05/05/2026
DA LI JE TVORAC DOBAR?
U jednom momentu došao sam do toga da zapitam sebe – da li je Stvoritelj dobar? Da li je on biće koje služi svima nama ili služi sebi? Odgovor na pitanje da li je Tvorac „dobar“ iz ugla čoveka mogao se dobiti ako se odgovori na pitanje: da li Stvoritelj sprovodi svoju volju nad svima tako da se obazire na dobrobit svih? Tj. da li to što želi ide tako da u nekom momentu svi dobiju najbolje po njih što trebaju dobiti, ili Stvoritelj samo gura svoju volju ne obazirući se na dobrobit onih koji je izvršavaju?
Na ovo pitanje me je navelo to što je puno nepravde u svetu oko nas, pa i u kosmosu, puno disbalansa, puno besmislene patnje. Sa razvitkom više svesti i duhovnog vida takođe me je mučilo to što sam počeo primećivati rupe u božanskom planu na ovom našem nivou. Previše toga ne valja i imao sam utisak kao da neko sprovodi božansku volju krivo. Tu je pregršt stvari koje su me navele na to da mislim da Stvoritelj ima neki svoj plan, ideju, zamisao i da je sprovodi besumučno, ne obazirući se na bića koja tu volju za njega sprovode na zemaljskom planu.
Do tog mišljenja sam došao posmatrajući živote svetlosnih ljudi, dobrih ljudi, sa dobrim namerama, koji bi vrlo lako potpadali pod tamu, u zavođenost ili bili skršeni jako teškim izazovima koji su bačeni na njih, ili pak uništeni duhovnim napadima. Dobri ljudi se stavljaju pod vođstvo Stvoritelja sa ciljem da urade nešto dobro, ali retko ko uspe, dok mnogi bivaju skršeni, zavedeni, istraumatizovani. Teško je ne zapitati se zašto Tvorac dozvoljava takav pad i gde je njegova volja za nas, one koji mu služimo. U najvećim duhovnim klonućima mislio sam da Stvoritelj besumučno sprovodi svoju volju, te da bića koristi kada i kako mu trebaju, da bi ih nakon iskorišćenja brzo zaboravio. Imao sam i teške misli da smo mu svi mi alati i da oni koji mu nisu od koristi vrlo lako nastradaju u životu i bivaju prepušteni slučaju. Oni koji stanu na put i stave mu se na upotrebu dobiju veće vođstvo u zavisnosti od koristi njihovog delovanja za božansku volju, ali isključivo zbog toga bivaju vođeni i štićeni. Ta unutrašnja sumnja me je dugo mučila dok ovo nisam izložio mom saradniku, a on mi je rekao sledeće:
„Dobrobit je u Stvoriteljevom viđenju pojam koji se proteže na plan duše koji traje eonima. Nismo samo mi duše koje su ovde – ima biljaka, životinja, minerala, planeta Zemlja, pa među-uticaji bića koja žive u istom prostoru na drugim frekvencijama itd. itd… I svačiji plan duše se sprovodi u vrlo dugom roku, gde na kraju sve biva kako treba i dobro za sve.“
Ove njegove reči su me probudile, i shvativši da se kreacija proteže u prošlost i budućnost, u mnoge denzitete i dimenzije, na mnogim nivoima i vibracijama, došao sam do dubljeg razumevanja. Naše posmatranje volje Stvoritelja je ograničeno na ovaj život ili par života, dok je njegova volja nešto što se sprovodi milionima godina, tako da svi prođu kroz sve – kroz univerzum koji napreduje, raste i postoji.
Božija volja nije isto što i slobodna volja, a univerzum je podeljen na ta dva principa. Nešto više od pola univerzuma funkcioniše po božanskoj volji ili sudbini sveta, dok slobodna volja svih bića zajedno čini onih drugih 50% dešavanja. Sve je po božijem dopuštenju, ali nije sve po njegovoj volji. Međutim, njegova volja je da postoji slobodna volja, ma kakva ona bila, pa zbog toga postoji i tama – kao posledica manifestovanja slobodne volje bića koja nemaju dovoljno svesti da razumeju složene procese neograničene svesti Stvoritelja. To znači da Stvoritelj na makro planu sprovodi cikluse univerzuma i generalni plan duše, dok bića svojom voljom međusobno učestvuju u velikoj igri i prave haos u postojanju. Stvoriteljeva volja je da igra bude trajna, održiva i u balansu, stoga postoji rang bića čija je svrha da svojom voljom deluju što bliže Stvoriteljevoj volji i da kreaciju vraćaju u balans.
Kada ta bića ne obavljaju svoj posao, posledice slobodne volje raznih niže svesnih bića postaju velike, i tada se stvara nepravedan, haotičan, manipulativan svet i kosmos. To je situacija u kojoj se sada otprilike nalazimo.
U nekoj ruci, božija volja jeste da živimo u takvom svetu, ali ga to ne čini zlim, već dobrim jer nam je dozvolio slobodu. To znači da božanska svest ne učestvuje u jednom velikom delu ličnih života bića unutar njegove kreacije, pogotovo ako ta bića ne traže njega. To znači da je Tvorac stvorio kreaciju, makro plan, metafizičke i duhovne zakone, a onda se delimično povukao iz nje i ostavio bića da žive onako kako znaju i mogu unutar tog plana postojanja. Taj plan postojanja, u zavisnosti od toga gde se nalazi – na fizičkom ili duhovnom nivou – može biti manje ili više pravedan ili haotičan. Ovaj u kojem se mi sada nalazimo je haotičan, zao, manipulativan i pod vlašću tamnih bića koja kopiraju sve božanske zakone i prave svoju verziju postojanja i volje Stvoritelja, koja se naziva matriks. Taj matriks je zapravo konstrukt napredne veštačke inteligencije i visoko razvijenih tamnih bića. On služi stvaranju kopije božanskog sistema kojim se upravlja na nepravedan način nad bićima koja se u njemu nalaze. Drugim rečima, matriks je lažna kreacija – maja u kojoj se mi nalazimo.
Niže svesna bića stoga imaju utisak da je kreacija teška, bolna, nepravedna, haotična, jer iza veštačkog sjaja matriksa osećaju se i vide pukotine, bagovi, trulež i greške koje odaju njegovo pravo lice. Međutim, to nije božanska kreacija, iako je božanska svest dopustila njeno postojanje jer se ne protivi kosmičkim zakonima. To znači da božanska svest ne učestvuje kao ličnost ili individualna svest u kreaciji, osim ako se od nje to ne traži ili ako na nju nismo povezani. Umesto toga, u njeno ime, širim planom naših života, sudbina i svih bića u ogromnoj kreaciji upravlja kosmički mehanizam – neka vrsta božanskog sistema ili božanskog „matriksa“. Ovaj božanski sistem, kosmički mehanizam, je matematički precizan i vrlo strog. On upravlja polovinom života svih bića i stvara ono što mi nazivamo sudbinom, planetarnim uticajima, karmom i putem duše.
On to sprovodi strogo, precizno i podjednako za sva bića – svetla i tame. Međutim, on ne rukovodi svim aspektima života bića i ne ulazi u mikro plan. Tu na scenu stupa slobodna volja svih bića koja žive u ovom planu, a to znači i slobodna volja tamnih bića visoke svesti.
Bića visoke svesti korumpiraju mikro plan i prave od njega pakao – realnost kontrole i iscrpljivanja energije. To rade uz pomoć matriksa, veštačke inteligencije vanzemaljskog porekla koja kroji veštačku sudbinu, puteve duše, odnose, sinhronicitete, misli, emocije, nagone i sve ostalo. Sva nepravda ovog sveta i univerzuma dolazi iz toga da neka tamna bića imaju više znanja, svesti i sposobnosti od nas, te manipulišu našom slobodnom voljom zarad svog interesa i dobrobiti.
To što Tvorac ovo dozvoljava ne znači da je to u potpunosti po njegovoj volji. Tvorac ima dve opcije: prva je da dozvoli postojanje slobodne volje, a sa njom i zla kao posledice, ili da sve kontroliše i tako ukine slobodnu volju. Međutim, apsolutna ljubav je pružanje apsolutne slobodne volje drugim bićima, kao i podrška u njihovim naporima da je ostvare. Stoga, Tvorac koji nas voli nema drugu opciju osim da nas ostavi na miru i dozvoli da se patimo na kratke staze, ne bi li na duge rasli. Stvoritelj nas podržava u svim naporima, pa i u onim lošim, kao izraz njegove ljubavi, a ipak postavlja određene granice dokle to sme ići. Tako nastaje taj kosmički ciklus koji vodi svako biće kroz razna iskustva – razne patnje i lepote – na putu iskustva realnosti. U konačnici, nakon nebrojeno inkarnacija, svaka buba, mineral, svako biće i čovek napreduje i raste zahvaljujući beskraju iskustava kroz koja je ta svest prošla. To iz naše pozicije deluje strašno i mučno, međutim, u svetlu univerzuma koji je star oko 13 milijardi godina i planete Zemlje koja je stara oko 3.5 milijardi godina – to je ništa. Stvoritelja ipak zanima krajnji rezultat i on je spreman da dozvoli naše najveće poteškoće kako bismo do tog kraja stigli uspešno.
U konačnici, sve što se dešava jeste za naše dobro, ali isključivo tako da se poštuje deo naše slobodne volje, kao i svih drugih bića. Zapamtite – Stvoritelj se ne meša u naše živote ako ga ne zovemo, stoga je vrlo bitno posvetiti svoj život ili deo života služenju njegovoj volji, kako bi on ušao u naš život i vršio korekcije po svom nahođenju, ali tako da ipak ne utiče previše na našu slobodnu volju. Drugim rečima, predavanjem svog života i svoje volje u ruke Tvorca, mi obezbeđujemo više vođstva u životu, a time i više balansa svima oko nas. Tek tada nama počinje da izgleda da je Stvoritelj dobar, pravedan i prisutan sa nama. Oni ljudi koji nisu dostigli taj stepen bivaju odsečeni od njega i smatraju da je kreacija surova i teška, te da je takav i Stvoritelj, što nije istina viših nivoa svesti.
