09/12/2022
I evo me posle dugo vremena 🍀 da vam ispričam priču o jednoj Gordani i kako ništa u životu nije slučajno i da sada imam razlog više da ne odustajem od moje ideje o pokretanju kluba - kad tad ... a nadam se do proleća !!!
Znam da će mali broj pročitati ovo do kraja ali nema veze , želim da napišem šta mi je na duši ... I kako reče jednom moja prijateljica " samo ti planiraj a Bog ti se smeje " i upravo tako je i bilo ... kada imate majku od 85 godina i živite na planeti koja ima Ukrajinu i Rusiju onda su vaši planovi negde na kraju liste koju je Bog spremio za vas .
Pre 16 meseci sam došla u Beograd puna entuzijazma i želje za brzim pokretanjem kluba o kakvom sanjam već godinama . Iznajmila predivnu kuću , malo mi korona pomerila početak i onda je usledilo prvo druženje na koje je došlo 5 žena , među njima Gordana i Vesna . Sve je lepo krenulo i onda je počelo da se ruši kao kula od karata ... prvo problemi sa majkom i njena bolest pa onda otkaz u kući koju sam iznajmila jer su se bože moj pojavili Rusi koji n**e duplo veći zakup i tako , šta reći a ne zaplakati ... na žalost veliki nas je broj tako prošao ali šta da se radi . Život me je naučio da posle svakog pada brzo ustanem , otresem prašinu sa kolena , namestim krunu i krenem dalje . Velika želja mi je bila da živim na Senjaku i onda odjednom usledi poziv Gordane sa kojom sam stalno bila u kontaktu da dođem da živim u stanu preko p**a njenog koji je isto u njenom vlasništvu kod same mostarske petlje i da joj pomognem oko nekih administrativnih poslova u njenoj firmi ... naravno da sam oberučke prihvatila ne znajući pravu istinu a to je da ona ima kancer pluća a živi sama ... i tako sam umesto asistenta brzo postala družbenica i negovateljica trudeći se da joj maksimalno ulepšam zadnje trenutke u životu ... dan pre nego što će umreti došla je i Vesna i uradila joj relaks masažu koja joj je jako prijala ... ja sam joj dala poslednje gutljaje kafe par sati pred smrt , poslednju čašu vode , zadnja sam osoba koju je videla u životu i umirala mi je bukvalno na rukama ... a o tome šta nas čeka i zašto nas je život povezao nismo ni sanjale pre godinu dana kada je prvi put došla u moj klub ...
I UPRAVO TO MI JE DALO SNAGE DA NE ODUSTANEM !!!
To i jeste cilj mog kluba , da poveže usamljene osobe a puno je nas koji živimo sami i onda dođe trenutak kada nam neko jako treba kao što je Goca trebala mene da budem uz nju ...
Hvala svima koji su ovo pročitali do kraja , pomolite se za Gocinu dušu , sutra joj se daje 40 dana ... i usporite malo , zastanite na trenutak i uživajte u životu i u sadašnjem trenutku jer niko od nas ne zna da li ima sutra ... ili sledeću godinu ...
Vidimo se na proleće u mom klubu , daće Bog ...
