Put ka autentičnosti - psihoterapeut Filip Stojković

Put ka autentičnosti - psihoterapeut Filip Stojković - Psihoterapija
- Psihološko savetovanje
- Online seanse
- Bračno/partnersko savetovanje i psihote Takođe, možete pisati na mail.

Ova stranica ima za cilj da približi psihologiju i psihoterapijske metode svima koji su za to zainteresovani. Ovde ćete moći da pročitate tekstove na različite relevantne teme. Vaša pitanja i komentare možete slobodno postavljati na stranici ili u inbox. Psihologija je nauka koja kao predmet proučavanja ima čoveka u svim aspektima njegovog delovanja, a najpre na unutrašnjem, intimnom psihičkom pla

nu, na svim niovima. Psihoterapija, savetovanje i koučing su metode i tehnike koje koriste saznanja psihologije u svom radu. Ljudi koji prolaze kroz psihoterapiju, savetovanje ili koučing rade na svojim kapacitetima, željama, uče nove načine za rešavanje problema ili zastoja koji se u životu javljaju, podstiču svoje poslovne, emotivne, partnerske i druge kompetence. put.ka.autenticnosti@gmail.com
Tel. 0638047103
Skype ID: stojkovic_f
Instagram: put.ka.autenticnosti
Sajt: https://putkaautenticnosti.wordpress.com/

Zovem se Filip Stojković. Bavim se life i biznis koučingom, savetovanjem i psihoterapijom. Takođe autor sam i voditelj radionica, treninga, edukativnih i terapijskih grupa koje se bave važnim životnim poljima. Individualna, porodična, partnerska i grupna terapija i savetovanje su moj omiljeni način rada. Edukator sam u centru za edukaciju psihoterapeuta, psiholoških savetnika, lajf i biznis kočeva. Ukoliko želite da radite na sebi, želite da otkrijete svoje skrivene potencijale, da unapredite svoje veštine u bliskosti, komunikaciji, prijateljstvu ili partnerskim odnosima, ako imate neki problem ili zastoj a verujete da vam u nečemu od toga ja mogu pomoći budite slobodni da me kontaktirate.

16/06/2025

KAD BOG POSTANE STRAŠNI SUDIJA
par redova o krivici i strahu od ,,božije” kazne

Nemerljivo mnogo p**a sam se sreo sa ljudima, pogotovo religioznim koji godine, decenije, pa i ceo svoj život ostaju u osećaju krivice, nekada zbog trivijalnih, nekada zbog ozbiljnijih grešaka. Nekada to čak i nisu realne greške, već ih tako doživljavaju.

Najčešće, nije stvar u greškama, one su isto tako često popravljive, a i kada nisu može se s njima živeti.

Jeste da različite hrišćanske tradicije rado Boga upotrebljavaju kao deo sistema nagrada-kazna, jeste da se i u Bibliji, pogotovo Starom zavetu, mogu pročitati razni tekstovi u kojima Bog stvarno i deluje kao ,,preki sud”, ali to je tako ako Bibliju doživljavamo kao istorijsku hroniku. Ali ona to najčešće nije, već tekstove koji je čine, valja gledati kao istoriju ,,božanske pedagogije”, stvaranja, odgoja, vaspitavanja čoveka, istoriju razvoja.

Najpre je čovek u raju, šetka se, jede, igra se, lepo mu, kao detetu u roditeljskoj kući, ali ima neke granice, zabrane koje ne sme prekršiti. Prekršivši zabranu on biva kažnjen, isterivanjem iz kuće/raja.

Tada počinje epopeja, gubljenje, traženje, robovanje, smrt, bolesti, greške, nagrade, kazne, 10 zapovesti kao temelj vaspitanja, razna iskustva u kojima pada i opet ustaje… sve ono što i prati razvoj čoveka koji raste i odvaja se od roditelja.

Vrhunac Biblije je u Novom zavetu, gde više nije akcenat na nedoraslosti ljudi, neiskustvu, neposlušnosti… akcenat je na uzajamnosti, odraslosti, ljubavi, razmeni, davanju, praštanju. A to mogu samo oni ljudi koji su već usvojili roditeljske/Božije norme ali valja da one postanu i njihovi lični izbori.

Stari zavet je krajnje pojednostavljeno gledano rani razvoj čoveka, najmlađi uzrast, gde su sistem kazne i nagrade, uslovljavanje, direktna uputstva, granice, učenje odgovornosti kroz ispaštanje za loše ponašanje glavna tema.

Novi zavet je, opet krajnje pojednostavljeno gledano, poziv na potpuno odrastanje, preuzimanje odgovornosti, i to ne samo za sebe već i za druge. To je priča o ljubavi, žrtvi koju ljubav podrazumeva, idealima, smislu… nema više krivice, ni kazne, sada je tema savest. Moralnost ne zbog straha od kazne, već etičnost koja proizilazi iz svesti čoveka o dobru i zlu, o preuzimanju odgovornosti za sopstvenu sudbinu kao i sudbinu bližnjih. Ne iz straha, već iz ljubavi.

Sliku Boga iz Starog zaveta možemo sasvim gledati kroz prizmu psihoanalitičkog Super ega, ili što bi transakcioni analitičari rekli Kritikujućeg (frustrirajućeg) Roditelja. To je roditelj koji svojim autoritetom nameće, zahteva i kažnjava. U Novom zavetu Bog je savest, tihi unutrašnji glas koji govori šta je dobro a šta loše, koji razdvaja žito od kukolja, koji ne kažnjava, ne uništava, on opominje i vodi pokajanju, metanoji, preumljenju, preobražaju.

To nisu dva različita Boga, to je isti Bog, ali iz različitih perspektiva. Jedna je perspektiva deteta, druga odraslog čoveka. Na jedan način roditelje vidimo kao deca na drugi način kada odrastemo, na jedan se način roditelji ophode prema nama dok smo deca a na drugi kada smo odrasli ljudi.

Krivica nije nužno negativno osećanje, baš suprotno. Ali i tu valja razlikovati patološko od zdravog, nezrelo od zrelog. Zrela je ona krivica koja nas vodi priznavanju greške, prihvatanju sopstvene pogrešivosti, pokušaj reparacije tj. ispravljanja greške ako je moguće, nadomeštanje štete koju smo napravili ili ako ne, smireno prihvatanje sopstvene ,,loše strane, nesavršenosti i učenje iz tog iskustva da grešku ne ponovimo. To je zapravo pokajanje, preumljenje, preobražaj, sazrevanje, put individuacije.

Nezrela, patološka je ona krivica koja nema epilog, ona je destruktivna, to je agresija okrenuta ka sebi, uništiteljski poriv, bez mogućnosti praštanja, promene, prihvatanja, preobražaja. Glas lišen ljubavi, samilosti, razumevanja. Ona je svrha sama sebi i sasvim je suprotna od biblijskog narativa, pa i Božije volje. Takva je krivica demonski glas, ne Božiji. Ona je zla a ne dobra, ona je destruktivna a ne kreativna, ona uništava a ne stvara. To je perverzno izvitoperenje onoga što Biblija govori da je Božiji cilj stvaranja čoveka. Slobodan, dostojanstven, realističan, privržen, kreativan, razuman, stvaralački orijentisan, ljubavlju nadahnut čovek a ne ubijen u pojam.

14/06/2025

Individuacija nije isto što i individualizacija.

Individualizacija je korak ka individuaciji. Da bismo krenuli putem samoostvarenja, moramo prvo postati samostalni, nezavisni od drugih. Moramo poći putem separacije, odvajanja od potrebe da drugi nešto urade za nas. Da nas hrane, školuju, ogledaju nam vrednost, talente, usmeravaju…

Kad u tome uspemo, mi smo individue, samostalni pojedinci koji mogu da funkcionišu samostalno. Učimo, radimo, plaćamo račune, ulazimo u veze i iz onih izrazito loših izlazimo, stvaramo porodicu, prijateljstva… autonomni smo, nezavisni od drugih, na neki način samodovoljni.

Kad dobacimo do samodovoljnosti onda uviđamo da i nismo baš tako samodovoljni, niti smo baš tako samostalni, da nam nije dovoljno to što već imamo, da nismo ni toliko dobri, ni uspešni… ,,Ja faza” je završena.

Tada kreće individuacija… na neki način to izgleda kao pokret unazad, ka svemu što smo ostavili iza sebe. ,,Ja” više nije dovoljno, baš suprotno, malo je, nedovršeno, čak i isprazno. Neophodno mi je ono izvan mene, ali na novi način. Nije mi neophodno da bih se dokazao, da bih osvojio, nametnuo, da bih neku dobit ostvario… potrebno mi je da bih bio ceo, da bih voleo, da bih se predao, da bih dao.

Pre separacije imamo situaciju koju možemo nazvati ,,daj mi daj mi”, individualizaciju ,,uzimam, grabim, osvajam”, individuaciju ,,dajem, darujem, ne tražim za uzvrat (a ipak dobijam)”.

12/06/2025

Cilj psihoterapije, makar onih psihodinamski orijentisanih, nije sreća, ni zadovoljstvo, mada to može (a opet ne mora) biti jedna od posledica.

Cilj je osposobljavanje ljudi da se odrede, usmere i pokrenu u pravcu koji smatraju da je svrsishodan, koji život čini smislenim. A opet, da taj pravac nije parazitiranje na račun drugih već put individuacije, teolozi bi rekli put oboženja.

To se postiže kroz dug i težak rad, analizu sopstvenih ponašanja, razmišljanja, osećanja, iskustava, odnosa… radi samospoznaje. Ali samospoznaja, nije svrha sama sebi, jer nije svrha baviti se sobom, zatvoriti se u krug sopstvene ličnosti i tu prebivati. To bi bila patologija.

Baš suprotno, paradoksalno spoznajemo sebe da bismo se sami sebe oslobodili, kako bismo tako oslobođeni preokupacije sopstvenim nagonima, potrebama, željama, mogli da prepoznamo ono što je izvan nas, a veće je od nas samih, bitnije od nas samih, što je svrhovito samo po sebi.

Smisao ne možemo naći u sebi, možemo ga naći u roditeljstvu, u braku, čuvanju voda i šuma, hranjenju gladnih, štićenju nezaštićenih, poučavanju budućih naraštaja ili očuvanju mudrosti predaka… uvek je izvan nas samih.

U sebi imamo samo potencijal, težnju, zadatak… da se predamo tom nečemu izvan sebe. A ono što nas u tom pokretu predavanja ometa je predmet psihoterapije.

06/06/2025

Mehanizam površnosti je prava đavolska zamka.

Kako obično izgleda?

Svega ima, svuda pomalo, ali ničega dovoljno. Puno ljudi, obaveza, ciljeva, talenata, informacija, užitaka… ali ničega do kraja.

Kako ga možemo prepoznati?

Kroz preplavljenost, sagorevanje, kroz osećaj praznine, nedovoljnosti… nekada i kroz samo tihi glas, slabašni osećaj da nešto fali, izostaje, nedostaje, ali nedovoljno jasno šta.

Zašto je to đavolska zamka?

Zato što je zbunjujuće, pa i razluđujuće. Kako može nešto da fali kad svega ima? Često čujem: ,,Imam sve što treba da imam. Posao, ženu/muža, decu, prijatelje, putovanje, hobi… sve je tu, a ja nisam srećan.”

Imati i biti nije isto. Biti do kraja posvećen poslu, mužu ili ženi, deci, prijateljima… nije isto što i imati sve to na broju. Slika može davati utisak, da je sve tu, što ne znači da smo i mi celi tu, u tome.

Tesla nije mogao imati sve, ali je bio briljantan u tome što je bio. Majka četvoro dece ne može imati sve ali može biti izuzetna majka. Mnogo dodobar prijatelj može biti takav prijatelj nekolicini ljudi, ali ne može biti za njih 10, jer će u tom slučaju ili moći da se reduplicira ili će to biti samo poznanstva. Ili u jednoj oblasti, ne može automehaničar biti izuzetan za sve automobile, ali može za neki tip.

Da bi bilo puno, veliko, kvalitetno, takvo da ispunjava traži isto toliko investiranje. A ne možemo se jednako investirati na sve strane. Takvo investiranje traži žrtvovanje, najpre slobode. Ili bolje reći traži žrtvovanje ideje omnipotentne slobode koja može sve i opredeljenje za slobodu za nešto što je veliko i važno i veće od nas samih.

04/06/2025

Obrasci nisu samo patologija. Obrasci su i prilika za razvoj. Svi imamo obrasce kao što svi imamo i prostor za razvoj. A ta dva se poklapaju.

To je pogotovo vidljivo u ljubavnim odnosima. Gde se ljudi, obicno nalaze kroz kompatibilne obrasce. Npr. on je nedostupan ona je anksiozna, on bezi ona se lepi. Ili obrnuto.

U savrsemenom svetu sve je cesce odustajanje od odnosa i trazenje novog. Ali znamo da prosta zamena nece nuzno dovrsti do drugacijeg odnosa, zapravo gotovo nikada nece.

Ja radije vidim takvu postavku stvari kao prostor i mesto gde jedno ima sta da nauci od onog drugog. Nedostupni je cesto i samostalniji, anksiozni je cesto pristupacniji. I to je ono sto mogu nauciti jedno od drugog.

Ali zajednicko im je recimo to, da iako na razlicite nacine, prenaglasenu samostalnost ili isto takvu vezanost zapravo oboje izbegavaju bliskost.

Tako uceci jedno od drugog ono u cemu je svako od njih bolji mogu doci i do toga da nauce i da se vole, budu intimni, istinski povezani. A to zahteva vreme, posvecenost, mnogo truda.

Jedna za laku noć mamama i tatama 😴💤
30/04/2025

Jedna za laku noć mamama i tatama 😴💤

26/03/2025

Prava je šteta što grupna psihoterapija kod nas nije tako zastupljena. Ima značajne prednosti u odnosu na individualnu. Jedan od razloga što je to tako je možda i to što se o njoj ne govori dovoljno. U nekom narednom periodu pisaću o psihoterapiji grupe. Vi budite slobodni da pitate šta vas interesuje.

Irvin Jalom je primetio da se kao prepreka dubljem povezivanju između ljudi pojavljuju tri vrste tajne. Tajne su oni doživljaji koje ne želimo da delimo sa drugima, oni delovi nas koje ne želimo da budu viđeni, a doživljavamo ih kao fundamentalne delolove identiteta, koji su uzgred i neprihvatljivi.

Prva tajna se odnosi na duboko ukorenjen osećaj lične bezvrednosti. Druga tajna je, da ako se otvorimo, nećemo biti sposobni da za drugoga budemo tu na adekvatan način, da nemamo šta da ponudimo drugom čoveku. Treća vrsta tajne se odnosi na neku seksualnu tajnu, bilo da je u pitanju iskustvo ili fantazija.

Svaku od ovih tajni prati strah, koji blokira spontano otvaranje i povezivanje. To je strah da ako se ogolimo, pa drugi otkrije nešto od gore pomenutog, neće nas prihvatiti, odbaciće nas.

Istini za volju, ne treba se svima ni otvarati, nisu svi ni tako prihvatajući, ni tako podržavajući.

Grupna psihoterapija, izmeđuostalog, predstavlja i bezbedno mesto gde ovakve tajne mogu postati vidljive. Kada na grupi ljudi nauče da slušaju i prihvataju druge, stvara se povoljno okruženje gde se mogu pojaviti najskrivenije tajne, ali koje nisu razlog za strah, već mesto suštinskog susreta u kom postaje očigledno koliko smo svi zapravo vrlo slični.

Takva iskustva su često prva iskustva u kojima će neko doživeti prihvatanje i razumevanje. A takvo iskustvo sa grupne psihoterapije može kreirati osećaj poverenja i u druge ljude (izvan psihoterapijske grupe) i biti zalog nekih novih, drugačijih međuljudskih odnosa.

09/02/2025

Najveća odgovornost koju možemo nositi je dete. Najznačajniji odnos koji možemo imati je partnerski, romantični, ljubavni.

Toliko je života i ljudi upropašteno zbog pogrešnog izbora saputnika.

Žena, zbog svog kontrolišućeg muža može zapostaviti ili se potpuno odreći svoje karijere, može se distancirati od svojih prijatelja i rodbine, može pokušati sve te nedostatke da kompenzuje kroz decu ali i ona, kada malo odrastu mogu od nje bežati jer ih guši.

Muškarac, zbog hladne, emotivno nedostupne žene, može pronaći ljubavnicu i tako se zavrteti u krugu prevare i laži, ili se može utapati u alkoholu, poslu ili nekoj trećoj stvari kojom će lažno pokušati da zatrpa rupu svoje emotivne mizerije.

S druge strane, uz toplinu, podršku, snažno prisustvo partnera nesigurna žena može postati odlučna, samopouzdana i čvršća, a kruti muškarac može postati topliji, otvoreniji, pristupačniji.

Naravno, izbore pravimo sami, sami smo za njih i odgovorni, iako ih pravimo nesvesno.

Sav obim propasti jedne ličnosti i besmisao života usled pogrešnog izbora niko nije tako dobro opisao kao Đole u svojoj priči o Vasi Ladačkom.

05/02/2025

Najveći izazov za jedan par su deca. Mnogo loših brakova postalo je još gore kada je par dobio dete. Mnogi dobri brakovi postali su loši li su propali kada je par dobio dete.

Ništa ne menja odnose u braku kao deca. Struktura odnosa, zajedničko vreme, ciljevi, vrednosti, kompletna klima u braku menja se kada stigne dete. Ne samo prvo, već i svako sledeće. Mada, prvo je dete najveći ,,udarac” i to direktno u temelj odnosa.

Neretko muškarci postaju razočarani, povređeni, očajni što više nemaju nepodeljenu pažnju žene. Isto tako, žene vrlo često izgube sebe same, osećaju se nedovoljno podržano od svojih muževa. Dete koje bi trebalo da bude najsnažniji izraz ljubavi i partnerstva postane ,,nagazna mina”. Naravno, nije do deteta.

Kao i svaki izazov, tako i ovaj, prilika je za razvoj, svakog pojedinačno a onda i odnosa. To je trenutak koji poziva na veću zrelost, posvećenost, umnoženje ljubavi. Ako par želi da odnos preživi mora naći vreme kada će jedno drugom biti na prvom mestu.

20/10/2024

Primećujem u radu i razgovoru sa kolegama da se često osećamo pozvanim da očuvamo brakove ljudi sa kojima radimo.

Ne zato što je to posao psihoterapeuta. Ni rastavljanje ni održavanje odnosa nije naš posao. Moram priznati da je to vrlo nelagodna uloga koja je više nametnuta spolja, društvenim i kulturološkim kontekstom, nego što je posledica nekih ličnih vrednosti i preferencija terapeuta.

Generalno, održavanje kvalitetnih i zadovoljavajućih ljubavnih odnosa, veza i brakova postalo je izuzetno teško na duže staze. Slično je i sa prijateljstvima, kolegijalnim i porodičnim odnosima.

Zbog toga su ljudi sve usamljeniji, nezadovoljniji, depresivniji, nesrećniji.

Neke ranije društvene uloge u očuvanju odnosa i porodica koje su pripadale roditeljima, kumovima, članovima familije, sveštenicima, institucijama, danas gotovo da ne postoje.

I tako, sasvim spontano, ta ,,čaša žuči” dođe do psihoterapeuta, da je zajedno sa ljudima sa kojima rade ispijaju.

Nije da ljudi žele da se rastavljaju, nije da se ideja ,,ljubav do kraja života” izgubila, nije da ljudi žele da budu u površnim ili kratkim odnosima, nije da žele da se razvode, da budu sami…

Ljudi danas često ne znaju kako da očuvaju odnos, kako da grade i produbljuju bliskost, ne znaju kako da vole i budu voljeni i da to traje, sve češće ne znaju ni kako da otpočnu odnos.

Mnogo je razloga za to. U prvom redu tu su sada već i ustaljene ,,vrednosti” tipa ,,ne trpi nikoga”, ,,budi svoj/svoja”, kao i komercijalna potrošačka svest koja se i na polju ljubavi odomaćila, pa jedni na druge u ogromnoj meri gledamo kao na potrošnu, lako zamenjivu robu.

Naravno, da ideja ,,odnos po svaku cenu” nije realistična, zapravo može biti vrlo štetna pa i tragična.

Ali, sve su prilike, da će u budućnosti, psihoterapija i psihoterapeuti, imati veoma važnu ulogu u uspostavljanju i održavanju ljubavnih odnosa.

Meni lično, veoma su dragocena iskustva u kojima sam dao svoj doprinos u očuvanju odnosa koji nije morao da se raspadne.

Ili, malo romantičnije rečeno, neprocenjiv je osećaj kada vidim da pred mojim očima ljubav pobeđuje.

16/10/2024

Veoma je učestao jedan štetan narativ, koji dolazi iz ,,biznis sveta” od ,,bogova biznisa” koji je naročito upućen muškarcima, mada ni žene nisu pošteđene.

Narativ ovako nekako glasi: ,,Glupi ste, nesposobni, šonje, ako ne radite uvek sa 100% posto svojih snaga, ako radite neki posao od 9 do 5, ako ne grabite što više i što bolje. Ako ste zadovoljni platom, poslom, pozicijom znači da ste nesposobni i lenji”.

Skromnost jeste vrlina. Skromnost nije odustajanje od potreba, ciljeva i potencijala. Skromnost podrazumeva realistično sagledavanje sopstvenih kapaciteta, ograničenja, podrazumeva svesnost o celini svojih i potreba bliskih ljudi.

Kako funkcioniše čovek koji veruje u ,,savremeni koncept uspeha”?

- Nezadovoljan je sobom, nezadovoljan je porodicom ili ne stiže da ima porodicu ili čak bliske ljudi uopšte.
- Nezadovoljan je svojim učinkom, efikasnošću, poslom, zvanjem, firmom.
- Ne voli da bude dokon, ne ide na odmor, ili ako i ide ne uživa u njemu.
- Nezadovoljan je onim što ima jer uvek ima onoga što ne poseduje.
- Sanja o velikim parama i velikom uspehu kao suštinskom izvoru sreće i zadovoljstva.
- Kada stigne na željeni cilj, ostvari neki svoj san shvata da ,,to nije to”.

Kada prođe mnogo vremena, izvrti se mnogo ovakvih začaranih krugova, najčešće nakon mnogo godina, ,,postignuća” nastupi razočaranja u sebe, posao, druge, nezadovoljstvo, kajanje, bes…

Naravno, ima onih koji su vrlo uspešni u tome da se stvarno ,,voze” na svemu ovome, koji nauče da ne osećaju patnju, strah, neizvesnost. Oni uglavnom postaju posvećeni ,,apostoli” takve ,,religije uspeha”.

Ljudi istinski zadovoljni i ispunjeni, istinski uspešni su najčešće tihi, neupadljivi, nenametljivi, laki i skromni. To je ,,beleg” po kom se poznaju.

27/04/2024

Bio jednom jedan lav koji je živeo u nepreglednoj savani, okružen obiljem prirodnih lepota ali i opasnosti. To je bio jedan sasvim pristojan lav, lep, mišićav, sa ozbiljnom grivom i velikim šapama.
Ali, bio je to i jedan poseban lav, skroz jedinstven po svom kukavičluku.
Svaki put kada bi naišao na antilopu on bi se prepao i pobegao daleko u duboku travu.
Kada bi u travi naišao na miša tako jako bi arlauknuo od straha da bi sve ptice sa obližnjeg drveća preplašeno odletele.
Živeo je skriven u nekoj rupi koju su merkati napravili sebi za jazbinu ali su je davno napustili.
Hranio bi se samo visokom travom koju ni malo nije voleo, ali je tako preživao svakoga dana. Više je izgledao kao neka krava nego kao lav.
Jednoga dana, pred njegovom jazbinom našla se izgubljena zebrica, od koje se on naravno u rupu sakrio i samo mu je rep virio.
Zebra ga upita: ,,Je li ti lave, šta je s tobom? Ti pripadaš kraljevakoj lozi koja vlada ovim prostranstvima hiljadama godina. Tvojim venama teče neustrašiva krv predaka. Tvoj otac, deda, pradeda, tvoja braća, svi su oni strah i trepet svima nama ostalim životinjama. Svi im se s p**a sklanjamo i sa udaljenoati divimo i zavidimo im. Otkud da si ti takva kukavica?”
Lav joj reče da je sasvim malen, da nije nalik svojim rođacima, da su mu kandže male, zubi tupi, trk vrlo spor. Našta mu zebra odvrati: ,,Meni se lave čini da samo nešto sa tvojim očima nije u redu. Pa sve te se životinje plaše.”
Pa ga dalje upita, ,,A šta bi ti lave radio kad bi ipak bio kao tvoji ostali srodnici?”
Reče lav: ,,Pa ja bih onda bio pravi car. Sve bih vas pojeo i plašio bih vas čak i iz čiste zabave.”
,,A kada bih ti nekom magijom pomogla i otvorila ti oči i kad bi zaista video da ti jesi takav i da je samo potrebno da izađeš iz te rupe, šta bi onda bilo” upita ga zebra.
Odgovori lav: ,,Uh, nešto me preko stomaka preseče. Nikako to ne želim da zamišljam. Od toga mi je još gore.”
Sva zgranuta zebra reče: ,,Pobogu lave, pa kako još gore?”
Kaže lav: ,,Pa vidi, da sam ja stvarno jedan pravi pravcati lav, šta misliš, kako bi mi tek bilo kad bih pojurio za nekom životinjom a ona mi pobegla, pa bi mi se onda cela savana smejala. Tačno bih u zemlju propao.”
,,Pa ti si se već u rupu nabio lave, zar ne vidiš?” zabezeknuto će zebra.
,,Jesam”, pokunjeno reče lav. ,,Ali bolje je da me žale što sam u rupi, nego da mi se smeju usred savane.”
Na to će zebra: ,,E moj lave, ipak nije problem s tvojim očima, ti imaš problem u glavi.”

Address

Pariske Komune 9
Belgrade

Opening Hours

Monday 09:00 - 21:00
Tuesday 09:00 - 21:00
Wednesday 09:00 - 21:00
Thursday 09:00 - 21:00
Friday 09:00 - 21:00
Saturday 09:00 - 21:00
Sunday 09:00 - 21:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Put ka autentičnosti - psihoterapeut Filip Stojković posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Put ka autentičnosti - psihoterapeut Filip Stojković:

Shortcuts

Share

Category

Psihoterapijom do autentičnosti

Najčešći problemi sa kojima se ljudi susreću a koji se u psihoterapiji i psihološkom savetovanju rešavaju su anksioznost i panični napadi, kontrola emocija (nemogućnost ispoljavanja ili preplavljivanje osećanjima), problemi u partnerskim odnosima, komunikacija sa nadređenima, prevazilaženje traumatičnih i stresnih događaja (otkaz, razvod, gubitak bliske osobe usled smrti ili napuštanja, bolest...), depresija, nedostatak smisla, problemi u bliskosti i seksu, osećanje odbačenosti, nepripadanja i usamljenosti, nemogućnost pronalaženja partnera i dr. Zovem se Filip Stojković. Bavim se psihologijom, savetovanjem i psihoterapijom. Takođe autor sam i voditelj radionica, treninga, edukativnih i iskustvenih grupa koje se bave važnim životnim poljima. Individualna i grupna terapija i savetovanje su moj omiljeni način rada.

Više o meni možete saznati na: https://putkaautenticnosti.wordpress.com/about/ Ukoliko želite da radite na sebi, želite da otkrijete svoje skrivene potencijale, da unapredite svoje veštine u bliskosti, komunikaciji, prijateljstvu ili partnerskim odnosima, ako imate neki problem ili zastoj a verujete da vam u nečemu od toga ja mogu pomoći budite slobodni da me kontaktirate.

Mail: put.ka.autenticnosti@gmail.com

Tel. 0638047103