16/01/2026
Neki seminari se pamte po znanju. Neki po onome što ispliva između redova.
Juče sam sa koleginicom Zorica Scekic Ex Milosavljevic bila u jednoj osnovnoj školi u selu kod Velike Plane.
Lepa, velika, stara zgrada — škola koja pamti mnoge generacije đaka, nastavnika i uprave.
Držale smo seminar.
Iskreno, već sam bila iscrpljena od bolesti kada smo stigle… ali ko te pita — kolektiv čeka.
Vremenom sam postala dovoljno iskusna da „osetim“ atmosferu čim uđem među kolege.
Još malo, pa će biti moj 100. seminar.
Ono što se iznova potvrđuje jeste da su mlađe generacije kolega, uglavnom spremnije da prihvate inkluzivno obrazovanje nego starije. To se brzo primeti — u pogledu, stavu, govoru lica i tela. Mnogo toga se kaže i pre nego što iko išta izgovori.
Zato sam uvek spremna da odgovorim na komentare i stavove kojima se (često nesvesno) procenjuje da li dete sa smetnjama „treba“ ili „ne treba“ da bude u redovnoj školi. Ljudi ponekad i ne osećaju da sude — ali se u rečenicama to jasno vidi.
A po mom stavu, pogledu i načinu na koji govorim, oni vrlo brzo shvate da će dobiti odgovor koji im se neće dopasti.
Juče je jedna od rečenica bila:
„Ne trebaju nam putokazi u zgradi škole. Može da uđe neko sa lošim namerama.“
Pitala sam mirno:
„Mislite da je manji rizik ako putokaza nema?“
„Da. Ovde su deca.“
I onda sam rekla nešto što mi je važno da ostane zapisano:
Setite se OŠ „Ribnikar“. Ko je tada ušao u školu?
I u bolnicama i domovima zdravlja su bolesni ljudi i deca, pa ipak postoje jasni putokazi na ulazu — gde se koje odeljenje nalazi. I to nam svima znači, zar ne?
Nedostatak putokaza neće sprečiti loše namere.
Ali putokazi mogu pomoći onima koji dolaze po pozivu: roditeljima, saradnicima, gostima, kolegama… Setite se vašeg prvog ulaska u ovu školu.
I tako… strahovi, predrasude, teška uverenja.
A između njih — dete. I njegovo pravo da bude prihvaćeno, podržano i viđeno.
Zato ne odustajem.
Zbog deteta. Zbog škole. Zbog ljudi koji žele da razumeju.
Hvala kolektivu škole na poverenju i otvorenosti za razgovor.
Hvala i koleginici Zorici Šćekić na saradnji i snazi koju nosi u radu. 🤍
