Psihodrama je psihoterapijski pravac u kojem se kroz korištenje akcijskih dramskih metoda istražuju interpersonalni odnosi i unutrašnji svet pojedinca s ciljem buđenja spontanosti i kreativnosti. U psihodrami ne postoji unaprijed definisan dramski tekst već se scene odigravaju onako kako ih protagonista doživljava „kao da“ su stvarni upravo „ovde i sada“. Na taj se način, ne samo kroz reči, već i
kroz govor tijela, pokret i međusobnu udaljenost likova istražuju ljudske relacije i spoznaje sebe. Scensko odigravanje omogućuje protagonisti psihodrame da izvede ili dovrši ono što u životu nije mogao, nije znao ili možda nije smeo, otkrivajući tako vlastita ograničenja, učeći kako da slobodno izražava svoje misli i osjećanja kroz svoje ponašanje. Istražuju se ne samo neizgovorene misli i osećaji, već i situacije koje se nisu dogodile, a mogle su se dogoditi, susreti s onima koji nisu tu, a želeli bi smo da jesu, različita viđenja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Psihodrama se temelji na ideji da je čovjek u svojoj suštini spontano i kreativno biće koje se nikako ne može posmatrati izolovano nego uvijek uronjeno u interpersonalne odnose u kojima igra različite uloge. Spontanost i kreativnost mogu biti poljuljani ili zamrznuti usred traumatičnih iskustava ili nedostataka u odnosima, ali su i dalje prisutni i moguće ih je oživjeti i ponovo osvijestiti. Čovjek se u psihodramskom procesu oslobađa tvrdokornih obrazaca uloga i struktura razvijanjem kreativnosti i spontanosti te razvija nove oblike ponašanja i odnosa koji su ključ kvalitetnijeg života. Psihodramska seansa se sastoji iz tri dela: zagrevanje, akcija i razmena doživljaja. U fazi zagrevanja, učesnici se postepeno uvode u psihodramsku seansu. Zagrevanja mogu biti čvrsto strukturisana kao što je npr. vođena fantazija, usmerana na stimulisanju interakcija u grupi; zatim mogu biti neverbalna, bazirana na fizičkoj akciji i kontaktu, ili se pak prati grupni proces i slobodna razmena između članova grupe. Cilj zagrevanja je priprema grupe za psihodramsku akciju, podsticanje kohezije i pokretanje pojedinih članova grupe za lični rad u psihodrami. Kao uvodna faza seanse, zagrevanje stvara atmosferu međusobnog poverenja koja omogućuje kreativan rad članova grupe i podstiče funkcionisanje grupe kao zaštitne mreže koja je katalizator promene u terapijskom procesu. Na kraju zagrevanja izdvaja se jedan ili više članova grupe koji će biti protagonisti psihodrame. Psihodramska akcija je centralna faza seanse u kojoj protagonista, uz pomoć terapeuta i drugih članova grupe, prorađuje izabrani lični sadržaj. Najčešće se radi o određenim životnim situacijama koje protagonista doživljava kao problematične, ili se pak, prorađuju određeni intrapsihički konflikti. Akcija često polazi od neke aktuelne situacije da bi se potom, kroz nove scene, tragalo za korenima konflikta, tako da se psihodrama spiralno spušta ka ranim fazama života. Specifičnost metoda je da se o problemu ne razgovara, već se scene kojih se protagonista seća, oživljavaju u akcionom postupku, uz pomoć dramskih tehnika kao što su igranje uloga, zamena uloga, mirroring, dubliranje, projekcija u budućnost i druge. Na taj način se postiže emocionalno angažovanje protagoniste slično onom u realnom životu. U kontaktu sa korenima unutrašnjeg konflikta koji se eksternalizuje na sceni nastupa katarzička faza psihodrame, gde je emocionalno angažovanje protagoniste maksimalno, posle čega je najspremniji za promenu. Oslobađanje tenzije kroz katarzu obezbeđuje kognitivno učenje i usvajanje novog emocionalnog iskustva. U psihodramskoj akciji se ostvaruje tzv. akcioni uvid To je kognitivni scenski uvid praćen snažnim emocionalnim angažmanom. Akcioni uvid i njegova prorada su osnov terapijske promene u psihodrami. Konačno, u proradi, protagonista integriše novo iskustvo i postepeno se “ vraća” u realitet grupe. Razmena emocija i iskustva je završna faza psihodramske seanse u kojoj članovi grupe razmenjuju svoj lični doživljaj vezan za događaje koji su se odvijali na sceni. Ovde se izbegava savetovanje i analiza već se insistira na razmeni osećanja i ličnog iskustva. Kao poslednji deo, razmena ima funkciju podrške protagonisti i zatvaranja psihodramske seanse. Organizacija
Psihodamski rad se organizuje u grupama sa 8-12 članova, u okviru redovnih nedeljnih susreta u trajanju od po 150 minuta (4 ili 5 p**a mesečno). Osnovna pravila grupe baziraju se na principima diskrecije, poverljivosti i dobronamernosti kako prema sebi, tako i prema drugim učesnicima u procesu. O nama
Goran Tomin
Klinički psiholog
Psihodramski psihoterapeut
Tatjana Velimirović
Psihoterapeutkinja psihodramskog modaliteta. Koterapeutkinja Beogradske grupe jungovske analize snova uz terapeuta Matjaža Regoveca.
