Centar za dečiju psihologiju

23/03/2026

16/03/2026

Velika međunarodna analiza 31 istraživanja pokazuje da kognitivno-bihejvioralna terapija može značajno smanjiti simptome depresije kod mladih.

Istraživanja:
Adolescenti koji prolaze kroz KBT često imaju:
• manje simptoma depresije
• bolje emocionalno funkcionisanje
• veći osećaj kontrole nad mislima i emocijama

Važno je i to da efekti terapije često ostaju prisutni i nakon završetka tretmana

Kod adolescenata koji su imali povećan rizik za depresiju, učešće u KBT programima smanjilo je verovatnoću razvoja depresije za čak 63%.

To govori koliko je KBT efikasan i u prevenciji

Evo šta su tri važna elementa terapije kojih se pridžavamo:

• postepeno vraćanje u aktivnosti koje donose zadovoljstvo
• prepoznavanje i preispitivanje negativnih misli
• podrška i uključivanje roditelja u proces

Depresija u adolescenciji veoma često utiče na razvoj, odnose i buduće mentalno zdravlje.
KBT pomaže mladima da razviju:

• veštine regulacije emocija
• fleksibilnije načine razmišljanja
• zdravije obrasce ponašanja
• efikasnije strategije suočavanja sa stresom

Sve o studiji i efikasnosti KBT kod adolescenata sa depresijom možete procitati u tekstu ispod.

Adolescencija je period intenzivnih promena, ali za neke mlade ljude ona donosi i ozbiljne emocionalne teškoće. Depresija se javlja kod značajnog broja adolescenata i može uticati na njihovo raspoloženje, samopouzdanje, odnose sa vršnjacima i školsko funkcionisanje. Jedno od najčešćih pita...

11/03/2026

Roditelji često žele da njihovo dete bude „pametno“ i uspešno u školi. Ipak, ne postoji jedna formula koja to garantuje. Ono što roditelji mogu jeste da pomognu detetu da razvije ljubav prema učenju i radoznalost prema svetu.

Proces učenja počinje veoma rano. Već kroz razgovor, igru i pažnju prema onome što dete zanima podstiče se razvoj mozga i želja za istraživanjem.

Psiholog Hauard Gardner govori o različitim vrstama inteligencije koje deca razvijaju: verbalnoj, logičko-matematičkoj, muzičkoj, telesno-kinestetičkoj, vizuelno-prostornoj, interpersonalnoj i intrapersonalnoj. Svako dete ima svoj način učenja i razvija svoje sposobnosti u različitim oblastima.

Roditelji mogu mnogo da pomognu u tom procesu. Dobro je da dete ima hobi koji samo izabere, poput sporta ili muzike. Takve aktivnosti razvijaju disciplinu, koncentraciju i kreativnost.

Čitanje je takođe veoma važno. Deca koja odrastaju u okruženju gde postoje knjige i gde roditelji čitaju češće razvijaju interesovanje za znanje. Zajedničko čitanje može biti poseban trenutak povezivanja između roditelja i deteta.

Razgovor sa detetom podstiče razmišljanje. Postavljajte pitanja koja traže objašnjenje i mišljenje, a ne samo kratak odgovor. Tako dete razvija maštu, logiku i sposobnost izražavanja.

Važno je i da dete dobije pohvalu za trud i postignuće. Takva podrška povećava motivaciju, ali je važno dha se uspeh ne vezuje za materijalne nagrade.

Nova iskustva dodatno razvijaju radoznalost. Putovanja, priroda, muzeji, nova jela ili zanimljive teme koje zajedno istražujete mogu probuditi želju za učenjem koja traje ceo život.

Za dete je najvažnije da razvije zdrav odnos prema učenju i da zadrži radoznalost. Nije potrebno da budete savršen roditelj. Dovoljno je da detetu pružite vreme, podršku i ljubav.

08/03/2026

8. mart – International Women’s Day – nastao je kao simbol borbe žena za pravo na rad, dostojanstvene uslove i ravnopravnost. Danas žene u Srbiji čine oko tri četvrtine zaposlenih u zdravstvu i školstvu, profesijama koje brinu o zdravlju ljudi i obrazuju nove generacije.

Zato ovaj dan nije samo prilika za čestitke, već i podsećanje koliko je važna uloga žena u društvu i koliko je važno nastaviti graditi ravnopravnije društvo za sve. 🌸

27/02/2026

Studentkinja psihologije trenutno prikuplja učesnike za svoj diplomski rad na temu Iskustva braće i sestara osoba s poremećajem iz spektra autizma. Ako sami imate brata ili sestru s autizmom ili znate nekoga ko bi hteo učesyvovati u intervjuu na ovu temu, molim vas javite se na sljedeći mail: tea.brinje@gmail.com. Vaše iskustvo i učestvovanje od izuzetne je važnosti, hvala svima unapred!
Tea Mesić

25/02/2026

U zemlji u kojoj ima više kockarnica nego škola i vrtića.
U zemlji u kojoj sportisti reklamiraju kockarnice.
U zemlji u kojoj su poznate stranice finansirane da reklamiraju bolest zavisnost.
Neko pati. Neko izvrši suicid. Neko nema pomoć. Link: https://www.decijapsihologija.rs/adolescenti/moja-mracna-tajna/

23/02/2026

„Без тежње ка нечему вишем и лепшем, човеку нема живота. Па чак и онда, када је свестан немогућности нечега што би желео да оствари, он и даље верује у то. Као што су хлеб и вода преко потребни за одржавање телесног живота, тако је идеал потребан за одржавање душевног живота човековог.”

Владета Јеротић - Дневник

16/02/2026

Besplatna radonica
„Interaktivna pažnja – temelj komunikacije i odnosa“

Roditeljima dece sa PSA (poremećaj iz spektra autizma) često se čini da je pažnja nešto što stalno „izmiče“ –
dete se igra samo, ne prati pogled, teško se uključuje u zajedničke aktivnosti.

Na ovoj besplatnoj online radionici, naš tim CDP centra pomoći će vam da:

- razumete šta je interaktivna pažnja i zašto je ključna za govor, igru i učenje
- naučite kako da je prepoznate kod svog deteta, čak i kada je suptilna
- dobijete konkretne, jednostavne strategije koje možete odmah koristiti kod kuće
- postavite pitanja i razmenite iskustva sa drugim roditeljima

Radionica je edukativna, praktična i podržavajuća, bez osuđivanja i „mora se“.

Namenjena je roditeljima dece sa PSA uzrasta do 10 godina
Datum: 24. februar u 18 časova
Trajanje: 1 sat i 30 minuta
Format: online: Zoom

Voditelji: Mirjana Marković klinički psiholog i jedan od autora Online programa igara za decu iz PSA, Ivana Zivkovic, roditelj deteta iz PSA i jedan od autora Online programa igara za decu iz PSA.

Cena: besplatno

13/02/2026

ADHD je jedan od najčešćih razvojnih poremećaja u detinjstvu (3–7% dece školskog uzrasta). Češće se dijagnostikuje kod dečaka, ali se kod devojčica simptomi često kasnije prepoznaju jer preovladava nepažnja bez izražene hiperaktivnosti.

Simptomi se najčešće uočavaju pre polaska u školu, ali postaju posebno vidljivi kada dete treba da sedi mirno, prati pravila i organizuje svoje obaveze. Iako mnoga deca sa ADHD-om imaju očuvane ili visoke intelektualne sposobnosti, zbog teškoća sa pažnjom i samokontrolom često postižu slabije školske rezultate.

Uzroci su u velikoj meri genetski, ali mogu postojati i biološki i sredinski faktori rizika. U težim slučajevima primenjuje se kombinacija psiholoških intervencija i, po potrebi, medikamentozne terapije uz nadzor stručnjaka.

Dijagnoza se postavlja na osnovu jasno definisanih kriterijuma i podrazumeva prisustvo simptoma najmanje šest meseci, njihovu izraženost u više okruženja i značajno narušavanje funkcionisanja deteta.

Zato je važno razlikovati razvojnu živahnost od poremećaja. Svako dete koje je nemirno – nema ADHD.

Detaljnije o tipovima ADHD-a, uzrocima, prognozi i diferencijalnoj dijagnozi nalazi se na linku u bio.