Sana - Psihološko savetovanje

29/10/2025

Ponekad ogledalo ne pokazuje stvarnost, već ono što naš um želi da vidi.
Dismorfofobija je stanje u kojem osoba doživljava preteranu zaokupljenost jednim ili više delova svog tela, uverenjem da su „nesavršeni“, „ružni“ ili „nepravilni“, čak i kada drugi to uopšte ne primećuju.

Ovo stanje može izazvati snažnu anksioznost, izbegavanje socijalnih situacija i gubitak samopouzdanja.
Važno je znati: problem nije u izgledu, već u slici o sebi.

U procesu oporavka, ključni su razumevanje, podrška i stručna pomoć.
U savetovalištu Sana pomažemo vam da ponovo izgradite realnu, blagu i prihvatajuću sliku o sebi, jer svako zaslužuje da se u sopstvenom telu oseća sigurno i dobro.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

27/10/2025

Raskid nikada nije lak. Sa sobom nosi prazninu, pitanja, tugu i često osećaj gubitka sebe. Ali raskid može biti i početak,prilika da se ponovo povežete sa sobom, svojim potrebama i granicama.

💭 Šta je dobro nakon raskida?
✅ Dozvoliti sebi da tugujete, bez osude.
✅ Okružiti se ljudima koji donose mir, a ne pritisak.
✅ Baviti se sobom, ne da biste „zaboravili“, već da biste ponovo osetili ko ste.

⚠️ Šta nije dobro?
❌ Potiskivati osećanja.
❌ Tražiti brze „zamene“.
❌ Vraćati se u vezu iz straha od samoće.

Proces oporavka nije trka. Svako ima svoj ritam.
Ako osećate da vam je teško da se izborite sami, podrška stručnjaka može vam pomoći da kroz bol prođete svesno, nežno i bez osuđivanja.🌿
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

23/10/2025

Psihološka trauma ostavlja dubok trag na čoveka, iako spolja često deluje nevidljivo. Nastaje kao posledica snažnog, stresnog događaja koji prevazilazi naše mogućnosti da se sa njim nosimo. To može biti gubitak voljene osobe, saobraćajna nesreća, nasilje, bolest ili bilo koji događaj koji izaziva snažan osećaj bespomoćnosti i straha.

Trauma se ne ispoljava uvek odmah. Neki ljudi je prepoznaju kroz noćne more, anksioznost ili nagle promene raspoloženja, dok se kod drugih javlja kroz fizičke simptome poput umora, nesanice ili bolova bez jasnog medicinskog uzroka.

Postoje različite vrste psiholoških trauma, a razumevanje njihove prirode prvi je korak ka izlečenju.

🧠 U novom blogu saznajte kako se trauma manifestuje i koje vrste postoje, kao i na koji način možete započeti proces oporavka.
👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/psiholoska-trauma/

Psihološka trauma je, nažalost, čest problem ljudi širom sveta. Psihološke traume se dele na nekoliko osnovnih tipova.

22/10/2025

U današnjem tempu života, balans između obaveza, očekivanja i ličnih potreba postaje tanak. Mnogi se suočavaju sa hroničnim umorom, osećajem praznine i gubitkom motivacije, a da toga nisu ni svesni.
To stanje poznato je kao emocionalna iscrpljenost.

Ona se ne javlja naglo, već postepeno, kroz stalno prilagođavanje tuđim potrebama, preuzimanje previše odgovornosti i potiskivanje sopstvenih osećanja. Rezultat su razdražljivost, povlačenje, osećaj preopterećenosti i gubitak zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima.

Psihoterapija pomaže da prepoznamo kada je granica pređena, da naučimo da kažemo ne bez osećaja krivice i da ponovo uspostavimo kontakt sa sobom.
Jer briga o sebi nije luksuz, već preduslov za zdrav odnos prema drugima.

💬 Ako primećujete da vam i odmor ne donosi olakšanje, možda je vreme da zastanete i da o svom miru razgovarate sa stručnjakom.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

20/10/2025

Selektivni mutizam je složeni anksiozni poremećaj koji se javlja u detinjstvu i karakteriše ga nesposobnost deteta da govori u određenim socijalnim situacijama, iako u drugim sredinama, gde se oseća sigurno, dete komunicira bez poteškoća.

Ovaj poremećaj se najčešće ispoljava u okruženjima kao što su vrtić ili škola, gde dete doživljava intenzivnu napetost, strah i blokadu u komunikaciji. Nije reč o stidljivosti, tvrdoglavosti ili svesnom izboru ćutanja, već o anksioznom odgovoru organizma na socijalni pritisak.

💬 Kada se dijagnostikuje selektivni mutizam?
Kod većine dece, dijagnoza se može postaviti između treće i osme godine života, kada dete ulazi u šire socijalne okvire i kada se razlika između ponašanja u sigurnom i nesigurnom okruženju postaje vidljiva.

U tretmanu selektivnog mutizma ključnu ulogu imaju rani prepoznavanje, podrška roditelja i psihoterapijska intervencija, koja podstiče postepeno izlaganje, samopouzdanje i emocionalnu sigurnost deteta.

🌿 Stručna pomoć omogućava detetu da pronađe svoj glas i da ga koristi slobodno, bez straha.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

17/10/2025

Brige i sumnje su normalan deo života. Prirodno je brinuti se zbog neplaćenog računa, predstojećeg razgovora za posao ili prvog sastanka. Međutim, kada briga postane uporna i nekontrolisana tako da prelazi granice „normalnog“, reč je o preteranoj brizi.‼️

Za razliku od zdrave brige, kod koje postoji objektivan razlog, preterana briga se vezuje za stvari koje se možda neće ni desiti. To je stanje koje karakterišu anksiozne nametljive misli tako da osoba svakodnevno brine o „šta ako“ i najgorim scenarijima.

S obzirom da preterana briga ometa svakodnevni život psihološko savetovalište Sana vam u novom blogu otkriva kako sa njom da se izborite.👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/preterana-briga-zasto-se-javlja-i-kako-je-prevazici/

Preterana briga, nažalost, je sve češći problem ljudi širom sveta. Preterana briga je obično usmerena na budućnost.

16/10/2025

Živimo online. U stalnim notifikacijama, porukama, vestima, sadržajima koji ne prestaju da se smenjuju.
Naša pažnja se cepa, telo je budno, ali um je preopterećen.

I dok tehnologija povezuje svet, ona često udaljava nas same od sebe.
Previše informacija, upoređivanja i digitalne buke utiču na samopouzdanje, koncentraciju i san.

💭 Kada ste poslednji put bili stvarno “offline”?
💭 Kada ste svesno osetili trenutak bez ekrana, bez potrebe da odgovorite, proverite, pošaljete?

Mentalna higijena danas znači i digitalnu higijenu:
📵 isključite obaveštenja bar sat vremena dnevno
🌿 uvedite dan bez društvenih mreža
💬 negujte odnose uživo
🕯️ posvetite pažnju sebi, ne ekranu

Ravnoteža ne znači odbaciti tehnologiju, već naučiti da je koristimo, a da ne izgubimo sebe.

Vaše mentalno zdravlje zaslužuje jednaku pažnju kao i vaš online život. ❤️
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

14/10/2025

Koliko p**a ste na pitanje „Kako si?“ odgovorili „Dobro sam“, iako niste bili?
Emocionalna pismenost ne znači „biti previše emotivan“, već znati prepoznati i izraziti ono što osećamo, bez srama i straha.
Emocije su naš unutrašnji kompas. Kada ih potiskujemo, one se vraćaju kroz napetost, anksioznost ili nesanicu. Kada ih razumemo, postaju naši saveznici.

Pitaj sebe:
💭 Šta trenutno osećam?
💭 Gde to osećam u telu?
💭 Šta mi ta emocija poručuje?

Izražavanje emocija ne znači „istresanje“, već deljenje svog unutrašnjeg doživljaja, mirno i iskreno:

„Osećam se povređeno jer nisam bio saslušan.“
„Zabrinuta sam i volela bih da razgovaramo o tome.“

Emocionalna pismenost se ne rađa sama, ona se uči.
Uči se kroz odnos, razumevanje i nežnost prema sebi. 🌿
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

10/10/2025

Sigurno ste bar jednom čuli rečenicu: „osmeh je zarazan“. I zaista – kada nam se neko nasmeši, čak i ako je nepoznata osoba, često uzvratimo osmeh. Ali isto tako, loše raspoloženje može se preneti na nas i pokvariti nam dan. Upravo to je ono što psihologija naziva emocionalnom zarazom.

Emocionalna zaraza je fenomen u kojem se osećanja prenose s jedne osobe na drugu – potpuno spontano i nesvesno. To znači da lako „uhvatimo“ tuđe emocije, bilo da su pozitivne ili negativne.

Iako deluje bezazleno, emocionalna zaraza može oblikovati naše odnose, radno okruženje i svakodnevni život. Razumevanje ovog procesa pomaže nam da bolje kontrolišemo sopstveno raspoloženje i zaštitimo svoje emocionalno zdravlje.

✨ U novom blogu saznajte šta je emocionalna zaraza, zašto se javlja i kako da je prepoznate u svakodnevnim situacijama. 👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/emocionalna-zaraza/

Emocionalna zaraza, verovali ili ne, zaista postoji. Emocionalna zaraza pomaže ljudima da se povežu i grade odnose.

09/10/2025

🌿 Kada anksioznost postane svakodnevni saputnik

Da li vam se dešava da osećate stalnu napetost, brigu ili strah, čak i kada nema „pravog“ razloga?
Mnoge osobe opisuju anksioznost kao tiho opterećenje koje prati svaki dan – od sitnih obaveza do važnih životnih odluka.

Znaci da anksioznost utiče na vas:

✔ stalno premišljanje i „vrtanje misli u krug“
✔ ubrzano srce, znojenje, osećaj gušenja
✔ teškoće sa spavanjem i koncentracijom
✔ osećaj da ne možete da se opustite

✨ Dobra vest je da anksioznost može da se razume, kontroliše i ublaži.
Razgovor sa stručnjakom pomaže da prepoznate okidače, razvijete strategije i ponovo povratite osećaj mira.

👉 U psihološkom savetovalištu Sana pružamo podršku i siguran prostor da otvoreno govorite o svojim brigama.
Ne morate kroz ovo sami.
💚
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

06/10/2025

Empatija je most koji nas povezuje jedne s drugima. U porodici ona znači mnogo više od razumevanja, ona znači osećati, prihvatiti i pružiti podršku onda kada je najpotrebnije.

Porodica u kojoj se neguje empatija lakše prevazilazi konflikte, gradi poverenje i jača osećaj pripadnosti. Kada učimo da slušamo bez prekidanja, da razumemo emocije drugih i da ih ne osuđujemo, tada šaljemo jasnu poruku: „Tvoje emocije su važne, ti si važan/na.“

💡 Kako negovati empatiju kod kuće?

🍀Aktivno slušajte – obratite pažnju na reči, ali i na ton i neverbalne signale.
🍀Pokažite razumevanje – umesto kritike ponudite podršku.
🍀Delite osećanja – otvoreno govorite o svojim emocijama, time podstičete i druge.
🍀Vežbajte strpljenje – ne mora se odmah dati savet, ponekad je dovoljno samo biti prisutan.

Empatija ne znači da se uvek slažemo, već da se trudimo da razumemo. Upravo ta spremnost da „stavimo sebe u tuđe cipele“ čini porodicu snažnijom i povezanijom.
💻 www.psiholoskosavetovanje.rs
📧 sana@psiholoskosavetovanje.rs
☎️ +381 66 130215

03/10/2025

Emofilija je termin koji opisuje sklonost osobe da lako i često razvija romantična osećanja. Zbog toga se ponekad naziva i „emocionalni promiskuitet“.
Svako je bar jednom doživeo trenutak kada je idealizovao osobu koju je tek upoznao. Nekada se to pretvorilo u pravu ljubav, a nekada u razočaranje. To je uobičajeno iskustvo.

Međutim, kada se stalno juri za naletom zaljubljenosti i brzo ulazi u nove romantične veze – tada govorimo o emofiliji.

Iako nije u pitanju mentalni poremećaj, već osobina ličnosti, emofilija može imati ozbiljne posledice: rizično ponašanje, ulazak u toksične odnose i narušeno emocionalno zdravlje.

Imajući ovo u vidu, psihološko savetovalište Sana vam u novom blogu donosi sve što treba da znate o emofiliji – šta je, zašto se javlja i kakav uticaj može da ima na vaš život. 👇👇👇
https://psiholoskosavetovanje.rs/emofilija/

Emofilija je termin koji opisuje sklonost osobe da lako i često razvija romantična osećanja, poznata i kao „emocionalni promiskuitet“.