakon potrebe
Kada je nešto potrebno, ono će se desiti i stvoriti. Ako nema potrebe za svešću , svest se neće ni javiti. To znači, kada bude vreme, osvestiće se ljudi, kome je neophodno, probudiće se, kome nije, neće.

Ovo su samo neki, bitniji zakoni Univerzuma, a ima ih još mnogo. Ovi zakoni služe kao podsetnik savršene svesti i savršenog mehanizma Svekreacije. Oni su tu da nas ponovo uvere da je sve na svom mestu i sve u svom redu. Međutim, kako i zakoni govore, nije dovoljno da se zakoni samo pročitaju i shvate, potrebno je i da se dela. Za lenje ljude ni Bog neće postojati, a za aktivne i stvaraoce, u njima je Bog.

Ovi zakoni objašnjavaju i pojavu, postojanje i trijumf onoga što zovemo tama i zlo. Tama i zlo su podjednako vredni elementi kreacije i podložni su zakonima kao i sve drugo. Tama trijumfuje jer živimo na planeti niže svesti, u kosmičkom ciklusu gde je po zakonima Univrzuma to dozvoljeno tami, ali i zbog pasivnosti, neaktivnosti i slobodne volje samih ljudi. Kada se ciklus završi (a privodi se kraju), kada svest čoveka uznapreduje, kada ljudi postanu aktivni stvaraoci, i tama će se dovesti u balans (ali ne i nestati, jer mora postojati u nekom obliku).

09/01/2026

REŠAVANJE MEĐULJUDSKIH PROBLEMA

U svakodnevnom životu mnogi ljudi primećuju da se nesporazumi, konflikti i svađe često ne rešavaju jednostavnim razgovorom, čak i kada postoji dobra volja. Posebno u odnosima koji su emotivno važni, kao na primer u porodici, među prijateljima, partnerima ili na poslu. Problemi se često ponavljaju po sličnom obrascu. Umesto smirivanja, razgovor neretko vodi ka novim tenzijama, pogrešnim tumačenjima i dodatnim povredama.

Jedan od razloga za to jeste što ljudi u konfliktnim situacijama retko reaguju potpuno svesno. Pod pritiskom emocija, strahova, navika i ranijih iskustava, ponašanje često postaje automatsko. U takvim trenucima ljudi ne slušaju da bi razumeli, već da bi odgovorili, odbranili sebe ili potvrdili sopstveni stav. Razgovor tada prestaje da bude sredstvo razumevanja i postaje deo problema.

Savremeni način života dodatno pojačava ovaj efekat. Stalni stres, ubrzan tempo, društvena očekivanja i lični pritisci oblikuju tzv. ego obrasce, a to su uloge kroz koje ljudi deluju. Kada se dve takve uloge sudare, dolazi do sukoba u kojem obe strane brane sopstveni identitet, a ne traže zajedničko rešenje. Zbog toga mnogi odnosi ulaze u krug ponavljanja istih drama.

Još jedan važan faktor jeste emocionalna povezanost sa tuđim problemima. Kada se osoba previše uključi u konflikte drugih, lako može preuzeti njihovu napetost, nezadovoljstvo i frustracije. To vremenom vodi iscrpljenosti, gubitku unutrašnjeg mira i osećaju da su problemi sve teži, iako se suštinski ništa ne menja.

Zbog svega navedenog, postaje jasno da se ne mogu svi problemi rešiti na spoljašnjem nivou, odnosno raspravom, dokazivanjem ili ubeđivanjem. Mnogi konflikti zahtevaju drugačiji pristup, zasnovan na ličnoj svesnosti, granicama i unutrašnjem radu.

Opšti koraci za prevazilaženje međuljudskih problema:
1. Razlikovati važno od nevažnog
Ne zahteva svaka situacija reakciju. U nekim slučajevima, ignorisanje ili distanca su zdraviji izbor od rasprave.
2. Postaviti jasne lične granice
Dozvoljeno je ne ulaziti u odnose koji iscrpljuju, manipulišu ili stalno proizvode dramu.
3. Smanjiti emotivnu reaktivnost
Pauza pre odgovora, (brojimo do 10), svesno disanje i smirivanje emocija često sprečavaju pogoršanje konflikta.
4. Ne pokušavati da se svi promene
Ljudi se menjaju samo kada sami to žele. Prihvatanje te činjenice donosi rasterećenje.
5. Usmeriti se na unutrašnju stabilnost
Lični mir, rad na sebi i jasnoća sopstvenih vrednosti čine da tuđe drame imaju manji uticaj.
6. Birati odnose svesno
Kvalitet odnosa je važniji od njihove količine. Manji broj stabilnih i zdravih veza često donosi više mira.

Međuljudski problemi nisu uvek znak neuspeha ili loše komunikacije, već pokazatelj da je potreban dublji, svesniji pristup. Ne rešava se sve razgovorom, ali se mnogo toga može ublažiti razumevanjem sopstvenih granica, smanjenjem reaktivnosti i brigom o unutrašnjem balansu.

29/12/2025

KVANTNA FIZIKA - NAUKA POTVRĐUJE DUHOVNE ZAKONE

Kvant je minimalna jedinica postojanja bilo koje čestice, a kvantna fizika je nauka koja izučava postojanje čestica ispod nivoa atoma. Kvantna fizika počinje od Maksa Planka, koji je 1918. dobio Nobelovu nagradu za otkriće kvantnih čestica. Do danas kvantna fizika je prihvatila „strunu“, tj. talas, kao srž postojanja svega. Taj talas u nauci percipira se na nekoliko načina: kao energija, kao zvuk ili kao vibracija, i sva tri pojma su istinita. Po kvantnoj fizici, sve što postoji jeste vibracija u beskrajnim pojavnim oblicima. Sve što postoji zapravo je talas (zvuk) koji u zavisnosti od svoje amplitude i vibracije stvara ceo vidljivi i nevidljivi Univerzum. Ovo ima veze s biblijskim kazivanjem koje kaže da u početku beše reč (zvuk, talas, vibracija).

Kvantna fizika ima nekoliko osnova na kojima se bazira, a iz tih osnova proističu i sva ostala znanja u okviru učenja kvantne duhovnosti:

1. DUALNI UNIVERZUM
Kvantna fizika govori da živimo u dualnom Univerzumu, tj. da talas ima donju i gornju amplitudu koje zajedno čine vibraciju. Vibracija je osnov svake čestice, stoga sve što postoji ima svoje polarnosti. Svaki skok amplitude na više dovešće do njenog pada u potpunu suprotnost. Dok postoji ta dualnost, postojaće i Univerzum. Kraj dualnosti, tj. kraj vibriranja, predstavlja kraj postojanja. I fizičko postojanje ima polarnost u duhovnom, tj. nefizičkom postojanju. Iz ovoga proističe druga osnova:

2. NEVIDLJIVI UNIVERZUM VEĆI JE OD VIDLJIVOG
Potvrđuje se da postoji nevidljivi Univerzum oko nas, a kvantna fizika smatra da čovek, uz pomoć svih instrumenata koje poseduje, može očitati svega 3,6 procenata sveobuhvatnog postojanja, dok čovek svojim čulima vidi manje od 0,04 procenta.

3. SVE JE ISTOVREMENO I FIZIČKO I DUHOVNO (nefizičko)
Nefizički Univerzum nije zapravo nefizički, već je njegov vibratorni spektar ispod praga opažanja naših fizičkih čula (kao ultravioletni talasi, skalarni talasi, radio i TV frekvencije). Taj nefizički Univerzum ima svoje opsege vibriranja i svi opsezi koji su nama nevidljivi pripadaju takozvanim drugim dimenzijama. Ljudsko oko opaža sve u spektru od 380 do 750 nanometara ili od 400 do 790 teraherca, dok ljudski um radi od 4 do 60 herca. Sve ispod i iznad ovog spektra spada u druge dimenzije kojih je, po trenutnim saznanjima kvantne fizike, 11. Ovo se skoro poklapa sa duhovnim i metafizičkim stanovištem koje kaže da postoji 12 dimenzija (denziteta ‒ kako se to naziva u metafizici).

4. POSTOJANJE MULTIVERZUMA
Po kvantnoj fizici, ljudi su na trećem nivou, tj. trećoj dimenziji, a svi viši nivoi uporedo utiču jedan na drugi i svi zajedno na treći nivo, tj. na našu fizičku ravan. Kvantna fizika pokušava da razume kako druge realnosti utiču na našu i kako naša utiče na njihovu i iz toga izvlači zaključke na osnovu kojih počinje bolje da razume pojavni svet.

5. UNIVERZUM JE HOLOGRAM
Sledeći bitni postulat kvantne fizike jeste da je Univerzum hologram. Hologram je vrsta veštačke kreacije, toliko složene da svaki odvojeni deo kreacije sadrži informaciju o celini. Drugim rečima, u kvantnoj fizici sve je povezano i sve što se desi na jednom kraju Univerzuma utiče na nas ovde, hiljadama i milionima svetlosnih godina daleko. U kvantnoj fizici ne postoje vreme i prostor, već se sve odvija unutar samog pojedinca. Svaka akcija koja se desi spolja dešava se i unutar određenog bića ili stvari koja je posmatra. Onaj ko posmatra određuje realnost i ta realnost određuje njega.

6. SVEST ODREĐUJE KREACIJU
Mnogi eksperimenti (poput „kopenhagenskog tumačenja duplih proreza“) pokazuju da Univerzum ima svoju zakonitost delovanja, kretanja i ponašanja koja se mogu predvideti. Međutim, čim se aktivna svest posmatrača uključi u neku pojavu, ona gubi svoju predvidivost. Zapravo, kada ne postoji svest koja opaža određenu pojavu, ona postoji u superpoziciji, što znači u svakom mogućem ishodu, a kada se svest uključi, određena pojava se izvrši na jedan od ponuđenih načina. Ovo se zove „kolaps talasne funkcije“, a svest je taj faktor koji je presudan u tome da li će se neki talas urušiti ili nastaviti da postoji. Drugim rečima, naša pažnja određuje koja budućnost će postojati. Da pojasnimo: dok svest ne učestvuje u nečemu, to nešto postoji kao svaki mogući ishod u vidu paralelnih univerzuma koji uporedo postoje, ali nijedan od njih nije aktivan. Kada se svest uključi, multiverzum se ruši i ostaje samo onaj univerzum u kome se izvršila određena akcija. Iz ovoga proističe da svest određuje šta će se desiti, pa tako i čovek može svojom svešću uticati na ishod određenih događaja.

7. SVE JE JEDNO, JEDNO JE SVE
Uzevši u obzir da je po kvantnoj fizici Univerzum hologram, znači da je sve jedno i jedno je sve i da je svaka svest zapravo svest svega što postoji. Svest posmatrača je svest posmatranog u večitoj igri, jer odvojeni fraktali nisu svesni celine, i pored toga što u sebi sadrže informaciju celine. Ova apsolutna svest naziva se kvantno polje ili polje nulte tačke, a naučnici na to polje gledaju kao na mozak ili softver celog Univerzuma. U duhovnosti na to polje gleda se kao na Boga ili Apsolutnu Svest Stvaraoca Svega Što Jeste i svega što postoji. Dakle, nikada u istoriji čovečanstva nauka i duhovnost nisu bile bliže u razumevanju Svekreacije i u međusobnoj slozi oko toga šta je Univerzum i kako funkcioniše.

Nikola Tesla je rekao da će nauka napredovati više nego u celom svom postojanju onda kada počne razmišljati o Univerzumu u formi talasa, vibracija i frekvencija, a kvantna fizika je upravo na tom tragu. Iz kvantne fizike i naglih dostignuća koja su počela zamenjivati teoriju relativiteta nastale su i čitave druge grane modernih nauka kao što su: kvantna medicina, kvantno isceljenje, kvantna mehanika, kvantna energetika, kvantna duhovnost i kvantna psihologija. Sve ove nauke imaju zajedničke postulate koji su pomenuti i na osnovu njih prave proboje u svojim naučnim oblastima i postižu fenomenalne rezultate. Otkrićem i razvijanjem kvanta, nauka konačno može ujediniti i usaglasiti sve oblasti ljudskog života i pomiriti ih sa duhovnošću, a time dobiti potpune rezultate, one koji objedinjuju delovanje i na duh i na telo.

Cvet zivota

03/02/2026

02/02/2026

27/01/2026

21/01/2026

16/01/2026

09/01/2026

29/12/2025

Address

Opening Hours

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Monday	17:00 - 21:00
Tuesday	17:00 - 21:00
Wednesday	17:00 - 21:00
Thursday	17:00 - 21:00
Friday	17:00 - 21:00