17/01/2014
Spelta
SPELTA (krupnik, pir, dinkel)
Spelta je bila poznata još starim Egipcanima jer su najstariji nalazi ove vrste pšenice nadeni u dolini Nila, i poticu iz cetvrtog milenijuma pre Hrista. Prema novijim istraživanjima ova vrsta pšenice nastala je 5000-6000 godina pre Hrista, najverovatnije na Bliskom istoku, u sadašnjoj Turskoj, spontanim ukrštavanjem travnih vrsta.
Spelta je veoma otporno zrno i ne zahteva umetna gnojiva ili insekticide, a uz to, tvrda ljuska štiti zrno od vazdušnih zagadenja pa je pogodna za organsko uzgajanje. Speltina hranjiva vrednost slicna je hranjivoj vrednosti mekanih žitarica: sadrži proteine, nezasicene masti, vitamine (A, C, grupe B, E i K), biljnu kiselinu, mineralne soli (kalcijum, kobalt, gvožde, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum) i vlakna. S obzirom na svoj sastav, spelta pomaže u borbi protiv anemije, deluje laksativno, okrepljujuce i osvježavajuce. Ima izraženo antioksidansno dejstvo (selen i biljna kiselina sprecavaju stvaranje slobodnih radikala) i zato je posebno pogodana za osobe izložene stresu, za žene u menopauzi, za starije osobe i decu.
Buduci da je bogat vlaknima, od velike je koristi u dijetama za mršavljenje (brzo prenosi osjecaj sitosti i olakšava rad creva), a zbog bogatstva ugljenikohidrata, gvožda i kalcijuma preporucuje se rekonvalescentima, sportašima, anemicnim osobama i osobama koji boluju od osteoporoze. Iako sadrži gluten, katkad ga podnose osobe alergicne na proizvode od obicne pšenice. Da bi se pojacalo njegovo korisno delovanje, preporucuje se da se koristi u proklijalom stanju.
