Psiholosko Savetovaliste "Libido"

01/05/2026

🥰

Većina nas hronični bol u leđima tretira isključivo kao fizički i mehanički problem, a rešenje tražimo u masažama, kiropraktičarima, novim dušecima i operacijama. Ali šta ako se uzrok ne nalazi u našim leđima, već u našem umu?

Dr Džon Sarno (dr John Sarno) uzdrmao je svet medicine tvrdnjom da većina hroničnih bolova u leđima zapravo predstavlja Sindrom tenzionog miozitisa, te da je psihičke prirode.

Evo ključnih teza:

- Bol kao štit (distrakcija): Sarno objašnjava da naš mozak kreira fizičku bol kako bi nas zaštitio od preplavljujućih i potisnutih emocija poput besa, anksioznosti ili krivice. Lakše nam je da se bavimo "bolnim leđima" nego li "bolnim emocijama".

- Fizički mehanizam je stvaran: Ovo ipak nije bol koju ste "izmislili". Da bi stvorio distrakciju, mozak blago smanjuje dotok krvi mišićima i nervima, uzrokujući hipoksiju odnosno umereni nedostatak kiseonika. To stvara stvarnu, nekada i nepodnošljivu bol.

- Strukturne promene nisu naši neprijatelji: Sarno tvrdi da su diskushernija ili degenerativne promene često normalni pratioci starenja (poput sedih vlasi) i da kod većine ljudi zapravo nisu pravi uzrok bola.

Kako do izlečenja?

Prema dr Sarnu, ZNANJE JE LEK. Evo njegovih preporuka:

- Mislite "psihički", ne "fizički": Sledeći put kada osetite bol, zapitajte se: "Šta se trenutno dešava u mom emotivnom svetu?" Kada pacijent razume da je bol psihološke prirode a (najčešće) ne znak fizičke povrede, mozgu više nije potrebna "distrakcija“ i bol često nestaje bez operacije, fizikalne terapije ili lekova.

- "Terapijsko pisanje": Sarno nije preporučivao pisanje dnevnika kao puki hobi, već kao metodu za izbacivanje potisnutog besa.

- Povratak aktivnostima: Nema potrebe za strahom od pokreta. Sarno ohrabruje ljude da se vrate vežbanju i normalnom životu jer telo nije "slabo".

- Prekid svih fizičkih tretmana: Sarno je dosta radikalan u svom gledištu i savetuje pacijentima da, čim prihvate dijagnozu tenzionog miozitisa, prekinu sa tretmanima za leđa. Smatra da dokle god idete na terapije, vi svom mozgu šaljete poruku "moja leđa su slaba i oštećena" te on nastavlja sa daljom (uspešnom) distrakcijom u vidu bola.

Beleške bi rekle - svakako pratite svoj instinkt i savete lekara - a temu povezanosti bola u ledjima sa psihičkim tegobama, značajno uzeti u obzir.

"Izlečenje počinje onog trenutka kada razumete da bol nije znak povrede, već poruka vašeg nesvesnog uma."

~ dr Džon Sarno, knjiga "Lečenje bola u leđima" (eng. "Healing back pain") 📚

01/05/2026

❤️

24/04/2026

Nastavak na prethodni tekst ✍️
Bolno nasledstvo otrovnih roditelja pokazuje se u odraslom dobu putem poteškoća u vezama, karijeri, donošenju odluka i depresijom. Dva upitnika dr Suzan Forward pomoći će vam u rešavanju ove dileme. Neka pitanja mogla bi izazvati teskobu ili nelagodu. To je u redu. Teško je sebi reći istinu o tome koliko su nas možda naši roditelji povredili. "

Vaš odrasli život

1. Nalazite li se u destruktivnim ili zlostavljačkim vezama?
2. Verujete li da će vas, ako se zbližite s nekim, ta osoba povrediti i/ili napustiti?
3. Očekujete li najgore od drugih? Ili uopšteno, od života?
4. Imate li poteškoća s odgovorima na pitanja o tome ko ste, šta osećate i šta želite?
5. Bojite li se da vas drugi, kad bi znali ko ste zaista, ne bi voleli?
6. Osećate li se teskobno kad ste uspešni i bojite li se da će neko "otkriti" da ste prevarant?
7. Razljutite li se ponekad ili rastužite bez nekog vidljivog razloga?
8. Jeste li perfekcionista?
9. Imate li poteškoća kad se nameravate opustiti ili zabaviti?
10. Uhvatite li se ponekad kako se ponašate "poput svojih roditelja", usprkos najboljoj nameri?

Vaša veza s roditeljima u odraslom dobu

1. Ponašaju li se vaši roditelji prema vama kao da ste još uvek dete?
2. Je li velik broj vaših važnih životnih odluka temeljen na pitanju hoće li ih odobriti vaši roditelji?
3. Imate li jake emocionalne ili fizičke reakcije kada provodite ili unapred razmišljate o provođenju vremena sa svojim roditeljima?
4. Bojite li se pokazati neslaganje s roditeljima?
5. Manipulišu li vaši roditelji vama pomoću prijetnji ili krivice?
6. Manipulišu li vaši roditelji vama pomoću novca?
7. Osećate li odgovornost za osećaje svojih roditelja? Ako su nesretni, mislite li da je to vaša greška? Je li vaš zadatak da im olakšate?
8. Verujete li u to da što god napravite, to nikada neće biti dovoljno dobro za vaše roditelje?
9. Verujete li da će se jednog dana, već nekako, vaši roditelji promeniti na bolje?

Iako se čini neobičnim, mnoge su osobe pod kontrolom roditelja i posle odvajanja ili njihove smrti. Duhovi koji ih opsedaju nisu stvarni, ali su izuzetno prisutni u psihološkom smislu.

23/04/2026

Suočavanje bez ljutnje je važan korak u proterivanju duhova prošlosti i demona sadašnjosti.
"Naravno, moj me je otac znao udarati, ali to je činio samo zato da bi me doveo u red. Ne vidim kakve to veze ima s raspadom mog braka".
Gordon, star 38 godina, uspešni ortopedski hirurg, došao je kod mene kad ga je napustila supruga nakon šest godina braka. Očajnički se pokušavao pomiriti s njom, ali ona mu je rekla da ne želi ni pomisliti na povratak kući, sve dok on ne potraži pomoć za svoju neobuzdanu narav. Bila je preplašena njegovim naglim ispadima i izmučena njegovom grubom kritičnošću. Gordon je znao da ima naglu narav i da zna biti naporan, ali je bio šokiran kad ga je supruga napustila.
Zatražila sam od Gordona da mi ispriča nešto o sebi i vodila ga pomoću nekoliko potpitanja dok je pričao. Kad sam ga upitala za roditelje, nasmešio se i prikazao ih u prekrasnom svetlu, posebno svog oca, uvaženog kardiologa:
Da nije bilo njega, ne bih postao doktor. On je najbolji.
Njegovi pacijenti misle da je svetac.
Upitala sam ga kakav je njegov sadašnji odnos s ocem. Nervozno se nasmejao i rekao:
Bio je odličan, sve dok mu nisam rekao da razmišljam o prihvatanju holističke medicine. Pomislili bi da sam poželio postati masovni ubica! Rekao sam mu to pre tri meseca i sada, svaki put kada razgovaramo, počinje prigovarati da me nije poslao na medicinu da bih postao duhovni iscelitelj. Juče je bilo jako ružno. Uzrujao se i rekao mi da zaboravim da sam ikada bio deo porodice. To jako boli. Ne znam... Možda holistička medicina i nije tako dobra zamisao.
Dok je Gordon opisivao svog oca, koji očito nije bio toliko divan koliko ga je divnim Gordon želio meni prikazati, primetila sam da je počeo stiskati šake na vrlo uznemiren način. Kad je samog sebe uhvatio kako to radi, usmerio se na spajanje jagodica prstiju, kako to često čine profesori za svojim stolovima. Činilo se poput gesta koji je naučio od oca. Upitala sam ga je li njegov otac oduvijek bio takav tiranin.
Ne, ne baš. Mislim, znao je dosta vikati i podizati glas, a s vremena na vreme bih dobio batine, kao i svako drugo dete. Ali ne bih ga nazvao tiraninom.
Pogodilo me nešto u načinu na koji je rekao batine, neka suptilna emocionalna promena u njegovom glasu. Upitala sam ga o tome. Ispalo je da je dobivao batine remenom dva ili tri p**a nedeljno! Nije trebalo mnogo da Gordon zasluži premlaćivanje: reč koja pokazuje nepoštovanje, nedovoljno dobre ocene ili zaboravljena kućna obaveza bili su dovoljno kažnjivi "prestupi". Gordonov otac nije bio preterano obazriv prema tome gde bi sve udarao svoje dete. Gordon se setio da je dobivao udarce po leđima, nogama, rukama, dlanovima i stražnjici. Upitala sam ga koliko su teške bile ozlede koje mu je nanio otac.
-Nisam krvario, niti ništa slično. Mislim, sve je ispalo dobro. On me je samo pokušavao dovesti u red.
Ali, bojali ste ga se? Jesam li u pravu?
-Bio sam nasmrt preplašen, no ne bi li tako trebalo biti s roditeljima?
Gordone, želite li da se vaša deca tako osećaju s vama?
Izbegao je moj pogled. Bilo mu je izuzetno neprijatno. Privukla sam svoju stolicu i nežno nastavila:
Vaša je supruga pedijatar. Kad bi u svojoj ordinaciji pregledala dete i otkrila na njemu znakove kakve ste vi imali nakon "batina " koje ste dobili od svog oca, da bi li to prijavila nadležnoj službi?
Gordon nije trebao odgovoriti. U trenutku kada je shvatio, oči su mu se napunile suzama. Prošaptao je: Imam jak grč u trbuhu.

Dr Suzan Forward

22/04/2026

Braćo, ne bojte se greha ljudskog, volite čoveka i u grehu njegovom, jer ta slika božanske ljubavi i jeste vrhunac ljubavi na zemlji. Volite sve što je Bog stvorio, i celinu i svako zrnce peska. Svaki listak i svaku zraku božju volite. Volite životinje, volite biljke, volite svaku stvar. Ako budeš voleo svaku stvar, shvatićeš i tajnu božiju u stvarima. Shvatićeš jednom i počećeš je neumorno saznavati sve dalje i više, svaki dan. I najzad ćeš zavoleti svet apsolutnom, vasionskom ljubavlju.
Životinje volite: njima je bog dao klicu misli i radost nepomućenu. Ne mučite ih, ne otimajte im radost, ne protivite se misli božjoj. Čoveče, ne gordi se nad životinjama: one su bezgrešne, a ti, sa svojom veličinom, prljaš zemlju svojom pojavom na njoj i za sobom ostavljaš svoj prljavi trag avaj, skoro svaki od nas!
Volite naročito decu, jer ona su takođe bezgrešna, kao anđeli, i žive radi ushićenja našeg, radi očišćenja srca naših i kao izvesni putokaz naš. Teško onom ko uvredi dete!
A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

20/04/2026

"Kratka psihoterapija, usmerena na preživljavanje simptoma...model zadovoljnog klijenta...dođavola sa tim. Ono što je Maršalu i većini analitičara bilo potrebno jeste dubina promene. Dubina je sve.
Svi psihoterapeuti znaju: što dublje istražuju, TERAPIJA je delotvornija.
"Zadji duboko, čuo je glas svog supervizora, zadji duboko u najdrevnije oblasti svesti, primitivnih osećanja, arhaicnih fantazija, vrati se do najranijih slojeva sećanja. Tek tada ćeš biti u stanju da iskorenis neurozu u potpunosti i primenis psihoterapijski lek".

Irvin Jalom

16/04/2026

1. Tražite pomoć, napustite ideju da sve možete sami.
2. Neka oporavak od zavisnosti bude vaš najviši prioritet.
3. Pronađite grupu za podršku sastavljenu od ljudi koji razumeju vaš problem.
4. Razvijte svoj duhovni život koji će vam omogućiti da se odreknete kontrole i da se oslonite Boga, neku višu silu.
5. Naučite kako da prestanete da upravljate, kontrolišete ili "vodite" život druge ili drugih osoba koje volite.
6. Naučite kako da prestanete da igrate igru "spasioca" ili "žrtve" sa drugom osobom.
7. Suočite se i istražite dublje probleme i bol.
8. Posvetite se sebi: razvijte sopstveni život i založite se za sopstvene interese.
9. Postanite "sebični" ali ne u nezdravom smislu, da budete egoisticni, već u smislu stavljanja sopstvenog blagostanja, želja, planova i aktivnosti na prvo, umesto na poslednje mesto.
10. Podelite ono što ste naučili sa drugima.

Postavite granice u bliskim odnosima, vaša vrednost i identitet se ne definišu preko nekoga sa kim ste u vezi ili braku. Razmišljate o svojim a ne tuđim potrebama i stalno se podsecajte svojih postignuća, možda u početku bude teško, ne odustajte.