27/02/2023
Većinu svog života želela sam da odbacim verziju sebe koja se oseća usamljeno, tužno, ranjivo i nesređeno. Želela sam da prihvatim samo onu verziju koja se oseća sjajno. Bežala sam na svaku naznaku negativne emocije, ne želim ih. Bila sam sebi previše. Previše osetljiva, emotivna, buntovna, ranjiva, previše drugačija. Samo sam htela da budem “normalna” kao i svi ostali, da utrnem emocije, nabacim osmeh i da budem jaka kao stena.
Ta konstantna unutrašnja borba i neprihvatanje sebe me je iscrpljivalo.
Krenula sam da istražujem načine da ugušim sve delove sebe koji mi se ne sviđaju. Dugo sam mislila kako bi mi bilo lakše da sam ovakva ili onakva, samo ne ja.
Ubrzo shvatam da me uprava ta Anja koje želim da se rešim, vodi do Anje koja želim da postanem.
Bilo mi je potrebno skoro deset godina rada na sebi da mi se kockice slože, i još uvek se slažu.
Tek kada sam fizički stigla do druge strane sveta shvatila sam da dalje nema bežanja. Iskustvo života u Kini me je sateralo u ćošak.
Jedina opcija je bila da zaronim duboko u sebe i da krenem da širim svoj kapacitet prihvatanja.
Kroz jogu koja me vraća u telo, mindfulness koji me vraća u sadašnjost, samosaosećanje koje mi isceljuje rane, meditacija koje me spajaju sa izvorom, i slobodnim pokretom koji me podseća da je baš sva moć u mojim rukama, došla sam do ljubavi i prihvatanja svih delova sebe. To je moja najveća transformacija, to je moj uspeh.
To je donelo ogromno olakšanje u moj život. Konačno ja mogu da budem ja 🤍
Moguće je voleti sebe u celosti.
Moguće je imati teške dane i ne raspasti se u potpunosti.
Moguće je imati vere u sebe uprkos strahu.
Moguće je pronaći mir u sred stresa.
Moguće je biti ranjiva i ukorenjena.
Moguće je bol transformisati u snagu.
Možda i ti bežiš od svojih ranjivih delova. Možda pokušavaš da ih odbaciš ali svesna si da što ih više negiraš, oni su sve glasniji i glasniji.
**Nastavak u komentarima**
