Mentalno Klupko

Home
Serbia
Belgrade
Mentalno Klupko

Psihološko savetovalište koje nudi različite usluge iz brojnih oblasti, što osigurava bolju i detaljniju pokrivenost problema sa kojima se ljudi susreću.

Dobrodošli na zvaničnu Facebook stranicu psihološkog savetovališta Mentalno Klupko! Naš tim čine stručnjaci iz različitih oblasti, što doprinosi boljoj pokrivenosti različitih problema s kojima se ljudi suočavaju. Svi članovi savetovališta su na edukacijama iz različitih psihoterapijskih pravaca, ili su već sertifikovani psihoterapeuti. Nudimo usluge psihoterapije i psihološkog savetovanja, psihodijagnostiku, koučing, pomoć pri odabiru profesionalne orijentacije, te izdavanje psihoterapijskog prostora. Tim poseduje 156 sertifikata, broji preko tri stotine zadovoljnih klijenata i preko četiri hiljade održanih seansi. Naša vizija i cilj jeste osnaživanje kvalitetnih ljudskih odnosa, pridržavanje etičkih principa, promoviranje ljudskih prava i sloboda, razrešenje stigmatizacije duševnih bolesnika, obrazovanje i edukacija čitalaca, savetovanje o psihološkim krizama, te motivacija za napretkom. Potražite nas na web stranici:
www.psihoterapijasrbija.com

03/02/2026

Koja je razlika između dve slike koje formiramo o sebi: stvarne i idealne, i koji je uticaj te slike na naš svakodnevni život?

Poslušajte u videu!

29/01/2026

Socijalna anksioznost je česta pojava u današnjici a danas pričamo o tome kako izgleda tretman izlaganjem za socijalnu anksioznost i šta se njime dobija - poslušajte u videu!

27/01/2026

Kada nas emocije preplave, procena sebe postaje stroža nego što zapravi jeste. Kako da razlikujemo misli od činjenica u tim trenucima - poslušajte u videu!

22/01/2026

Živimo u kulturi stalnih ciljeva, pritiska i poređenja. U tom procesu često gubimo kontakt sa sobom.
U novom blogu naša Sanja Stevanović istražuje kako samoprihvatanje i samosaosećanje pomažu da rast ne vodi u iscrpljenost, već u stabilnost.

Pročitajte na sajtu.

20/01/2026

Da li vam se nekada dogodilo da vas kod drugih ljudi nešto veoma uznemiruje, da vam smetaju njihova ponašanja ili način razmišljanja, a da pritom to što oni rade nema nikakav stvarni uticaj na vas i ne prouzrokuje drastične štetne posledice po druge ljude ili okolinu?
Na primer, neko je previše organizovan i krut, neko previše opušten i ležeran, ili neko ne ume da se zauzme za sebe.

Veoma često baš ona ponašanja koja nam kod drugih ljudi smetaju pokazuju šta je to što ne prihvatamo kod sebe – šta je to što sebi ne bismo oprostili i gde ne bismo imali saosećanja prema sebi ukoliko bismo se tako nekada ponašali. U tim situacijama bismo sebe osuđivali, mučili teškim mislima, krivili se i kritikovali.

Svaka osoba može se u određenim situacijama ponašati na način koji ni sama ne bi odobrila. Ponekad možemo biti rigidni i kruti, nekada ležerni, a u nekim situacijama se nećemo adekvatno zauzeti za sebe. Neki ljudi, međutim, ceo život organizuju tako da nikada ne dozvole sebi da ispolje ponašanja koja ne prihvataju.

I upravo je u tome poenta – u razumevanju sebe. Kada prihvatimo sebe i razvijemo saosećanje prema svim svojim delovima, postajemo svesni sopstvene nesavršenosti. To ne znači da sebi dajemo dozvolu da „pravimo gluposti“, već da sebi oprostimo izuzetak kada se desi greška i da se pobrinemo da ona ostane izuzetak. To znači biti nežan prema sebi i razumeti sebe.

Zato nas frustrira kada se neko ponaša onako kako mi kod sebe teško prihvatamo, teško opraštamo ili osuđujemo. Naravno, važno je jasno osuditi štetna ponašanja drugih ljudi prema nama, drugima ili okolini – o tome ovde nije reč. Ovde govorimo o neosuđivanju sebe zbog sopstvenih nesavršenosti.

Samoprihvatanje je oslobađajuće jer donosi mir i sklad sa samim sobom. Kada nismo u stalnom strahu od greške, možemo da prihvatimo da postoje delovi nas koji nam se ne dopadaju, da učimo o sebi i tek tada imamo stvarnu šansu da se menjamo i unapređujemo. To je put promene: menjanje onih delova sebe koje možemo da menjamo i prihvatanje onih koje ne možemo, ali možemo naučiti da živimo s njima.

I tada ponašanja drugih ljudi prestaju da nas uznemiravaju.

✍🏻 Maja Marković

19/01/2026

Preko 500 seansi.
5 novih članova tima.
1 novi prostor.
… I još više poverenja koje ne staje u brojke.
Hvala vam! ✨

15/01/2026

Kako izgleda zdravo samoprihvatanje i koja pitanja možete postaviti sebi na ovom putu?

Poslušajte u videu!

13/01/2026

Koliko često sebi govoriš stvari koje nikada ne bi rekao/la nekome koga voliš?
Samoomalovažavanje je tiho, uporno i često neprimećeno.
U novom blogu naša Zorana Brozović piše o tome kako nastaje, kako utiče na odnose i gde je izlaz.

Pročitajte ceo tekst na sajtu.

08/01/2026

Da li ponekad pomislite da ako radite na sebi - ne smete da imate loše dane i da je snaga odsustvo krize, sumnje i nesigurnosti?
Danas pričamo o ovom poznatom mitu o mentalnom zdravlju.

Poslušajte video!

06/01/2026

U savremenoj psihologiji često se govori o samoosećanju (self-compassion) kao važnoj veštini mentalnog zdravlja.
Međutim, u racionalno-emotivno-bihejvioralnoj terapiji (REBT) centralno mesto zauzima samoprihvatanje, dok se samoosećanje posmatra kao njegova posledica, a ne osnova.
U REBT-u, samoprihvatanje podrazumeva bezuslovno prihvatanje sopstvene vrednosti kao osobe, nezavisno od uspeha, grešaka ili tuđeg odobravanja i ono je temelj emocionalne stabilnosti. To ne znači opravdavanje lošeg ponašanja, već jasno razdvajanje onoga što radimo od onoga što jesmo.

Albert Ellis je naglašavao da su ljudi suviše složena bića da bi se globalno vrednovali kao „dobri“ ili „loši“. Kada osoba nauči da procenjuje svoja ponašanja, a ne sopstvenu ličnost u celini, smanjuju se sram, krivica, anksioznost i perfekcionizam.Drugim rečima: Greška znači da je ponašanje bilo neadekvatno – ne da osoba nema vrednost. Samoosećanje je važna, ali sekundarna komponenta. Samoosećanje se odnosi na topao, brižan i razumevajući odnos prema sebi u trenucima bola, neuspeha ili patnje.

Iako ovaj pojam nije izvorno REBT koncept, on je u potpunosti kompatibilan sa REBT-om – ali samo ako se oslanja na samoprihvatanje. Iz REBT perspektive, samoosećanje je emocionalna posledica racionalnih uverenja, a ne njihova zamena. Ako osoba i dalje veruje da „ne vredi ako greši“, samoosećanje lako može postati uslovno ili skliznuti u samosažaljenje. Kada, međutim, postoji stabilno bezuslovno samoprihvatanje, blag odnos prema sebi dolazi prirodno – bez potrebe za opravdavanjem ili umanjivanjem odgovornosti.

Zašto REBT daje prednost samoprihvatanju? REBT polazi od ideje da emocije prate način na koji mislimo. Zato je fokus na promeni iracionalnih uverenja, posebno onih koja se tiču lične vrednosti. Kada osoba prestane da sebe globalno osuđuje, emocionalna reakcija postaje blaža i fleksibilnija. Mozemo reci da samoprihvatanje daje stabilnost, asamoosećanje donosi toplinu, ali bez samoprihvatanja, toplina nema čvrst oslonac.
Prvo menjamo filozofiju o sopstvenoj vrednosti, a zatim se pojavljuje prirodniji, zdraviji odnos prema sebi.

✍🏻 Anastasija Grujić Erić

02/01/2026

Kako uopšte spakovati jednu celu godinu u samo jedan mali video?
Probali smo i nekako smo valjda uspeli.

Hvala vam na poverenju! ✨

30/12/2025

Zašto nam je često lakše da se setimo nekih negativnih situacija ili emocija iz naše prošlosti, nego pozitivnih i zašto je važno da i te negativne analiziramo?

Poslušajte u videu!

Address

Starine Novaka 19
Belgrade
11000

Telephone

+381656180994

Website

https://linktr.ee/mentalno_klupko

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Mentalno Klupko posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Mentalno Klupko:

Shortcuts

Want your practice to be the top-listed Clinic in Belgrade?