Psihoterapija Marjanović

Home
Psihoterapija Marjanović

Contact information, map and directions, contact form, opening hours, services, ratings, photos, videos and announcements from Psihoterapija Marjanović, Psychotherapist, .

Psihološko savetovanje i psihoterapija predstavljaju način za prevazilaženje određenih stanja,smetnji ili poremećaja koji su izazvani psihološkim razlozima,a sprovodi se psihološkim sredstvima.Sprovodi ga psiholog i sertifikovani psihoterapeut CTA.

15/08/2025

Ne boj se. Pogledaj unazad i videćeš da nisu sve stvari ni bile usklađene sa tvojim očekivanjima. Nekad su ispale bolje, a nekad gore. Suština je u svesti o tome da uvek uspevaš da se snađeš, pronađeš rešenje i uspostaviš sklad. U tebi je poenta, a ne u savršenom sledu događaja. Kada prestanemo da se držimo čvrstih scenarija u glavi, otvaramo prostor da primetimo i vrednujemo ono što život zaista donosi – čak i kada to nije ono što smo zamišljali. Ključ je poverenje u sopstvene sposobnosti snalaženja, adaptacije i rešavanja problema – jer sigurnost ne dolazi iz predvidivosti, već iz unutrašnje snage da se izborimo sa nepredvidivim.🙏🏻

13/08/2025

🙏🏻

11/08/2025

Naši stomaci nisu samo „fabrike za varenje“ — oni su izuzetno osetljivi senzori koji beleže svaku promenu u našem emocionalnom stanju. Kada smo pod stresom, naš mozak šalje signal crevima: „Spremi se za borbu“. To znači da varenje više nije prioritet, a mi počinjemo da osećamo bol, nadutost, mučninu ili iznenadne promene apetita.
Ovo je deo tzv. ose crevo–mozak, dvosmernog sistema komunikacije. Mozak utiče na rad creva, ali i creva šalju signale mozgu, utičući na naše raspoloženje, energiju, pa čak i odluke.
Dobra vest? Iako stres ne možemo izbeći, možemo naučiti da naš nervni sistem držimo u balansu — kroz svesno disanje, postavljanje granica, fizičku aktivnost i svakodnevne male rituale opuštanja.
Ponekad je prvi korak ka zdravlju stomaka zapravo — smanjenje pritiska u glavi.
Veza između anksioznosti i stomačnih tegoba nije samo 'u glavi' – ona je u vašem nervnom sistemu.
Zato su simptomi poput mučnine, osećaja 'čvora', bola u stomaku, nadutosti, promena u apetitu ili iznenadnog ubrzanja crevnog rada – često odraz emocionalnog stanja.
Razumevanje ove veze nam pomaže da simptome ne posmatramo kao 'odvojene' – već kao deo jedinstvenog sistema tela i uma. Pored medicinskih pregleda, korisno je raditi i na regulaciji stresa i nervnog sistema: kroz tehnike disanja, fokusiranje pažnje na sadašnji trenutak, ili jednostavne telesne pokrete koji aktiviraju parasimpatički sistem.
Briga o mentalnom zdravlju znači briga o celom telu. 🙏🏻

09/08/2025

Iskreno? Šta mislite da bi se desilo? Da li je lakše verovati u druge?
Često smo spremni da uložimo ogromnu količinu energije, strpljenja i vere u tuđi potencijal — čak i kada realnost pokazuje suprotno. U partnerskim odnosima, ta vera može biti vođena ljubavlju, željom da podržimo, ili nadom da će se druga osoba promeniti. Međutim, kada je reč o nama samima, neretko nas koče sumnje, samokritika i uverenja da nismo dovoljno dobri.
Zamislite kako bi izgledao vaš život kada biste istu posvećenost i istrajnost usmerili i ka sopstvenom rastu. Kada biste verovali u sebe uprkos preprekama, i ulagali u svoje veštine i snove, onako kako ste povremeno ulagali u nekog drugog. Razlika je u tome što naš lični razvoj ne zavisi od tuđih odluka — mi imamo kontrolu i moć da iskoristimo svoj puni potencijal, ali da li imamo veru?🙏🏻

06/08/2025

Ponekad odnosi skliznu u nadmetanje – ne oko bliskosti, već oko toga ko je umorniji, ko je iscrpljeniji, ko je zauzetiji ili ko više „vuče“.
Ova borba često nije svesna, ali je iscrpljujuća. Iza nje se kriju neizrečene potrebe: da budemo viđeni, priznati, shvaćeni.
U dinamici „ko je veća žrtva“, oba sagovornika pokušavaju da budu shvaćena kroz žalbe, pritužbe, ironiju, pasivnu agresiju ili prebacivanje – jer nisu sigurni da mogu da budu viđeni bez toga.
Na ovim prostorima, identitet „žrtve“ je često nosio simboličnu titulu. Patnja je bila validirana, slavljena ili poštovana. Ljudi su najčešće dobijali razumevanje samo ako je bilo jasno koliko im je teško. Ponekad su time dobijali i prednost u igrama moći i dominacije, jer nema "jačeg biča za kontrolu" od nabacivanja osećaja krivice.
A neki su čak patnjom uspevali da obezbede distancu i mir.
Umesto da stalno dokazujemo ko više trpi, možda možemo da zastanemo i pitamo jedno drugo:
„Šta ti sada treba?“
„Kako mogu da ti pomognem, a da i ja ne pregorim?“
Jer nije poenta u tome ko više nosi.
Poenta je da ne budemo neprijatelji u istom timu. 🙏🏻

05/08/2025

Nemojte me shvatiti pogrešno, živeli nam svi i lekari i medicinsko osoblje.
Samo, ne priča se dovoljno o neprijatnosti i pacijenta i lekara tokom pregleda.
Koliko vam je poznat čitav niz priprema pred pregled: "Kakav pristup ovog p**a da napravim; da li da ponesem spisak pitanja da ne zaboravim nešto važno; ili samo da se smeškam i učinim situaciju svima, osim sebi, prijatnijom; ili jednostavno biti hladan i ozbiljan (sa pasivno-agresivnom granicom) - možda onda budu ljubazniji; šta da odgovorim u slučaju da budu arogantni..." A na kraju osećaj gotovo dečije radosti ako odvoje vreme da objasne šta ti se dešava, ili ako budu raspoloženi tokom pregleda...
Kada smo ogoljeni i ranjivi pred drugom osobom, od koje još na neki način zavisimo, osećamo se bespomoćno i najpotrebnije nam je razumevanje, podrška i informacija (jasna, nikako konfuzna), i možda poneki topli pogled.

A preko p**a se neretko nalazi osoba kojoj preostaje još 49 drugih pacijenata koji v**e za istim, i juče ih je bilo 50, i sutra će ih biti 50, prekosutra će ih biti 50, i tako gotovo svaki dan; glava kao protočni bojler, "još ovaj pregled pa će popiti čašu vode ili otići u toalet", smisao gotovo izgubljen, sa beskrajem trauma, najstrašnijih slika, informacija, bez psihološke pomoći, pred očekivanjima da budu spasitelji mnogih života; i gde god da se pojave pitanje nije "zdravo, kako si" nego - "zdravo, kako sam?"
I kako onda da se nađemo na pola p**a?
Teorijski bismo rekli - tako što ćemo svi učiti kako da komuniciramo jasnije, smirenije, sa više međusobnog poštovanja.
Ljudi u ulozi pacijenata — mogu da se pripreme, ali ne iz straha, već s pravom da pitaju, traže objašnjenje, i budu uvaženi.
Ljudi u ulozi lekara i medicinskog osoblja— možda da, uprkos svemu, pokušaju da svojim tonom, pogledom ili rečju prenesu ono najvažnije: „Nisi sam u ovome.“
A najvažnije jeste bavljenje sindromom izgaranja zdravstvenih radnika... Iako je ovaj sindrom zvanično definisan, ignoriše se kao da ne postoji.
Zato ovo nije objava ni kritike ni idealizacije.
Ovo je podsećanje da su lekari i pacijenti dva ogoljena bića koja su ponekad na istoj strani — i kojima svima treba više prostora da budu ljudi. 🙏🏻

04/08/2025

Nije lako priznati da nas je ono poznato oblikovalo više nego ono što je zaista dobro po nas. Zato nije neobično što nas nežnost zbunjuje. Bliskost plaši. Zdrav odnos deluje kao pretnja slobodi, jer ne znamo kako da budemo bliski a slobodni. Nismo birali da nas formiraju kroz uslovljavanje. Ali možemo birati da danas pogledamo — šta u tom obrascu i dalje smatramo ljubavlju. I tu kreće promena.
To nije nagla odluka, već proces osvešćivanja emocionalne mape koju nosimo iz detinjstva. Počinje onog trenutka kada shvatimo da nas ne privlači ono što je dobro za nas, već ono što je poznato našoj strukturi vezivanja.
U tom prepoznavanju razlike između hemije i emocionalne sigurnosti, između traume i privlačnosti, otvaramo prostor za autentičniji izbor. Ne redefinišemo samo odnos s drugima. Već i odnos sa sobom — onim delom koji konačno uči da zaslužuje stabilnost, prisutnost i uzajamnost. 🙏🏻
psihoterapeut

03/08/2025

I svi svakodnevno svedočimo ovome, a povremeno snosimo i posledice, što na privatnom, što na širem društvenom nivou
Ne prepoznajemo anksioznost dok ne preraste u razdražljivost. Ne priznajemo tugu dok ne preraste u bes. Neki ljudi primete da im je teško — tek kada počnu da gube kontrolu.
Ispod "neadekvatnog ponašanja" postoji složen unutrašnji svet: potisnute emocije, nezadovoljstvo, nespavanje, hronični stres, gubitak kontrole nad sopstvenim ritmom... Ali pre nego što to priznamo sebi i konačno se pozabavimo suštinom, češće dobijemo etiketu: nervozan, težak, nezgodan, konfliktan, "preosetljiv"...
A kada ponašanje postane "neadekvatno" onda više ništa nije opravdanje.
Zato je važno da ne čekamo kraj tolerancije da bismo se pozabavili sobom. Psihološko zdravlje se ne održava tek kad puknemo — već svakodnevno, kad učimo da sebe primetimo.

Jeste li i vi nekad primetili da vas bes upozorava na neko duboko nezadovoljstvo ili patnju u pozadini? 🙏🏻

02/08/2025

Koliko p**a se desilo da (nakon prikupljanja hrabrosti i poverenja) tek što zaustite da kažete nešto iskreno o sebi, druga osoba stavi "poklopac" na to. Počne da umanjuje, govori "nema razloga da brineš" , "sve će biti dobro", "tako je i kod mene", "zamisli tek šta se desilo drugoj NN osobi".. A vi završite osećajući se nebitno i sa ljutnjom prema sebi: "zašto ste uopšte išta i pokušali da kažete?".
Nije pogrešno deliti, zdravo je. Samo nam treba još malo kolektivnog učenja i vežbanja kako se zdravo sluša i komunicira.
Neretko, kada steknemo utisak da je drugoj osobi bolno i nelagodno, naš prirodan nagon je da pokušamo da rešimo i olakšamo. Ali to nije ono što je drugoj osobi zapravo potrebno u razgovoru.
Potrebno je da razlikujemo slušanje da bismo razumeli i slušanje da bismo odgovorili. Empatičan slušalac ne pokušava da popravi, preusmeri ili preuzme priču. On ostaje tu – sa pažnjom i bez suda.
To ne znači da ne govori ništa. Već da govori ono što gradi bezbedan prostor: „Čujem da ti je baš teško.“ „Ovo sigurno nije lako podeliti.“ „Ovde sam.“
Jer nekad nije potrebna analiza, već prisutnost. Ne savet, već POTVRDA da neko vidi i čuje.
Empatija ne traži rešenje. Ona traži kontakt.
U vremenu u kojem svi žurimo da budemo shvaćeni, promenu pravi kada zastanemo i zaista slušamo. 🙏🏻

01/08/2025

Prilično smo izdržljivi. Godinama trpimo pritisak, nesigurnost, tuđe potrebe, neizgovorena očekivanja. Naviknemo da izdržimo sve. Da ćutimo, potisnemo, „samo preguramo još ovo“.
Ali telo pamti. I koliko god delovali stabilno, kratki spojevi postanu deo svakodnevice. To su oni trenuci kada planemo „ni zbog čega“, kada nas preplavi tuga naizgled bez razloga, kada telo reaguje pre nas – uz ubrzan rad srca, zaboravnost, umor, zatvaranje u sebe.
Kratki spojevi su zapravo poruke upućene nama samima. Da smo davno prešli granicu – i da je sistem preopterećen.
Zato - polako. 🙏🏻

31/07/2025

Zašto je izvinjenje često teže nego što bi trebalo da bude? Zato što se retko radi samo o trenutnoj situaciji.
Za mnoge ljude, izvinjenje pokreće dublje unutrašnje konflikte: – da li sam sada slab?
– da li je izvinjenje = poniženje? – hoću li izgubiti kontrolu? – da li time brišem svoju vrednost?
Ako smo odrastali u okruženju gde su greške kažnjavane ili ismevane, a ne korišćene kao prilike za učenje, svako priznanje postaje emocionalno rizično.
Ne tako retko, ljudi imaju utisak da izvinjenje razbija skriveni doživljaj moći — onu poziciju u odnosu iz koje se kontroliše, prebacuje krivica ili zadržava dominacija.
A zapravo, izvinjenje nije ni slabost ni poniženje, već kapacitet za emocionalnu regulaciju, preuzimanje odgovornosti i očuvanje odnosa.
To ne znači da stalno moramo da se izvinjavamo. Ali kad vidimo da jesmo pogrešili, važno je da znamo da: ✅ ne gubimo sebe time što se izvinimo ✅ ne postajemo „manje važni“ ✅ ne predajemo kontrolu — već izlazimo iz igre moći (to je zdrav izbor).
Izvinjenje ne briše identitet — ono ga potvrđuje. Jer kada možemo da kažemo: „Pogrešio/la sam“, a da se i dalje osećamo celovito — to je psihološka zrelost. 🙏🏻

30/07/2025

Nije nam lako da to samo tako, jednostavno osvestimo — u društvu spektakla. Ovu svest najčešće imamo na samom početku i pred kraj života. Tada imamo kapaciteta da sagledamo koliko je jednostavno (moglo) biti.
Neki to zovu zahvalnost, drugi prihvatanje. Treći: život van skripta i igara. Četvrti: celovitost i sigurnost. Peti: jednostavnost i minimalizam... A poenta je ista — jednostavno biti.
📍 Biti bez maske. 📍 Bez potrebe da se stalno potvrđuješ. 📍 Bez pritiska da se dopadneš, uklopiš, zaslužiš.
U psihoterapiji često otkrivamo da ono što najviše želimo od drugih — prihvatanje, nežnost, slobodu da budemo svoji— sami sebi ne dopuštamo.
Mnogi ljudi ne pate zato što „nisu dovoljno dobri“, već zato što nisu naučili da veruju da mogu biti voljeni i bez dokaza o svojoj vrednosti. Kao i da suština nije u „menjanju ličnosti“, već u razotkrivanju onoga što je bilo uslovljeno, stegnuto, prilagođeno spoljnim očekivanjima.
Ne moramo da gradimo potpuno novog sebe, na ruševini "starog i neadekvatnog".
Potrebno je da se vratimo onome što je bilo potisnuto, prećutkivano, skriveno. I tu, u tom povratku — često otkrivamo da smo bili dovoljni sve vreme. 🙏🏻

Address

Telephone

+381631716220

Website

facebook.com

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Psihoterapija Marjanović posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Psihoterapija Marjanović:

Shortcuts

Address
Telephone
Alerts
Contact The Practice
Claim ownership or report listing
Want your practice to be the top-listed Clinic?

Country:

City: