Centar za dečiju psihologiju

30/07/2025

28/07/2025

Izvori podataka:

- Republički zavod za statistiku (RZS), Statistika samoubistava u Srbiji od 2013. do 2023.
- Macrotrends – Serbia Su***de Rate, Istorijski pregled stope samoubistava po godinama
- World Bank – Su***de Mortality Rate Serbia Podaci o stopi samoubistava po populaciji
- Vreme – Srbija 13. u svetu po broju samoubistava, Analiza rodnih razlika i društvenih faktora
- PROGRESS.guide – Atlas mentalnog zdravlja Srbije. Demografski uvidi, trendovi i preventivne strategije
- Jans, T., et al. (2018). Youth su***de across Europe: Trends, regional disparities, and determinants.
- HZJZ – Hrvatski zavod za javno zdravstvo. (2019).Izveštaj o samoubistvima u Republici Hrvatskoj.

25/07/2025

Važno: Ovakva razlika pomaže stručnjacima da bolje razumeju rizik i pruže adekvatnu pomoć. Ako ti ili neko blizak prolazi kroz težak period, obratite se stručnjacima za podršku. Nisi sam/a!

18/07/2025

11/07/2025

Stres, čak i u ranim fazama trudnoće, može uticati na razvoj mozga, hormonalne osi i osetljivost na spoljne faktore. Zato se naziva „kritični prozor razvoja“ – jer ono što se tada dogodi, ostavlja dugoročne tragove.

Stres kod majke aktivira epigenetske mehanizme kod fetusa – DNK-metilacija može utišati ili pojačati određene gene. MiRNA reguliše ekspresiju proteina, dok histonske modifikacije menjaju dostupnost genetske informacije. Ove promene nisu nužno trajne — terapija, podrška i emocionalna korekcija mogu „preprogramirati“ štetne obrasce i smanjiti rizik od budućih psihičkih poteškoća.

Kako majčino zdravlje utiče?

Gojaznost, depresija, hipertenzija, uzimanje lekova poput valproata ili antipsihotika, kao i konzumacija alkohola, droga i nezdrave hrane — svi ovi faktori mogu promeniti intrauterino okruženje. Promene u placentnoj funkciji, protoku krvi i hormonskim signalima direktno utiču na razvoj fetusa i povećavaju rizik od poremećaja pažnje, anksioznosti ili metaboličkih bolesti kasnije u životu.

Kako znamo da fetus oseća stres? Merimo otkucaje srca, njihovu varijabilnost, učestalost pokreta, pa čak i obrasce sisanja kod novorođenčeta. Hormoni poput glukokortikoida, oksitocina i GABA igraju ulogu u formiranju emocionalnih i socijalnih funkcija. HPA osa (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda) reguliše odgovor na stres i može biti preosetljiva ako je bila aktivirana tokom fetalnog perioda.

Otpornost nije urođena – ona se gradi. Pozitivna emocionalna iskustva iz detinjstva trudnice, podrška partnera, stabilna socijalna mreža i sigurnost tokom trudnoće mogu zaštititi fetus od negativnih uticaja. Koncept „anđela iz dečje sobe“ predstavlja emocionalne resurse koji majci pomažu da pruži toplinu, sigurnost i emocionalnu dostupnost detetu — čak i ako je sama prošla kroz težak period.

Suprotno tome su „duhovi iz prošlosti“ — traumatske uspomene, neprepoznate patnje i emocionalni obrasci preneseni iz detinjstva u roditeljstvo. Majka koja nije imala priliku da obradi sopstvenu traumu može nesvesno preneti uznemirujuće obrasce na dete. Ali prepoznavanje ovih duhova je prvi korak ka prekidu ciklusa. Rad sa psihologom, emocionalna refleksija i podrška mogu pomoći da se prošlost ne ponovi.

10/07/2025

Iako se često koristi, ova dijagnoza zahteva pažljiviju razradu. Ne radi se o ekstremnim traumama poput PTSP-a, već o emocionalnim teškoćama koje nastaju nakon zahtevnih životnih promena: početak ili završetak školovanja, razvod roditelja, žalost, selidbe, migracije, teške bolesti...
Deca i adolescenti ne izražavaju patnju uvek direktno – često se ona vidi kroz ponašanje.
Uobičajeni simptomi:
- depresivnost, osećaj straha i zabrinutosti
- gubitak kontrole nad svakodnevnim obavezama
- kod dece: regresivno ponašanje (mokrenje u krevet, tepanje, sisanje prsta)
- kod adolescenata: impulsivnost, prkos, agresivnost
- suicidalne misli i telesni simptomi bez medicinskog uzroka
Ovi simptomi se najčešće javljaju u roku od mesec dana od stresnog događaja i traju najduže šest meseci. U osnovi leži složena kombinacija spoljašnjih faktora i unutrašnje ranjivosti deteta.
Podrška, razumevanje i pravovremena reakcija mogu doneti ogromnu razliku.

07/07/2025

05/07/2025

Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postupan . Neka deca vrlo lagano i pravilno izgovaraju sve glasove dok druga imaju teškoće tokom njihovog savladavanja. Usvajanje izgovora glasova odvija se po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi usvajaju se pre ostalih. Fonološka sposobnost omogućava razlikovanje glasova prema određenim akustičkim osobinama

Zašto je važno da se obratite logopedu što ranije?

Nepravilan izgovor glasova je loša navika koju treba na vreme korigovati. Nekim roditeljima je simpatično to što dete ne izgovara glasove pravilno i kada kaže wiba ili jiba umesto riba ili kada se mazi i tepa npr „Bas si sjatka“. Rečenica tipa „Prerano je za logopeda“ uglavnom nosi poruku da je pravo vreme za posetu logopedu. Činjenica je da vežbe imaju veću uspešnost i kraće traju što se ranije obratite za pomoć. Što se više odlaže odlazak kod logopeda teže je korigovati takav govor i sam tretman duže traje. Poremećaje izgovora glasova potrebno je ispraviti u ranom detinjstvu kako se dete sa polaskom u školu ne bi susrelo sa dodatnim teškoćama kao što su teškoće u savladavanju čitanja i pisanja, a neretko i sa zadirkivanjem i ruganjem od strane vršnjaka što može narušti samopouzdanje i stvoriti emotivne probleme kod deteta. Zato dragi roditelji preuzmite odgovornost i odvedite dete kod logopeda na vreme

03/07/2025

Mreža izražava zabrinutost zbog sve češćih izveštaja o postupanju državnih organa prema maloletnim licima tokom aktuelnih društvenih dešavanja