02/03/2025
INTROSPEKCIJA - samoposmatranje
je metod koji se sastoji u brižljivom posmatranju sopstvenih psihičkih doživljaja i procesa , ali i detaljnom, nepristrasnom opisivanju otkrivenih sadržaja.
Metoda introspekcije, toliko bitna, ipak je pretrpela i kritike.
Da je nepotpuna , jer nesvesni procesi i ponašanja se zanemaruju; nedovoljno pouzdana , jer nije svako u mogućnosti da tačno opiše i percipira svoje mentalno stanje, jednostavno nema kapacitet; subjektivna je jer je veliki uticaj naših uverenja, očekivanja, želje , potreba... ; i neadekvatna je , jer ponekad osoba nije u mogućnosti da zbog oskudnosti odgovarajućih reči opiše svoje doživljaje.
Takodje je i zamerka da postaje retrospekcija i da utiče i menja svoj predmet introspekcije, jer su posmatrač I posmatrani ista osoba.
Kritički osvrt koji je važan, (npr. bihejvioristi) teži da radikalno ospori naučnu relevantnost introspekcije, "koja je proizvoljan, pristrasan proces koji istražuje privatne, subjektivne pojave i zato daje protivurečne i neproverljive rezultate."
Uprkos kritičkom osvrtu, koji nije zanemarljiv, introspekcija čvrsto stoji kao metod zbog mnogih prednosti, jer se jedino tako mogu ispitati neke subjektivne pojave, poput snova, sećanja, planova, želja, motiva, i svega onog što je pojedincu važno.
Bez samoposmatranja, ne bismo ni razumeli tuđe ponašanje.
Introspekcija-ogledalo naše duše.
Svesnost doživljaja i sposobnost da se percipira i opiše , bilo u trenutku samog doživljavanja ili posle doživljenog kroz sećanje , je izvor stanja duše i sabranosti doživljaja obojenih emocijama osobe.
Postoje dve vrste introspekcije.
Prva, kojoj smo skloniji, jeste retrospekcija, gde analizu iskustava i doživljaja vršimo na osnovu sećanja na prošla iskustva.
Druga je simultana introspekcija koja se odvija istovremeno sa doživljajem.
A koji su benefiti- koristi od introspekcije?
INTROSPEKCIJA - samoposmatranje
je metod koji se sastoji u brižljivom posmatranju sopstvenih psihičkih doživljaja i procesa , ali i detaljnom, nepristrasnom opisivanju otkrivenih sadržaja.
Metoda introspekcije, toliko bitna, ipak je pretrpela i kritike.
Da je nepotpuna , jer nesvesni procesi i ponašanja se zanemaruju; nedovoljno pouzdana , jer nije svako u mogućnosti da tačno opiše i percipira svoje mentalno stanje, jednostavno nema kapacitet; subjektivna je jer je veliki uticaj naših uverenja, očekivanja, želje , potreba... ; i neadekvatna je , jer ponekad osoba nije u mogućnosti da zbog oskudnosti odgovarajućih reči opiše svoje doživljaje.
Takodje je i zamerka da postaje retrospekcija i da utiče i menja svoj predmet introspekcije, jer su posmatrač I posmatrani ista osoba.
Kritički osvrt koji je važan, (npr. bihejvioristi) teži da radikalno ospori naučnu relevantnost introspekcije, "koja je proizvoljan, pristrasan proces koji istražuje privatne, subjektivne pojave i zato daje protivurečne i neproverljive rezultate."
Uprkos kritičkom osvrtu, koji nije zanemarljiv, introspekcija čvrsto stoji kao metod zbog mnogih prednosti, jer se jedino tako mogu ispitati neke subjektivne pojave, poput snova, sećanja, planova, želja, motiva, i svega onog što je pojedincu važno.
Bez samoposmatranja, ne bismo ni razumeli tuđe ponašanje.
Introspekcija-ogledalo naše duše.
Svesnost doživljaja i sposobnost da se percipira i opiše , bilo u trenutku samog doživljavanja ili posle doživljenog kroz sećanje , je izvor stanja duše i sabranosti doživljaja obojenih emocijama osobe.
Postoje dve vrste introspekcije.
Prva, kojoj smo skloniji, jeste retrospekcija, gde analizu iskustava i doživljaja vršimo na osnovu sećanja na prošla iskustva.
Druga je simultana introspekcija koja se odvija istovremeno sa doživljajem.
Ovu drugu veštinu trebalo bi svi da razvijamo!
A koji su benefiti- koristi od introspekcije?
Prilika da bolje upoznamo sebe, da bolje razumemo svoje postupke, da dođemo do zaključaka ili odgovora na pitanja koji će nam pomoći da se razvijamo i rastemo, prevazidjemo poteškoće, isplivamo iz stanja koje nas muči, steknemo nove uvide i nastavimo ojačani da živimo. Mogućnost da sumiramo misli i osećanja.
Ovde treba biti pažljiv , da ne udjemo u
rasplinjavanje ( ratifikacija), nasumično lutanje bez smisla i reda, udaljavanje od teme, i one poznate mehanizme koji su navedeni kao kritički osvrt.
Zašto je introspekcija važna?
Ako sa sigurnošću ne možemo da otkrijemo odakle naše misli, želje, strahovi, reakcije i ponašanje dolazi i javlja se , onda i nismo u sposobnosti da se usavršavamo kao ličnosti. Bićemo zarobljeni u začaranom krugu, bez osvešćenosti o sopstvenim greškama kao i mogućnostima i preprekama za prevazilaženje.
Zašto nam je to bitno? Zato što ćemo nastaviti svesno ili nesvesno da obmanjujemo sebe, a to ne vodi kvalitetnim životu, odnosima, ostvarenju zrelih veza bilo prijateljskih ili romantičnih. To nam ujedno i onemogućava sposobnost emocionalnog sazrevanja, postavljanja granica i lične validacije.
Kako kaže Perls-osnivač gestalt psihoterapije: " Introspekcija je baklja koja osvetljava objekat posmatranja, osoba se duboko zagleda u samu sebe. " Ovu drugu veštinu trebalo bi svi da razvijamo!
Ljudi imaju tendenciju da izbegavaju svesnost o sebi, svojim akcijama i postupcima, a cilj je da se osvetle mehanizmi kojima otuđujemo delove svesnih procesa. Jasno je da se ogroman deo našeg življenja odvija na nesvesnom nivou, zato uz introspekciju, ne otkrivamo arheologiju ega, ličnosti, selfa.
Pokretačke snage leže u nesvesnom delu ličnosti, a odbrambeni mehanizmi pretenduju da maskiraju motive i ciljeve. Stoga je Frojdov prikaz "Ledenog brega" savršen kao objašnjenje .
Samorefleksija je osnova emocionalnog blagostanja. Uvidi našeg unutrašnjeg procesa su najvažnije istine koje je potrebno prihvatiti, da bi smo delove koje nam nedostaju mogli da nadogradjujemo ili modifikujemo.
Kako da ne upadnemo u zamku udaljavanja od sebe? Kako da živimo svoj identitet?
Suština identiteta je da smo smo u različitim situacijama i kroz vreme ista osoba. Ali sadržaj doživljaja identiteta je širi. On uključuje doživljaje o vlastitom telu i telesnom izgledu-fizičko JA, zatim sopstvenu procenu psihičkih osobina-crtama ličnosti i stavovima-psihološko JA, kao i željene osobine-idealno JA. Istovremeno, svaki pojedinac poseduje svest o svom socijalnom statusu, mišeljenje o tome kako nas drugi doživljavaju, svest o pripadnosti pojedinim grupama, o svom položaju i ulogama u njima, odnosno socijalni identitet.
Karl Gustav Jung je smatrao da je „privilegija života da postanemo ono što zaista jesmo“.
Upoznavanje sebe i rad na sebi jeste naša životna misija, celoživotni proces. Ali, nažalost ne iskoriste svi ovu privilegiju, kako kaže Jung.
Neki misle da je važnije da upoznaju druge ili da život podrede drugima, nekima je to „đavolja rabota“, neke parališe strah, dok neki naprosto nisu osvestili potencijale i važnost upoznavanja sebe.
Socijalizacija čini da se neretko osećamo otuđeno, sve je manje prostora za življenje autentičnog selfa. To izaziva osećanje praznine, nezadovoljstva, dezorijentisanosti.
Često ne možemo sebe da prepoznamo i razumemo kroz proces emocije, osim da imamo svest o svojim društvenim ulogama.
Potrebno je da prepoznamo i eliminišemo ograničavajuća uverenja, ako nas sprečavaju da živimo svoj puni potencijal i živimo kavalitetan život.
Pre svega treba da pruzmemo odgovornost prema sopstvenom životu. Zvuči jednostavno, ali to je onaj najteži, prvi korak.
Kako da primenimo metod introspekcije?
-Da bi otkrili svoj unutrašnji proces ,potrebno je osvestiti prioritete, ciljeve, i kako umanjiti distrakcije (ometače).
- Zatim, promišljati o načinima kako se mogu ostvariti ciljevi, koje nam sposobnosti, navike, ponašanja, uverenja i uloge omogućavaju da ih ostvarimo, a šta nam je potrebno da naučimo i steknemo nove veštine i znanja.
-Šta nas od uverenja blokira i ne dozvoljava da krenemo u akciju, a time i otkrivamo kognitivne disonance- neusklađenosti kognitivnih elemenata, najčešće ponašanja i uverenja, pri čemu nastaje osećanje psihološke nelagode, neprijatnosti,jer naša psiha ne voli neslaganja, neravnotežu .
- Promena pogleda i perspektive kao rezultat novih uvida i saznanja
-Spremnost da se započne život sa novom percepcijom u okruženju koje to i podržava
Dakle, stručna javnost je introspekciju kao naučni metod opservirala sa jasnim ciljevima i granicama. S obzirom da pojedinac kao učesnik preduzima odredjenu akciju, samoposmatranje i sopstvenih kapaciteta za primenu iste je važno. Ako ne možemo da primenimo metod, ne znači da treba da odustanemo od sebe i svojih životnih promena. To znači samo da u datom trenutku nemamo kapacitet, i da potražiti pomoć zarad sopstvenog života je najbolja odluka koju možemo da donesemo.
Milanka Petkovic, psihoterapeut da bolje upoznamo sebe, da bolje razumemo svoje postupke, da dođemo do zaključaka ili odgovora na pitanja koji će nam pomoći da se razvijamo i rastemo, prevazidjemo poteškoće, isplivamo iz stanja koje nas muči, steknemo nove uvide i nastavimo ojačani da živimo. Mogućnost da sumiramo misli i osećanja.
Ovde treba biti pažljiv , da ne udjemo u
rasplinjavanje ( ratifikacija), nasumično lutanje bez smisla i reda, udaljavanje od teme, i one poznate mehanizme koji su navedeni kao kritički osvrt.
Zašto je introspekcija važna?
Ako sa sigurnošću ne možemo da otkrijemo odakle naše misli, želje, strahovi, reakcije i ponašanje dolazi i javlja se , onda i nismo u sposobnosti da se usavršavamo kao ličnosti. Bićemo zarobljeni u začaranom krugu, bez osvešćenosti o sopstvenim greškama kao i mogućnostima i preprekama za prevazilaženje.
Zašto nam je to bitno? Zato što ćemo nastaviti svesno ili nesvesno da obmanjujemo sebe, a to ne vodi kvalitetnim životu, odnosima, ostvarenju zrelih veza bilo prijateljskih ili romantičnih. To nam ujedno i onemogućava sposobnost emocionalnog sazrevanja, postavljanja granica i lične validacije.
Kako kaže Perls-osnivač gestalt psihoterapije: " Introspekcija je baklja koja osvetljava objekat posmatranja, osoba se duboko zagleda u samu sebe. "
Ljudi imaju tendenciju da izbegavaju svesnost o sebi, svojim akcijama i postupcima, a cilj je da se osvetle mehanizmi kojima otuđujemo delove svesnih procesa. Jasno je da se ogroman deo našeg življenja odvija na nesvesnom nivou, zato uz introspekciju, ne otkrivamo arheologiju ega, ličnosti, selfa.
Pokretačke snage leže u nesvesnom delu ličnosti, a odbrambeni mehanizmi pretenduju da maskiraju motive i ciljeve. Stoga je Frojdov prikaz "Ledenog brega" savršen kao objašnjenje .
Samorefleksija je osnova emocionalnog blagostanja. Uvidi našeg unutrašnjeg procesa su najvažnije istine koje je potrebno prihvatiti, da bi smo delove koje nam nedostaju mogli da nadogradjujemo ili modifikujemo.
Kako da ne upadnemo u zamku udaljavanja od sebe? Kako da živimo svoj identitet?
Suština identiteta je da smo smo u različitim situacijama i kroz vreme ista osoba. Ali sadržaj doživljaja identiteta je širi. On uključuje doživljaje o vlastitom telu i telesnom izgledu-fizičko JA, zatim sopstvenu procenu psihičkih osobina-crtama ličnosti i stavovima-psihološko JA, kao i željene osobine-idealno JA. Istovremeno, svaki pojedinac poseduje svest o svom socijalnom statusu, mišeljenje o tome kako nas drugi doživljavaju, svest o pripadnosti pojedinim grupama, o svom položaju i ulogama u njima, odnosno socijalni identitet.
Karl Gustav Jung je smatrao da je „privilegija života da postanemo ono što zaista jesmo“.
Upoznavanje sebe i rad na sebi jeste naša životna misija, celoživotni proces. Ali, nažalost ne iskoriste svi ovu privilegiju, kako kaže Jung.
Neki misle da je važnije da upoznaju druge ili da život podrede drugima, nekima je to „đavolja rabota“, neke parališe strah, dok neki naprosto nisu osvestili potencijale i važnost upoznavanja sebe.
Socijalizacija čini da se neretko osećamo otuđeno, sve je manje prostora za življenje autentičnog selfa. To izaziva osećanje praznine, nezadovoljstva, dezorijentisanosti.
Često ne možemo sebe da prepoznamo i razumemo kroz proces emocije, osim da imamo svest o svojim društvenim ulogama.
Potrebno je da prepoznamo i eliminišemo ograničavajuća uverenja, ako nas sprečavaju da živimo svoj puni potencijal i živimo kavalitetan život.
Pre svega treba da pruzmemo odgovornost prema sopstvenom životu. Zvuči jednostavno, ali to je onaj najteži, prvi korak.
Kako da primenimo metod introspekcije?
-Da bi otkrili svoj unutrašnji proces ,potrebno je osvestiti prioritete, ciljeve, i kako umanjiti distrakcije (ometače).
- Zatim, promišljati o načinima kako se mogu ostvariti ciljevi, koje nam sposobnosti, navike, ponašanja, uverenja i uloge omogućavaju da ih ostvarimo, a šta nam je potrebno da naučimo i steknemo nove veštine i znanja.
-Šta nas od uverenja blokira i ne dozvoljava da krenemo u akciju, a time i otkrivamo kognitivne disonance- neusklađenosti kognitivnih elemenata, najčešće ponašanja i uverenja, pri čemu nastaje osećanje psihološke nelagode, neprijatnosti,jer naša psiha ne voli neslaganja, neravnotežu .
- Promena pogleda i perspektive kao rezultat novih uvida i saznanja
-Spremnost da se započne život sa novom percepcijom u okruženju koje to i podržava
Dakle, stručna javnost je introspekciju kao naučni metod opservirala sa jasnim ciljevima i granicama. S obzirom da pojedinac kao učesnik preduzima odredjenu akciju, samoposmatranje i sopstvenih kapaciteta za primenu iste je važno. Ako ne možemo da primenimo metod, ne znači da treba da odustanemo od sebe i svojih životnih promena. To znači samo da u datom trenutku nemamo kapacitet, i da potražiti pomoć zarad sopstvenog života je najbolja odluka koju možemo da donesemo.
Milanka Petkovic, psihoterapeut
