Vaš Psiholog

05/08/2025

Antisocijalno ponašanje je pojam kom se, zbog sveobuhvatnosti na koju se odnosi, u novijoj literaturi daje prednost u odnosu na pojmove delinkvencija i prestupništvo, koji podrazumevaju isključivo kršenje zakona.

Nije pravilo, ali nije ni retkost da mladi koji su u sukobu sa društvenim i/ili pravnim normama potiču iz disfunkcionalnih porodica. Porodica, kao bazično okruženje svake osobe i kao primarni faktor socijalizacije, na razvoj rizičnog ponašanja može uticati dvojako: 1) prisustvom faktora koji pogoduju nastanku rizičnog ponašanja, i 2) odsustvom faktora koji neguju prosocijalno ponašanje. Kroz mnogobrojna istraživanja došlo se do definisanja konkretnih činilaca koje u ovom smislu možemo posmatrati kao značajne.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2020/06/porodicni-faktori-koji-doprinose-pojavi-antisocijalnog-ponasanja-kod-dece/

01/08/2025

Psihoterapija nekada predstavlja iskustvo prvog pričanja o problemima ili teškim životnim iskustvima. Cilj bilo kog oblika psihoterapije je uspešno prevazilaženje poteškoća, učenje novih, korisnijih obrazaca reagovanja na njih. Grupna psihoterapija može biti mnogo više od podrške, jedinstven način prihvatanja sebe, suočavanja sa problemima i otvaranje drugačijih perspektiva i puteva ličnog rasta i razvoja ličnosti.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/grupna-psihoterapija/

24/07/2025

Strah predstavlja jednu od bazičnih emocija koju posedujemo i evolucijski gledano, emocija je od primarne važnosti za preživljavanje. On je automatski odgovor na percipiranu fizičku ili emocionalnu pretnju ili ugroženost, koji nas mobiliše da se borimo ili pobegnemo od subjekta ili objekta za koji vezujemo sam strah.

Početkom 21. veka, Karl Albrecht u knjizi pod nazivom „Praktična inteligencija – Umetnost i nauka zdravog razuma”, predstavlja koncept „primalnih strahova”. Uprkos nepostojanju emprijiske podrške ove teze, koncept primalnih strahova naišao je na veliku popularnost u današnjem vremenu. Prema Albrechtu, postoji 5 iskonskih, evolutivno datih strahova, zajedničkih svim ljudima, koji su izvor nastajanja svih ostalih strahova sa kojima se tokom života suočavamo, a jedan od njih je i strah od smrti ega.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ,,Iskonski (primalni) strahovi – koji su i da li zaista postoje kod svih ljudi?" ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2023/02/iskonski-primalni-strahovi-koji-su-i-da-li-zaista-postoje-kod-svih-ljudi/

16/07/2025

11/07/2025

Iako postoje mnogi individualni faktori koji doprinose tome da veza postane toksično mesto za dve osobe, ipak postoje i situacije kada se zdrave veze transformišu u toksične. Usled raznih životnih kriza, predvidivih ili nepredvidivih, može doći do poremećaja u komunikaciji, koja posledično razara emocionalnu povezanost, osećanje poverenja, zaštićenosti. Kada su prisutni omalovažavanje, vređanje, prebacivanje, stvaranje osećaja krivice, pokreću se mehanizmi koji su usmereni na zaštitu ličnosti, pre nego na zaštitu odnosa. Odnos gubi prioritet i postaje nesigurno mesto za oba partnera, sve dok se komunikacioni obrasci ne poromene, kako bi individualnost i emocionalne potrebe bili slobodni da se ispolje. U ovakvim situacijama, komunikacija je polje koje je potrebno lečiti.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu▶️ https://www.vaspsiholog.com/2019/06/da-li-ste-u-toksicnoj-vezi/

04/07/2025

Često se dešava da ljudi pogrešno protumače sopstveno duševno stanje i preteraju u „samodijagnostikovanju“. Iako je važno imati uvid u sopstvene emocije i sveobuhvatno funkcionisanje, pogrešna samodijagnoza može negativno uticati na vas stvarajući strah, napetost i opsesivnu zabrinutost. Najčešće se ovakve greške javljaju u slučaju kada se kratkotrajno sniženo raspoloženje ili normalan proces tugovanja poistovete sa kliničkom depresijom.

Važna razlika između kliničke depresije i normalnog procesa tugovanja jeste u tome što za tugovanje postoji specifičan okidač (vezan za objekt tugovanja).

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2013/02/depresija-vs-normalana-rekacija-na-stresni-dogadaj/

18/06/2025

Svaka peta osoba na svetu je visoko senzitivna. Visoka senzitivnost nije njihov lični izbor. To je biološki data karakteristika njihovog nervnog sistema zbog koje brže i burnije emocionalno, kognitivno i/ili fizički reaguju na određene draži iz spoljnog sveta, nego što je to slučaj kod ostatka populacije. Takođe, visoka senzitivnost se sama po sebi ne posmatra kao poremećaj već se prihvata kao trajna struktura ličnosti ovih osoba.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2021/09/da-li-visoka-senzitivnost-ima-svojih-prednosti/

16/06/2025

Često se dešava da ljudi pogrešno protumače sopstveno duševno stanje i preteraju u „samodijagnostikovanju“. Iako je važno imati uvid u sopstvene emocije i sveobuhvatno funkcionisanje, pogrešna samodijagnoza može negativno uticati na vas, stvarajući strah, napetost i opsesivnu zabrinutost. Najčešće se ovakve greške javljaju u slučaju kada se kratkotrajno sniženo raspoloženje ili normalan proces tugovanja poistovete sa kliničkom depresijom.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2013/02/depresija-vs-normalana-rekacija-na-stresni-dogadaj/

26/05/2025

Veliki broj ljudi koji se susreće sa povišenom anksioznošću, odnosno nekim oblikom anksioznih poremećaja, zapravo, suočava se sa onim što nazivamo visoko funkcionalnom anksioznošću.

Iako visoko funkcionalnu anksioznost ne pronalazimo kao zvaničnu dijagnozu, bitno je znati da i visoko funkcionalna anksioznost, ukoliko ostane neprepoznata i/ili ukoliko se ne radi na usvajanju veština nošenja sa životnim stresom koji je neizbežan (a utiče na to da kvari sliku savršenstva) može se produbiti i dovesti osobu do sindroma izgranja, depresivnog stanja, stalnog osećanja bezrazložne krivice i drugih nezdravih, blokirajućih emocija.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2020/07/visoko-funkcionalna-anksioznost/

18/05/2025

Postoje različite predstave ljudi o tome šta se zapravo može postići odlaskom kod psihologa, da li je smisleno na taj način rešavati probleme i koje probleme je moguće rešiti. Neki ljudi ne prave razliku između psihologa i psihijatara (o ovoj razlici možete pročitati u ovde). Drugi pak misle, da kod psihologa idete na neku vrstu (prijateljskog) razgovora koji se obično positovećuje sa time da ćete nekome ko vas ne zna „otvoriti dušu“ i tako olakšati sebi patnju.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2014/06/sta-zapravo-mozete-postici-odlaskom-kod-psihologa/

12/05/2025

Emocionalne veze nisu kvalitetnije ukoliko u njima nema konflikta. Konflikt je normalan i neizbežan deo svakog partnerskog odnosa. Cilj svakog konflikta nije njegovo razrešenje kroz temu koja se nameće, već razrešenje dolazi samo ukoliko se kao cilj postavi bolje razumevanje partnera.

U pozadini svađe mogu se nalaziti različiti potisnuti sadržaji, zahtevi i želje koje partneri imaju jedan od drugoga ili od samog odnosa.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu ➡️ https://www.vaspsiholog.com/2022/01/kako-da-nastavite-odnos-nakon-konflikta-u-emocionalnoj-vezi/