13/05/2016
Visok krvni pritisak i posledice
Srce pumpa krv u arterije koje je nose u sve delove tela, snabdevajući sva tkiva i organe kiseonikom i hranjivim materijama. Krvni pritisak je pritisak koji krv vrši nad zidovima arterija. Svaki put kada srce otkuca (oko 60-70 p**a u minuti u stanju mirovanja), ono upumpava krv u arterije, u tom trenutku je krvni pritisak najviši i zove se sistolni a kada se srce odmara između dva otkucaja je najniži i zove se diastolni. Važnai su i sistolni i diastolni a normalnim krvnim pritiskom se smatra vrednost 120/80 mmHg.
Visoki krvni pritisak koji nije praćen komplikacijama se obično javlja bez simptoma, zbog čega je hipertenzija nazvana tihim ubicom. Drugim rečima bolest se može razvijati bez simptoma sve dok se ne razvije u jednu ili više fatalnih komplikacija kao što su moždani udar ili infarkt.
Visokim krvnim pritiskom se smatra ako je kroz duži period krvni pritisak 140/90mmHg i viši.
Visoki krvni pritisak se mora redovno kontrolisati i držati pod kontrolom jer nekontrolisan u dužem vremenskom intervalu izaziva komplikacije.
Visok pritisak vremenom oštećuje arterije. Zdrave arterije su elastične, snažne i fleksibilne. posledice visokog krvnog pritiska na arterije su:
Arterioskleroza: stalni povišeni pritisak na arterije izaziva da vremenom zidovi arterija postaju zadebljale i neelastične. Proces zadebljanja zidova arterija se zove arterioskleroza. Ovakve arterije mogu da ometaju dotok krvi u srce, bubrege, mozak i ekstremitete. Ovakvo oštećenje vremenom može izazvati bol u grudima (angina), infarkt, otkazivanje bubrega, moždani udar, bolesti perifernih arterija i aneurizme.
češći oblik arterioskleroze je zadebljanje i sužavanje arterija usled naslaga koje se stvaraju na njihovim zidovima.
Aneurizma: konstantni povišeni pritisak krvi na oslabljene arterije može na nekim delovima izazvati da se one uvećaju i stvara se izbočina-aneurizma. Ona može da pukne, čime dolazi do opasnog po život unutrašnjeg krvarenja. Aneurizma se može stvoriti na bilo kojoj arteriji u bilo kom delu tela, ali je najčešća na aorti koja predstavlja največu arteriju u telu.
Oštećenja srca:
Koronarne bolesti: One su izazvane promenama na arterijama koje snabdevaju srce krvlju, ako su one sužene javlja se bol u grudima (angina). Kada su arterije koje snabdevaju srce krvlju sužene može doći do infarkta ili aritmije.
Uvećanje leve strane srca: uvećan krvni pritisak preopterećuje srce, što prouzrokuje da se leva ventrikula uvaćava. Ovako uvećana ventrikula gubi sposobnost da se dodatno širi i potpuno se puni krvlju koju ne može potpuno da ispumpa u arterije. Ovakvo stanje povećava rizik od infarkta i iznenadnog otkazivanja srca.
Otkazivanje srca: dugogodišnjim delovanjem povišeni krvni pritisak slabi srčani mišić i sve je manje efektivno.
Oštećenja mozga: kao i srce tako i mozak zavisi od dotoka kiseonika i hranjivih materija putem krvi kako bi normalno funkcionisao. Komplikacije usled visokog pritiska:
Moždani udar nastaje kada mozak nije snabdeven kiseonikom i hranjivim materijama, što izaziva smrt ćelija mozga. Nekontrolisani visoki krvni pritisak može dovesti do moždanog udara oštećujući i slabeći krvne sudove mozga, tako što zadebljavaju ili pucaju. Takođe visok krvni pritisak može prouzrokovati stvaranje aneurizme na nekom od krvnih sudova mozga, što može dovesti do moždanog udara.
Prolazni ishemični napad je kratkotrajna privremn zastoj u snabdevanju mozga krvlju. često je upozorenje da ste pod rizikom od moždanog udara.
Visoki krvni pritisak koji se javi u mladosti ili u srednjem životnom dobu sa godinama često vodi do demencije. Vaskularna demencija koja se ogleda u gubitku pamćenja, gubljenju sposobnosti za rezonovanje, problemima u govoru i kretanju najčešće nastaje usled opstrukcije arterija koje snabdevaju mozak krvlju.
Visoki krvni pritisak vremenom oštećuje bubege koji su odgovorni da filtriraju i izbacuju produkte metabolizma iz krvi. Otkazivanje bubrega može nastati usled oštećenja velikih arterija koje vode krv do bubrega tako i najsitnijih krvnih sudova glomerula u bubrezima. Oštećenje ovih krvnih sudova onemogućava ili otežava proces filtracije krvi od otpadnih materija, što može da prouzrokuje povećanu koncetraciju ovih materija u krvi. Moguće komplikacije su skleroza bubrega i aneurizma nekog krvnog suda bubrega usled koje može da nastane opasno unutrašnje krvavljenje.
Visoki krvni pritisak može da ošteti oči i vid, zato što se ovaj organ snabdeva krvlju iz veoma fine mreže osetljivih krvnih sudova. Moguće komplikacije su retinopatija, optička neuropatija.
Do komplikacija prouzrokovanih visokim krvnim pritiskom ne mora da dođe ako redovno kontrolišete krvni pritisak, redovno uzimate lekove.
