Psiholosko Savetovaliste "Libido"

Home
Serbia
Belgrade
Psiholosko Savetovaliste "Libido"

Psihoterapija - individualne seanse uživo i online

22/10/2025

Takođe je važno imati u vidu na putu prema cilju da postavite pitanje - kako, jer kako vodi rešenju, dok - zašto često pronalazi opravdanja da se odustane od cilja.

21/10/2025

Podsećanje 💫
Niko me ne voli. Osećam se usamljeno. Ja ne vredim. Ne poštuju me. Nemam samopouzdanje.
Ovakve i slične rečenice često se izgovaraju na terapiji i razlog su potrebe da se promeni način na koji neko vidi sebe. Obično se radi o iracionalnim uverenjima koja su duboko ukorenjena, a praćena su osećanjima krivice, tuge, besa, duševnog bola i patnje.
Nedovoljno vredno i bez samopouzdanja se može osećati neko ko u sebe ili neku svoju konkretnu osobinu ne može da se pouzda. U korenu se često otkrije i nedostatak voljenja i podrške od strane primarne porodice u ranom odrastanju, mada ne uvek.
Kad saslušam kanonadu uvreda na sopstveni račun i probleme sa kojima se suočava najviše u odnosima u porodici I na poslu, pitam klijenta za dobre osobine. Pored toga da ih bude svestan, kako ih razviti i naći način da se dobrota, predanost, vrednoća, inteligencija razumeju kao unutrašnja snaga.
U početku može da bude teško, jer su anksiozni ljudi fokusirani samo na negativne osobine svoje ličnosti. Kad polako pozitivne osobine dobijaju primat, menja se pogled na svoje unutrašnje biće i polako se rađa vrednovanje sebe. I ljubav prema sebi. Za to je potrebno mnogo rada, strpljenja, inicijative, razumevanja... Ali taj osmeh koji se, na kraju psihoterapije, raširi na licu ponekad je rečitiji od milion reči.

Željka Radulović, psihoterapeut

17/10/2025

Malo bespomoćno dete vaspitava se raznim zabranama, a često ga odrasli ućutkavaju grubim rečima ili vikanjem, a nije retkost, na žalost, da neki roditelji/staratelji vaspitno lupe ćušku ili šamar.
Ništa od ovoga se ne zaboravlja i istim intenzitetom boli i kad dete odraste, ali umesto roditelja prenese emociju straha na druge značajne ljude.
I obično kad se klijent požali na unutrašnje sukobe i burne emocije koje, pri tom, ne pokaže već ih sabije u sebi zbog nekoga na poslu ili okruženju, pitam pamti li sličan osećaj?
I u većini se vraćamo na rano detinjstvo i sećanje kada su emocije bile zabranjene, posebno ljutnja i kao i tada i sada je proguta. I kao tada i sada po obrascu, a za drugi još ne zna, reaguje bespomoćnošću. I zato je važno preispitati sebe kad te neko povređuje i kad se osećaš uznemireno, a ne možeš da uzvratiš, da li je reakcija iz pozicije tvog ranjenog deteta ili tebe kao odraslog.
Ti kao odrastao možeš sve da rešiš bez bola u sebi, možeš ako hoćeš, hoćeš ako razumeš sebe, a da bi sebe razumeo, potrebno je doći do odgovora, do istine.
Istina ponekad traži da zaronimo u svoju dubinu bola. Da bi mogli da se oslobodimo.

~ Željka Radulović, psihoterapeut

15/10/2025

Ako su detetove emocionalne potrebe zadovoljene, onda se deca pravilno razvijaju i postaju odgovorne zrele osobe.

Ali, ako nisu zadovoljene detetove potrebe, onda deca narušavaju, krše nametnute norme ponašanja, izražavaju ljutnju prema roditeljima i traže ljubav na drugoj strani.

Ako se pokloni koje dajete brzo ostavljaju po strani, ako se dete retko zahvaljuje, ako ne vodi brigu o poklonima koje je dobilo, ako ih ne ceni, vrlo je verovatno da primanje poklona nije njegov primarni jezik ljubavi.

Posmatrajte svoju decu. Gledajte kako izražavaju ljubav prema drugima. To je ključ za otkrivanje njihovog primarnog jezika ljubavi.

Ako vaše dete često rečima izražava priznanje za dela ljubavi, to je ključ za otkrivanje da su mu ona emocionalno neobično važna. Tada vaša dela ljubavi njima služe kao čvrst dokaz vaše ljubavi, ona znaju da su voljena.

Kada detetu pomažete pri učenju, detetu je to mnogo važnije od dobre ocene, to znači da ga volite.

Kada mu popravite bicikl, niste mu samo vratili mogućnost da se vozi i uživa, nego ste napunili njegov bazen ljubavi.

Ako vam dete stalno nudi svoju pomoć, to verovatno znači da po njegovom mišljenju na taj način izražava svoju ljubav.

Dela ljubavi, usluge iz ljubavi su njegov primarni jezik ljubavi.

~ Gary Chapman, "Pet jezika ljubavi - deca i njihovi jezici ljubavi"

05/10/2025

Stariji tekst 😘
Tek što sam bacila štake i ponovo u šesnaestoj godini naučila da hodam, morala sam da idem na drugu operaciju. Hirurg je pozvao da dođem za vreme zimskog raspusta da mi iz noge izvadi šinu i šarafe. Dovoljno je zaraslo, a to nije dobro da stoji u telu, rekao je. Rano ujutru u bolničku sobu došla je sestra po mene rekavši da je vreme za operaciju. U beloj spavaćici, sa posutim cvetićima po njoj, pošla sam u operacionu salu. Sama. "Junak si ti. Možeš ti to. Ne plaši se", tešila sam sebe, dok sam prilazila operacionom stolu. Strah je nestao kad sam legla gledajući reflektore iznad glave, doktora, sestru i moju pruženu ruku za anesteziju. Probudila sam se ranije sa jezivim bolovima. Rana na nozi krvarila je, možda manje nego što je moja duša u tim trenucima. Sama. Mnogo puta kasnije u životu preživela sam možda i gore i teže trenutke od tog. Zajedničko za sve je samo jedna reč: SAMA. Sama sam ih sve podnela i preživela. Padala i ustajala još jača. Svako iskustvo nas uči, daje novu pouku, daje novu nadu, daje novi život... Jedan je i jedinstven. Neponovljiv. Treba da ga čuvamo, jer to niko drugi bolje neće da učini. Mi smo sebi najbolji vodič i prijatelj i utešitelj. Sebe voleti, umeće je koje se može naučiti. Niko ti neće pomoći, ako ti sebi prvo nećeš. To znam danas. Tada o tome nisam mogla ni da sanjam. Vaspitana sam tako da poštujem druge, da ne povredim nikoga, da prećutim i pretrpim svaku povredu. Sebe sam povređivala. Mnogo toga trebalo je da se menja, počev od ponašanja do potpune promene unutrašnjeg sveta. Jedna od najboljih je spoznaja da je život najveći dar. A nekad ga nisam volela.

~ Željka Radulović, psihoterapeut

01/10/2025

Vredno podsećanje 💚
Duša kad boli, to se krije, još postoje mesta gde kažu "sramota je" i šta će jadni čovek svoju muku ćuti, a ona se samo pojačava. Vrišti u njemu, boli, hteo bi da podeli, a nema kome. Pukotine u duši svuda se šire.
Ćutanje boli, boli još više kad ne naiđete na razumevanje, kad vas neko savetuje, kada nema empatije I reči koje su potrebne:"Tu sam za tebe. Kako mogu da ti pomognem." Ili "dozvoli mi da u tvom bolu ćutim sa tobom."
Uglavnom smo uskraćeni za saosećanje, ne zato što ga suštinski ljudi nemaju, nego što se većina plaši emocija i ne ume ni sa svojima, a kako će onda sa vašim.
Zato je važno pomoći sebi, ne bežati već se okrenuti svojim osećanjima, zapaziti koje je sada, ne analizirati ga sam, samo pustiti da prođe i ponovo...O osećanjima učimo, teško je, jer kao da učimo ponovo da hodamo. Ali je dragoceno, jer ako upoznamo sebe, naći ćemo snagu u sebi, pa i ako je značajna podrška bližnjih, i ako izostane, možemo je pronaći u sebi.
I umesto samokrotike, što nesvesno preuzimamo od roditelja koji su nas kritikovali, budimo negujući i pukotine
zalijte ljubavlju i radošću, jer duša nije rođena da pati.
Interesantno je da kad boli ruka, glava, noga ili bilo koji deo tela, retko se ko snebiva da ode kod lekara. Krpi se telo, ostaju i ožiljci, al koga briga, važno je da se preživelo.
A ona tinjajuća bol unutra se skriva do pucanja.
Razmislite da nam od duše dolazi i zdravlje i bolest i ne dozvolite stigmatizaciju ni sebi ni bilo kome. Duša se leči.
Duša se isceljuje. Ako ne možete sami, potražite psihoterapeuta I svoje sigurno mesto, gde ćutanje prestaje. Bolna priča o svom životu može da bude ispričana uz mnogo saosećanja i podrške, a to je preduslov isceljenja. Jer, kao što reče nepoznati autor:"Ćutanje je najgore. Sve prećutane istine postaju otrovne."

~ Željka Radulović, psihoterapeut

30/09/2025

Podsećanje 🤲
Nije jednostavno promeniti obrasce po kojima čovek živi 30, 40, 50 ili više godina i zato na psihoterapiji uglavnom pitam, ne zato što meni nije jasno, već mi je važno da klijent dođe do svoje istine i spoznaje. To mogu da postignem pravim pitanjima, upornim razjašnjavanjem i proces može da traje duže od očekivanog.
Kad se poskidaju svi slojevi i dođe se do autentične ličnosti, bez nametnutih uverenja, bez iluzija, bez okova prošlosti i straha od budućnosti, kad se duša ogoli u svojoj čistoti i lepoti i sretne se sa sobom i kad posmatram to čudesno rađanje novog čoveka, osećam se privelegovano i srećno.
Ni jedno iskustvo pre psihoterapije ne može da se uporedi da ovim osećanjem.
I ja sam se, poput mnogih koji su prošli psihoterapiju, rodila dva puta i dva puta ponovo učila da hodam. Drugo rođenje boli mnogo, ali su posle koraci sigurni i utemeljeni.

~ Željka Radulović, psihoterapeut

28/09/2025

Javila se zbog anksioznosti.
Simptomi poput gušenja, tremora, kočenja u glavi...bili su prisutni. Za sebe nije umela da se zauzme ni u porodici ni na poslu. Deca su trpela zbog njene anksioznosti i svakodnevnog neraspoloženja. Govorila je da pati zbog toga.
Otkrivajući deo po deo unutrašnjeg sveta i suocavajući se, na kraju svake seanse delila je utisak da joj je spao deo tereta sa leđa.
Pitala bih je uvek o osećanjima između seansi, i koja su bila dominantna. Nekako se dugo provlačio nemir, ali poverila mi se, kad počisti sve u kući tako da sija, osetila bi zadovoljstvo.
U meni zvoni alarm zbog njenog čišćenja, posebno zbog osećanja koja prate ovaj rad, pa je obazrivo upitah kako su se u njenoj primarnoj porodici roditelji postavljali prema čistoći?
- Sećam se da sam od osme godine morala da čistim kuću, dok su oni radili. Sve je blistalo. Sećam se i da je majka navodno pronašla neku mrlju, uzimala je kaiš i tukla me. Ja bih tražila tu mrlju, modra od batina, ali je nisam našla - pričala je, puštajući da teku niz lice suze koje je godinama gutala.
Aha, mislim, ostao je bolni krik, obrazac koji ne bledi lako, da ako ne očisti kuću da blista, dobiće batine ili kritiku. To treba ona da shvati, pa je pitam šta bi se desilo da proba jedan dan da preskoči čišćenje? Priupitah je i šta je njen prioritet? Deca, naravno, odgovori odmah, ali ne oseća se dobro ako kuća nije čista.
Da, taj strah, taj bol i trauma bespomoćnosti ne iskorenjuju se lako. Potrebno je mnogo strpljenja, promišljanja, pitanja, razjasnjavanja, i beskrajne empatije da bi se klijent osetio sigurno. Do promene se ne dolazi lako, ali korak po korak mogući su i veliki pomaci.
Videla sam poboljšanje. Možda I najveće kada je na jednoj seansi nekako ponosno rekla:"Znate, od naše seanse do danas, to je 7 dana, nisam čistila kuću."
Nasmesim se i kazem "bravo". Uzvraća mi osmehom i dodaje da nije mogla da veruje da ne oseća nelagodu, zato što ne čisti. Ali se oseća dobro jer to vreme provodi sa decom. Iracionalni strah je nestao, a čišćenje može da sačeka.
To je to. Dok se ne osvesti nesvesno, strah u raznim oblicima može da upravlja životom.

Željka Radulović, psihoterapeut

25/09/2025

Danas je Svetski Dan Psihoterapije ❤
Neka je srećan svima nama kojima je psihoterapija promenila život, i onima koji premišljaju da li da krenu u susret sebi. To je najčudesnije putovanje koje sam imala u životu i zahvalna sam Bogu što me je uputio i spasao, ostalo smo moj psihoterapeut i ja uradili. Težak je to put ali i blagosloven predivnim plodovima kada dođete do svoje istine. Da, kada se završi proces, sve je drugačije, lepše, životnije. U stvarnosti kakva jeste, među ljudima kakvi jesu, vi ste se promenili, udahnuli novi život, naučili da hodate odvažno i smelo, bez straha i tereta prošlosti.
Srećan Dan Psihoterapije mojim dragim kolegama, hrabrim klijentima koji se raduju seansama uprkos bolnim temama, srećan i onima koji počinju i onima koje je psihoterapija učinila boljim i radosnijim ljudima.

Željka Radulović, psihoterapeut

Address

Belgrade
11000

Telephone

+381694442509

Website

https://psiholoskosavetovalistelibido.wordpress.com/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Psiholosko Savetovaliste "Libido" posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Psiholosko Savetovaliste "Libido":

Shortcuts

Want your practice to be the top-listed Clinic in Belgrade?

O meni

Željka Radulović, psihološki savetnik, psihoterapeut O.L.I psihodinamskog integrativnog pravca. Živim i radim u Beogradu.

Diplomirala sam Socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. U okviru O.L.I psihodinamskog integrativnog pravca u Beogradu stekla sam zvanje trenera životnih veština, zatim psihološkog savetnika i psihoterapeuta. Posedujem sertifikat za samostalni rad sa projektivnom psihoterapijskom tehnikom ALFA ( analiza ličnosti, fantazija i asocijacija), kao i sertifikat o stručnom usavršavanju za rad sa suicidnim klijentima iz ugla Dijalektičke Terapije ponašanja (DBT).

Edukacija: https://olicentar.rs/edukacija-za-psihoterapeute/

Moja životna istorija prožeta je iskustvima koja danas mogu da pomognu drugima. Empatija za svaku ljudsku patnju, gubitak i bol opredelili su moj izbor za humanu profesiju pomaganja drugima.