11/07/2025
https://www.facebook.com/100052627564518/posts/1274782347619339/?mibextid=rS40aB7S9Ucbxw6v
Nisam volela svoju decu u trenutku kada je ova fotografija nastala.
Zapravo, zamerala sam im što uopšte postoje.
Kaiden je imao 17 meseci, a Chloe samo mesec dana, i ja nisam želela da budem njihova majka.
Nisam želela da im menjam pelene, da ih hranim, i samo sam maštala da ih ostavim u krevecu, izađem iz stana i više se nikada ne vratim.
Ozbiljna sam.
Znam da će nekima od vas vilica pasti od šoka, a neki će s gnušanjem pomisliti: „Kako neko može da ne voli svoju decu?"
Znam, jezivo je — upravo zato mi je trebalo toliko dugo da to ikome priznam.
Ćutala sam i zakopavala te misli. Smeškala se na fotografijama i glumila divljenje kad bi ih neko obasipao komplimentima.
Plakala sam često — zapravo, plakala sam većinu dana.
Preispitivala sam svoje mentalno zdravlje i stalno se grdila što sam „toliko užasna osoba“. Vrištala sam, skrivala se, puštala ih da plaču i čupala sebi kosu. Nisam ih više želela. Nisam ih želela.
Muž nije znao. Često je bio odsutan zbog posla. Nisam mogla da mu kažem — plašila sam se da bi se pokajao što je dobio decu sa mnom. Bila sam sama.
Jednog dana sam odlučila da ih neću izvaditi iz kreveca. Ostaće tamo, neka plaču, neka se ukake. Nije me bilo briga. Nije moglo više da me bude briga. Pokušavala sam da me bude briga. NISAM MOGLA.
Umesto toga, pozvala sam ordinaciju svog lekara.
Čim se javila moja omiljena medicinska sestra na recepciji, briznula sam u plač. Rekla sam joj: „Ne želim više da budem majka", a ona mi je samo rekla:
„Dođi odmah.“
I otišla sam.
Doktor je razgovarao sa mnom o postporođajnoj depresiji kao da je taj razgovor vodio već hiljadu p**a.
Ispostavilo se da i jeste.
Ispostavilo se da sam bila jedna od MILIONA žena koje su u tom trenutku prolazile kroz isto. Nisam bila luda. Nešto nije bilo u redu sa hemijom mom mozga. Nešto što nisam mogla da popravim sama.
Moj lekar i ja smo to zajedno zacelili.
Moja deca sada imaju 4 i 6 godina, i volim ih i obožavam toliko da me fizički zaboli srce kad pomislim na njih. Dala bih život za njih, bez oklevanja.
Posezanje za pomoći bio je najveći poklon koji sam im ikada dala kao majka.
Ako ti je makar nešto od ovoga poznato — samo želim da znaš:
Nisi sama. Nisi luda. I ne mora ovako da bude.
Reci nekome. Reci nekome DANAS.
Biće bolje. ❤️
~ Tifani Dženkins, autorka stranice the jankins
