What are the opening hours?

Monday 07:30 - 19:00 Tuesday 07:30 - 19:00 Wednesday 07:30 - 19:00 Thursday 07:30 - 19:00 Friday 07:30 - 19:00 Saturday 07:30 - 14:00

BioDiagnostica, Gundulicev venac 5, Belgrade (2025)

07/12/2019

Hvala svima na lepim zeljama😀

07/01/2018

Mir Božiji, Hristos se rodi !
Srećan Vam Božić i još dugo da slavite u zdravlju i sreći !

09/03/2017

Vitamin K i njegov uticaj na proces zgrušavanja krvi

Šta je vitamin K?
Vitamin K je liposolubilni vitamin ( rastvara se u mastima ).
U kom obliku se vitamin K može naći?
U prirodi se javlja u dva oblika:
• K1 (filohinon), koji je biljnog porekla i
• K2 ( menahinon), koji je bakterijskog porekla i stvaraju ga bakterije u tankom crevu.
Osim ove dve forme vitamina K postoje i neki sintetički analozi i većina njih potiče iz K3 (menandion), kao što su K4 i K5.
Zbog čega je vitamin K bitan?
Ima vrlo značajnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi tj. procesu koagulacije pa otuda i njegov naziv vitamin K ( koagulacijski vitamin ). Kaže se da je antihemoragijski faktor i njegov nedostatak može dovesti do raznih hemoragijskih oboljenja. Dokazano je da neophodan za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U nedostatku vitamina K dolazi do poremećaja procesa koagulacije i problema kako zaustaviti krvarenje. Osim antihemoragijske uloge, bitan je za očuvanje zdravlja kostiju jer nastanak proteina osteokalcina, koji je regulator mineralizacije kostiju, takodje zavisi od vitamina K.
Preporučene dnevne količine vitamina K
Potreban dnevni unos vitamina K nije precizno definisan. Kod odraslih osoba kreće se 200-300 µg.
Nedostatak vitamina K ( hipovitaminoza)
Najčešće se javlja kod novorođenčadi jer se kod njih još nije razvila intestinalna bakterijska flora. Kod odraslih zdravih osoba se hipovitamonoza retko javlja jer se vitamin K neprestano sintetiše u gastrointestinalnom traktu. Može se javiti kod osoba kod kojih dolazi do povišene apsorpcije masti u crevima a kako je vitamin K rastvoran u mastima, on se apsorbuje zajedno sa njima. Takođe, nedostatak se može javiti kod osoba kod kojih postoji nedostatak žuči ( zbog bolesti jetre ili opstrukcije žučnih kanala).
Posledica nedostatka vitamina K je snižena koncentracija jednog proteina u krvi, veoma bitnog za proces zgrušavanja krvi a koji se naziva protrombin. Sama pojava se naziva hiperprotrombinemija. Obzirom da je proces koagulcaje poremećen, može doći do krvarenja na izuzetno male traume, pojava modrica i hematoma, krvarenje bilo kog organa ili tkiva u telu, produžen menstrualni ciklus i sl.

Višak vitamina K ( hipervitaminoza )
Upotreba velikih doza prirodnih formi vitamina K ne prouzrokuje neželjene efekte i nije registrovana njihova toksičnost. Međutim, upotreba sintetičkih formi (menandion) može izazvati pojavu Heinzovih telašaca ( inkluzija eritrocitne citoplazme ) i dovesti do pojave hemolitičke anemije.
Hrana bogata vitaminom K
Određene vrste hrane su bogate vitaminom K. Tu spadaju: zeleno lisnato povrće ( spanać, zelena salata, brokoli, blitva, kelj, kupus, karfiol, prokelj i sl. ), džigerica, grašak, soja, riblje ulje, zeleni čaj i dr.
Preporuka za pacijente na oralnoj antikoagulantnoj terapji
Antikoagulantni lekovi kao što su Farin, Sintrom, Pelentan, Syncoumar se uzimaju oralno (na usta) da bi sprečili zgrušavanje krvi. Ove lekove treba uzimati tačno kako je propisano, a njihov efekat redovno pratiti odgovarajućim laboratorijskim analizama krvi ( INR- Internatonal normalized ratio, odnosno PT – prothrombin time).
Unosom hrane bogate vitaminom K može se uticati na vrednosti INR-a tj. protrombinskog vremena (PT). Bitno je održavati sadržaj vitamina K stalnim. Hranu koja je bogata vitaminom K ne treba izbegavati ili potpuno ukinuti njen unos. Potrebno je koristiti je umereno, u približno istim količinama. Na taj način neće dolaziti do naglih promena u koncentraciji vitamina K a samim tim INR će se kretati u preporučenom opsegu.

27/02/2017

Šta je OGTT i čemu služi ?

OGTT je skraćenica od Oral Glucose Tolerans Test tj. Oralni Test Tolerancije na Glukozu.
Služi za dijagnostikovanje poremećaja u metabolizmu šećera. Izvodi se tako što se vrši serijsko određivanje glukoze u serumu pacijenata, pre i posle davanja glukoze oralno.

OGTT se radi kod:
• sumnje na gestacijski diabetes mellitus (GDM)
• osoba kod kojih postoji rizik za diabetes mellitus a njihovi rezultati glukoze „na tašte“ su u referentnom opsegu
• ispitivanja pacijenata sa graničnim povećanjem nivoa glukoze nakon obroka
• uspostavljanje dijagnoze diabetes mellitus
• ispitivanja pacijenata sa neobjašnjivom neuropatijom, nefropatijom ili retinopatijom
• osoba ženskog pola kod kojih je utvrđen sindrom policističnih jajnika ( PCOS )

Kako se izvodi OGTT ?

Pre svega treba napomenuti da postoji niz faktora koji mogu da utiču na toleranciju glukoze i potrebno je kontrolisati ih ili eliminisati pre izvođenja testa. Potrebno je ispuniti sledeće uslove kako bi dobijeni laboratorijski rezultati bili validni:

1. test se izvodi isključivo u jutarnjim satima
2. prethodna 3 dana pacijent bi trebalo da unosi više hrane bogate ugljenim hidratima ( više od 150 g dnevno )
3. izostaviti medikamentu terapiju koja utiče na metabolizam glukoze- obavezno u dogovoru sa lekarom!
4. 12h pre testa pacijent ne sme da jede, puši i da se fizički opterećuje
5. 30 minuta pre testa pacijent treba da miruje

Kada su svi uslovi ispunjeni, vadi se krv i određuje glukoza „na tašte. Prilikom izvođenja OGTT –a preporuka je da se za analizu koristi venska krv, nikako kapilarna (iz prsta) jer koncentracije glukoze u kapilarnoj i venskoj krvi mogu varirati i do 2 jedinice.
Zatim se pije pripremljen rastvor glukoze, konvencionalna doza za odrasle je 75 g glukoze ( kod dece 1.75 g/kg pacijenta ali ne više od 75 g ). Kod trudnica ova doza je uglavnom 100gr glukoze.
Test traje 2 ili 3h.. Vrši se venepunkcija nakon 30 min i nadalje, hronološki, po nalogu lekara. Uobičajeno je :
1. kod trudnica: u vremenu: 0 min, 30 min, 60 min, 120 min, (180 min O’Sullivan kriterijumi) (mokraća na početku i na kraju testa)
2. kod ostalih: u vremenu: 0 min i 120 min (mokraća na početku i na kraju testa).

Početna koncentracija glukoze ( „na tašte“ ) bi trebalo da bude niža od 6.1 mmol/L. Ukoliko je koncentracija glukoze u 120 min viša od 11.1 mmol/L potrebno je ponoviti nalaz tj. potvrditi ga. Ako se koncentracija glukoze kreće u intervalu 7.8-11,11 mmol/L to ukazuje na oštećenu toleranciju glukoze a ukoliko je glukoza u 120 min niža od 7.8 mmol/L metabolizam glukoze je zadovoljavajući.
Snižene vrijednosti OGTT-a mogu se naći kod sindroma policističnih jajnika, reumatoidnog artritisa, akutnog i hroničnog oštećenja bubrega, virusnog hepatitisa, feohromacitoma, hipertiroidizma, akromegalije, hiperfunkcije kore nadbubrežne žlezde, hiperlipoproteinemije, cistične fibroze, talasemije, ciroze, hroničnog pankreatitisa i dr. stanja.
Neretko, lekari upućuju da se radi OGTT sa insulinemijama. To znači da se iz svakog uzorka krvi radi određivanje koncentracije glukoze i insulina. Rezultati testa ukazuju na odsustvo/prisustvo insulinske rezistencije tj. metaboličkog sindroma.

Za vše informacija obratite se svom lekaru

21/02/2017

Polidipsija i intoksikacija vodom (hiperhidratacija)
Svakodnevni unos vode u adekvatnim količinama je prekopotreban za funkcionisanje našeg organizma jer se ljudski organizam sastoji od 70% vode. Dnevne potrebe za vodom se razlikuju zbog pola, uzrasta, bavljenja fizičkom aktivnošću, stanja organizma, spoljne temperature i dr. faktora. Mnogi ni ne pomišljaju da unos vode može biti na bilo koji način štetan. Ali, da li je to zaista tako? Da li voda može biti štetna ?
Šta je polidipsija?
Povremeno ili hronično uzimanje velike količine vode se naziva polidipsija. U literaturi se spominje i pod drugim nazivom – PIP sindrom. Javlja se usled:
• pojačanog osećaja žeđi ( što može biti jedan od prvih simptoma šećerne bolesti a može biti izazvan smanjenjem volumena krvi, promenom osmolalnosti vanćelijskih tečnosti, hipokalemijom).
• kod osoba koje uzimaju velike količine vode radi gubitka telesne težine ili čišćenja organizma,
• kod hroničnih psihijatrijskih bolesnika.

Šta je hiperhidratacija?
Prekomerno unošenje vode u organizam dovodi do hiperhidratacije tj. do intoksikacije vodom
( trovanje vodom ) i njene posledice mogu biti fatalne.
Usled prisustva velike količine vode u organizmu, dolazi do bubrenja ćelija a tečna faza krvi će se razblažiti, kao i vanćelijski prostor. To dovodi do smanjenja koncentracije elektrolita ( joni kalijuma i natrijuma ) u krvi, što je rizično za organizam i može imati fatalni ishod.

Posledice hiperhidratacije tj. trovanja vodom

• hipertenzija ( povišen krvni pritisak)
• javljaju se edemi (otoci) na rukama i nogama
• može doći do pojave edema na plućima pa se javlja otežano disanje (dispneja), koje može da prouzrokuje nakupljanje tečnosti u plućima
• može doći do pojave edema na mozgu, usled čega se povećava intrakranijalni pritisak te se javljaju glavobolje, povraćanje, slabost u mišićima, konfuzija i dr.

Dijagnozu uspostavlja lekar na osnovu kliničke slike, pregleda i laboratorijkih analiza. U tom slučaju, parametar koji je bitan (osim elektrolita) je hematokrit ( Ht ili Htc) a predstavlja procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca (eritrociti). Lečenje se odvija isključivo pod kontrolom lekara jer se u tu svrhu koriste sredstva za izbacivanje tečnosti iz organizma ( diuretici ), čija primena može takođe da dovede do disbalansa elektrolita.

Za više informacija obratite se svom lekaru

20/02/2017

Rezistencija na antibiotike- kako je to postala globalna pretnja javnom zdravlju?

Pre više od 70 godina (1945. godine) jedan škotski mikrobiolog, Aleksandar Fleming je dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Tom prilikom je rekao:

“Može doći vreme kada će bilo ko moći da kupi penicilin u prodavnicama. Tada će postojati opasnost da neka neznalica učini bakterije otpornim, koristeći nedovoljne doze ili izlaganjem bakterija nesmrtonosnim količinama leka.”

Kao što je i predvideo, rezistencija na lekove je pred nama.

Izveštaj iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention, CDC) iz 2013. godine je otkrio da se, samo u SAD, više od 2 miliona ljudi godišnje razboli, kao rezultat infekcija rezistentnih na antibiotike a njih 23000 umre od istih ovih ovih infekcija.
U aprilu ove godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila svoj prvi globalni izveštaj o ovom pitanju, imajući podatke iz 114 zemalja. SZO je bila fokusirana na određivanje stope antibiotske rezistencije za sedam vrsta bakterija, odgovornih za uobičajene infekcije poput pneumonije (upala pluća), dijareje, infekcije urinarnog trakta, gonoreje i sepse. Njihovi nalazi su zabrinjavajući. U izveštaju se navodi da je otpornost na uobičajene bakterije dostigla “alarmantni” nivo u mnogim delovima sveta dok postoje i oblasti kod kojih su isrpljene sve mogućnosti lečenja za uobičajene infekcije. Na primer, otkrivena je otpornost bakterije Klebsiella pneumonia (bakterija odgovorna za bolničke infekcije, kao što su upala pluća i infekcije kod novorođenčadi) na antibiotike ( tzv. karbapenemi ) i ta rezistencija se proširila u sve delove sveta.

Od otkrića prvog antibiotika ( penicilina 1928. godine) razvoj novih antibiotika je bio brz, posebno u periodu od 1940. do 1980. godine. Širok spektar pronađenih i proizvedenih antibiotika su nam omogućili duži i zdraviji život i predstavljali stub moderne medicine. Međutim, njihova preterana upotreba je bila glavni pokretač otpornosti na antibiotike. Bakterije su tokom poslednjih 70 godina pokazale sposobnost da postanu otporne na sve antibiotike koje je čovek razvio. I što se antibiotici više koriste to će bakterije brže razvijati otpornost .
Istraživanja su pokazala da su antibiotici čak u 50% slučajeva prepisani kada nisu bili potrebni ili su zloupotrebljeni (npr. pacijent uzima nedovoljnu dozu leka). Ovakva neprikladna upotreba antibiotika nepotrebno promoviše rezistenciju na antibiotike.
Sada smo došli do tačke kada je otpornost na antibiotike postala ozbiljna pretnja globalnom javnom zdravlju. Ogroman broj infekciija rezistantnih na antibiotike predstavlja tako veliku opasnost za društvo da za 20 godina možemo biti vraćeni u okruženje iz 19. veka, da nas svakodnevne infekcije ubijaju kao rezultat rutinskih operacija.
Iako je u poslednjih 30 godina došlo do zapanjujućeg napretka u svetu medicine istovremeno je došlo do značajnog pada u istraživanju i razvoju novih antibiotika. Problem razvoja novih antibiotika je postao složeniji, skup i dugotrajan proces.
Kao rezultat toga oslanjamo se na iste antibiotike već decenijama što bakterijama daje veću šansu da razviju otpornost na njih. Jedan od primera je meticilin-rezistentni staphilococcus aureus (MRSA).
Bakterije evoluiraju i to se može usporiti ali ne i sasvim obustaviti. Novi antibiotici će uvek biti potrebni da se održi korak sa otpornim bakterijama ali to nije dovoljno. Potrebno su drastične promene u načinu na koji se antibiotici prepisuju od strane lekara i isto tako u načinu na koji ih pacijenti koriste. To je ključni odgovor na antibiotsku rezistenciju. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da pacijenti koriste antibiotike isključivo kada su prepisani od strane lekara, nikako samoinicijativno. Pacijenti bi trebalo da popiju sve prepisane doze, čak i ako se osećaju bolje i nikako da ih dele sa drugima. Ključna strategija borbe leži u sprečavanju infekcija. Infekcije se se mogu sprečiti vakcinacijom, prevencijom u zdravstvenim ustanovama, higijenom i bezbednom pripremom hrane.

19/01/2017

Gilbertov (Žilberov) sindrom

Gilbertov ( Žilberov ) sindrom je dobio naziv po francuskom lekaru Augustinu Gilbertu, koji ga je prvi opisao. Karakteriše ga blago povišena koncentracija ukupnog bilirubina u krvi ( nekonjugovana hiperbilirubinemija). Predstavlja najčešći oblik hereditarne (nasledne ) hiperbilirubinemije. Sreće se u 2 -7 % opšte populacije i četiri p**a češće kod muškaraca nego kod žena. Uglavnom se manifestuje već u ranom detinjstvu ili adolescenciji.
Uzrok Žilberovog sindroma je smanjena aktivnost enzima glukuronoziltransferaze, koji konjuguje bilirubin i time omogućuje njegovo izlučivanje u žuč. Kao posledica toga javlja se povišena koncentracija bilirubina u krvi.
Najčešće se otkriva slučajno, tokom sistematskih pregleda ili, pak, pojavom žute prebojenosti kože i , češće, sluzokože ( ikterus ), koja se javlja zbog naglog skoka bilirubina u krvi. U nekim slučajevima se registruju uvećanja slezine i jetre.
Mnogi ljudi ne znaju da imaju ovaj sindrom zbog odsustva simptoma a najčešći simptomi Žilberovog sindroma su:
 bol pod desnim rebarnim lukom
 muka, gađenje, povraćanje
 gubitak apetita
 nadimanje, proliv ili zatvor.
 Psihički problemi: glavobolja, strah, depresija, razdražljivost, nervoza, manjak koncentracije, znojenje, lupanje srca , uznemirenost, nesanica i dr.
Nagli skok biliribina u krvi i pojava ikterusa se može očekivati kod osoba sa Žilberovim sindromom kod sledećih stanja:
 Fizički napor i zamaranje
 Gladovanje
 Trudnoća
 Konzumacija alkohola
 Infekcije
 Operativni zahvati
 Neke medikamentozne terapije
 Emotivni stres i dr.
Žilberov sindrom se ne leči. Pacijentima se savetuje da obrate pažnju na prevenciju, koja se zasniva na izbegavanju provokativnih faktora kao i adekvatna ishrana.

13/01/2017

Helicobacter pylori

Šta je Helicobacter Pylori?
Helicobacter pylori je spiralni, gram negativni patogen koji izaziva hronični gastritis i odgovoran je za većinu čireva na dvanaestopalačnom crevu. Infekcija ovom bakterijom je glavni faktor rizika za razvoj želudačnog adenokarcinoma i želudačnog limfoma tipa MALT (Mucosa associated lymphoid tissue – MALT). Nedavne studije pokazuju da Helicobacter pylori ima svoje učešće u patogenezi i drugih bolesti, poput gastroezofagealni refluksa, koronarnih bolesti, anemija izazvanih nedostatkom gvožđa, reumatskih bolesti, nekih dermatoloških bolesti itd.
Faktori rizika
Izvor infekcije je čovek, trasa prenosa je fekalno-oralni i oralno-oralni. Bakterija je izolovana iz fekalija, pljuvačke i zubnog kamenca zaraženih ljudi. Kada dospe u želudac izaziva promene u želucu i duodenumu (prvi deo tankog creva). Bakterija napada zaštitno tkivo koje oblaže želudac, što dovodi do oslobađanja određenih enzima i toksina. Ti enzimi i toksini mogu direktno ili indirektno da oštete ćelije želuca i duodenuma. To uzrokuje hroničnu inflamaciju zidova želuca (gastritis) ili duodenuma (duodenitis).
Helicobacter pylori je najčešća infekcija u svetu a njena rasprostranjenost je usko povezana sa socijalno ekonomskim standardom i starošću. Najveća učestalost je zabeležena u zemljama u razvoju, gde je kolonizovala od 70 % do 90 % populacije i to većinu pre nego što napuni 10 godina života. Nasuprot tome, u razvijenim zemljama učestalost kolonizacije je relativno niska u detinjstvu ali dostiže oko 45 % kod starijih osoba.
Simptomi
Najčešći simptomi su:
• gorušica
• nadutost stomaka
• mučnina
• povraćanje
• bolovi u stomaku, želucu
• otežano varenje hrane
• gubtak apetita a samim tim i gubitak kilograma
• pojava krvi u stolici
• umor
• nesanica
• promene na koži
Medjutim, kod velikog broja inficiranih ljudi ova vrsta infekcije prolazi bez simptoma. Samo mali broj ljudi dobije simptomatični gastritis, čir i ređe, rak želuca. Postavlja se pitanje zašto kod nekih ljudi infekcija napreduje do gastritisa, čira, raka i drugih duodenalnih bolesti a kod nekih ne?
Čini se da zavisi, sa jedne strane, od ekoloških okolnosti, od faktora samog domaćina (čoveka) kao i od samih bakterija tj. faktora vezanih za virulentnost bakterija.
Dijagnoza
Postoji nekoliko neinvazivnih laboratorijskih tehnika kojima se potvrdjuje prisustvo Helicobacter pylori i to su:
• Test iz krvi– detekcija i kvantifikacija specifičnih antitela (vrsta proteina ) iz krvi, IgA i IgG koje imuni sistem proizvodi kako odgovor na infekciju Helicobacter pylori bakterijom
• Test iz fecesa- detekcija prisustva antigena Helicobacter Pylori u fecesu (stolici)
• Izdisajni test na ureazu
Najčešće se koriste neinvazivni testovi, posebno serološki ( iz krvi ) i detekcija antigena u fecesu.
Ukoliko je nekom od gore navedenih testova potvrdjena Helicobacter pylori infekcija, pacijent treba da se podvrgne terapiji koja obično podrazumeva upotrebu nekoliko lekova istovremeno. Većina pacijenata je izlečena nakon jedne do dve nedelje. Nakon završetka terapije obično se sprovodi test stolice ili izdisajni test na ureazu.Time se proverava da li je terapija bila uspešna.

Za više informacija obratite se svom lekaru

11/01/2017

Metabolički sindrom – bolest savremenog čoveka

3. januara 2017.biodiagAktuelno
Šta je metabolički sindrom?

Metabolički sindom ( syndroma metabolicum ) , sindrom insulinske rezistencije ili sindrom X nije bolest već stanje koje podrazumeva niz vrlo rizičnih zdravstvenih faktora, kao što su abdominalna ( visceralna ) gojaznost, povišen krvni pritisak, dislipidemiju – niža koncentracija HDL-a (dobar holesterol ) u krvi, povišena koncentracija triglicerida i povišena koncentracija glukoze u krvi .

Zašto je metabolički sindrom bolest savremenog čoveka?

Neizbalansirana i nezdrava ishrana, slaba ili nikakva fiziča aktivnost, nedovoljno sna i konstantna izloženost stresu su karakteristike modernog doba. Zbog jutarnje žurbe savremen čovek se opredeljuje da doručkuje na brzinu, uglavnom proizvode iz pekara i druge oblike “ brze „ hrane i na taj način zameni kvalitetan i zdrav doručak bržim i praktičnijim. Nesvesno, na ovaj način se unosi previše namirnica sa visokim GI (glikemijskim indexom ) a to su namirnice koje otpuštaju visoke koncentracije šećera u krv brzo nakon konzumiranja. Ovaj obrazac ponašanja se često primeni i kada su u pitanju drugi dnevni obroci, ručak ili večera. Na početku, organizam to prihvata i pankreas luči onoliko insulina koliko je potrebno da se sav taj šećer raščisti. Ukoliko se ova loša navika ponavlja godinama, posle izvesnog vremena pankreas više neće biti toliko snažan i neće moći da luči dovoljno insulina , odnosno, ostaje višak šećera u krvi. Posledica toga je da ćelije postaju imune na delovanje insulina. Tako savremen čovek postaje insulinski rezistentan.

Parametri metaboličkog sindroma

Obim struka Veći od 80 cm za žene a veći od 94 cm za muškarce
Krvni pritisak Viši od 140/90 mmHg i više
Niži serumski dobri holesterol HDL Niži od 1.03 mmol/L za žene a niži od 1.29 mmol/L za muškarce
Povišeni serumski trigliceridi Viši od 1.7 mmol/L
Visina serumske glukoze na tašte Viši od 5.6 mmol/L ili dijagnostikovan dijabetes

Opasnosti metaboličkog sindroma

Osobe sa metaboličkim sindromom imaju dva do četiri p**a veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, prvenstveno da dožive srčani infarkt i moždani udar a šanse da dobiju dijabetes su čak 20 p**a veće. Zbog hroničnih zapaljenskih procesa koji se dešavaju u krvnim sudovima, metabolički sindrom značajno ubrzava proces ateroskleroze. Kao jedna od posledica gojaznosti, u sklopu metaboličkog sindroma, javlja se i slip apnea sindrom (poremećaj disanja tokom spavanja). Takodje utiče i na pojavu malignih bolesti, kao što su rak endometrijuma, debelog creva, dojke. Najnovija istraživanja čak ga povezuju i sa nastankom Alchajmerove bolesti.

Da li je metabolički sindrom izlečiv?

Da!

Kako kod osoba sa metaboličkim sindromom postoji dugogodišnji kardiološki rizik, što pre treba da im se odredi terapija za prisutne komponente metaboličkog sindroma na osnovu prethodno utvrđenog kardiološkog rizika. Kod ljudi sa malim rizikom preporučuje se samo promena životnog stila, koja podrazumeva redukcije telesne težine i povećanja fizičke aktivnosti. Kod umerenog rizika, po potrebi se uvodi i farmakološka terapija, a kod pacijenata sa visokim rizikom, uvode se lekovi za lečenje hiperlipoproteinemije.

Ֆ Za više informacija obratite se Vašem lekaru i endokrinologu

BioDiagnostica

07/12/2019

07/01/2018

09/03/2017

27/02/2017

21/02/2017

20/02/2017

19/01/2017

13/01/2017

11/01/2017

Address

Opening Hours

Telephone

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category

Monday	07:30 - 19:00
Tuesday	07:30 - 19:00
Wednesday	07:30 - 19:00
Thursday	07:30 - 19:00
Friday	07:30 - 19:00
Saturday	07:30 - 14:00