Psihološko savetovanje i edukacija

Psihološko savetovanje i edukacija Cilj stranice je da vam pruži priliku i pomoć za lični rast i razvoj. Možete je koristiti kao iz Moja uloga je da vam dam alat i naučim vas kako da ga koristite.

Ja sam Sloboda Katanic, master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom. Masterirala sam iz oblasti kliničke psihologije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Moja terapijska orijentacija je racionalno - emotivno bihejvioralna i ona određuje način na koji vam pomažem da rešite svoje probleme. Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT) je vrlo direktivna terapija i zahteva od vas potpuno angažovanje u rešavanju problema, jer vi ste ti koji prave promenu. Posedujem višegodišnje psihološko iskustvo u radu sa odraslima, decom i adolescentima. Autor sam i voditelj treninga "Stres menadžment" (http://psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/stres-menadzment-trening/) kao i autor tekstova za portal Psihocentrala (http://psihocentrala.com/) i Ilovezrenjanin (http://ilovezrenjanin.com/category/pitajte-psihologa/). Cilj ove stranice je da vam pruži priliku i pomoć za lični rast i razvoj. Možete je koristiti kao izvor različitih korisnih tekstova, za informisanje o trikovima za život sa manje stresa ili se možete obratiti privatnom porukom ili pozivom za pomoć. Vrste usluga:
1.Individualna psihoterapija i savetovanje
2.Porodična psihoterapija i savetovanje
3.Terapijski i savetodavni rad sa decom i adolescentima
4.Psihološka edukacija putem autorskih tekstova
5.Održavanje radionica i treninga

Savetovanje i terapiju možete zakazati na broj telefona 065/5415899

Jedan od omiljenih. 🎼
07/12/2020

Jedan od omiljenih. 🎼

Bori se ili beži!"Bori se ili beži" reakcija je prirodna reakcija organizma kada se nađe pred pretnjom. U susretu sa opa...
09/10/2020

Bori se ili beži!

"Bori se ili beži" reakcija je prirodna reakcija organizma kada se nađe pred pretnjom. U susretu sa opasnošću organizam aktivira “bori se ili beži” odgovor stimulišući adrenalne žlezde da luče povećan nivo adrenalina, koji je stres hormon. Zahvaljujući ovom odgovoru organizma ljudski rod je uspeo da preživi.

Međutim, današnje pretnje nisu iste kao pre. Problemi modernog doba nisu rešivi tako što ćemo se sa njima potući ili od njih pobeći. Bez obzira na to naš organizam reaguje isto.

"Bori se ili beži" reakcija nije predviđena da traje dugotrajno. I ukoliko traje može dovesti do ozbiljnih tegoba na psihičkom i somatskom planu.

Iz tog razloga su zaštitne metode u borbi protiv stresa jako značajne. One nam pomažu da se na efikasan način nosimo sa lavovima modernog doba.

A kako nastaju naša osećanja?Osećanja ( i ponašanja ) su posledica toga kako tumačimo određeni događaj. Tačnije, naša os...
06/08/2020

A kako nastaju naša osećanja?

Osećanja ( i ponašanja ) su posledica toga kako tumačimo određeni događaj. Tačnije, naša osećanja i ponašanja su posledica uverenja koja imamo o sebi, drugima i svetu.

Ukoliko ono što se događa procenjujemo kao pozitivno i u skladu sa našim željama, ciljevima i vrednostima mi ćemo imati pozitivna osećanja. Ukoliko događaj procenjujemo kao negativan i preteći po naše želje, ciljeve i vrednosti mi ćemo kao posledicu imati negativna osećanja.

Znači, sasvim je prirodno da na negativan događaj reagujemo negativnim osećanjima.

Međutim, razlika je da li će te negativne emocije biti zdrave ili nezdrave. Da li će nam pomoći da se efikasno izborimo sa tim negativnim događajem ili će nam dodatno otežati funkcionisanje.

Zašto nastaju nezdrave emocije?

Zato što smo kao ljudska bića skloni da razmišljamo na iracionalan način.

Ali doživljavamo i zdrava osećanja?

Da, zato što smo sposobni da razmišljamo i na racionalan način.

Čemu služi psihoterapija?

Da nam pomogne da iracionalna uverenja zamenimo racionalnim koja će za posledicu imati zdrava osećanja i funkcionalna ponašanja. @ Belgrade, Serbia

O anksioznosti.Postoji više vrsta anksioznosti.Ono što je karakteristočno za svaku vrstu jeste prisustvo preterane brige...
26/07/2020

O anksioznosti.

Postoji više vrsta anksioznosti.
Ono što je karakteristočno za svaku vrstu jeste prisustvo preterane brige povodom potencijalno loše situacije koja nam se može desiti.

Znači, anksioznost se javlja povodom potencijalnih pretnji u budućnosti.

Ono po čemu se razlikuju vrste anksioznosti jeste aktivirajući događaj, tj. povodom čega brinemo.

Nekoliko najčešćih oblika anksioznosti su:

1.Generalizovana anksioznost.

Svakodnevna i nekontrolisana briga povodom mnogo različitih stvari u životu.

2. Socijalna anksioznost.

Javlja se u društvenim situacijama najčešće povodom mogućnosti da osoba ispadne neadekvatna, da ne bude prihvaćena od strane drugih i da će drugi imati loše mišljenje o njoj. Povezana je sa negativnim globalnim vrednovanjem sebe (samoobezvređivanje).

3. Zdravstvena anksioznost

Podrazumeva stalnu i preteranu brigu o zdravlju. Fokus je na simptomima. Često je praćena napadima panike.

4. Panični poremećaj

Česti napadi panike praćeni stalnim strahom da će se napada panike opet desiti.

☕
20/07/2020

☕

Poznata nam je činjenica da je fizička aktivnost odlična za našu kondiciju, mišićni tonus i uopšte fizičko zdravlje. Ali...
17/07/2020

Poznata nam je činjenica da je fizička aktivnost odlična za našu kondiciju, mišićni tonus i uopšte fizičko zdravlje. Ali, da li ste primetili da ste nakon treninga zadovoljniji, ispunjeniji, srećniji?

To može biti i zbog same činjenice što ste uspeli da izdržite ceo naporan trening, ali postoji i nešto više od toga.

Značaj fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje je veliki, ali na žalost ne dovoljno cenjen od strane pacijenata kao i od strane zdravstvenih radnika. Podaci pokazuju da je vežbanje često zapostavljena intervenicija u oblasti brige o mentalnom zdravlju.

Vežbe koje su se pokazale kao najefikasnije u smanjenu depresivnog raspoloženja jesu aerobne vežbe ( trčanje, plivanje, biciklizam, šetanje i ples).

FIZIOLOŠKI ČINIOCI

Do poboljšanja raspoloženju dolazi zbog poboljšane cirkulacije i povećanog dotoka krvi u mozak, lučenja endorfina i uticaja na hipotalamičko-pituitarno-adrenalnu osu (HPA). HPA dalje komunicira sa različitim delovima mozga kao što je limbički sistem koji kontroliše našu motivaciju i raspoloženje, amigdalom koja dovodi do osećanja straha kao reakcije na stres i hipokampusom koji igra značajnu ulogu u pamćenju, kao i motivaciji i raspoloženju.

PSIHOLOŠKI ČINIOCI

Psihološki mehanizmi koji utiču na poboljšanje raspoloženja prilikom vežbanja jesu distrakcija i procena samoefikasnosti. Vežbanje deluje kao vid distrakcije od svakodnevnih briga i misli koje nas preokupiraju. Takođe, vežbanje dovodi do unapređenja procene naših sposobnosti, tj. samoefikasnosti.

SOCIJALNI ČINIOCI

Vežbanje najčešće podrazumeva socijalnu interakciju. Socijalna interakcija sa ljudima koji uživaju u aktivnosti koju izvode, koja ih ispunjava i koji dele naša interesovanja dovodi i do poboljšanja našeg raspoloženja.


🌬
05/07/2020

🌬

"Hormoni sreće" i kako ih motivisati da budu prisutniji u našem organizmu.Hormone proizvode različite žlezde u našem tel...
04/07/2020

"Hormoni sreće" i kako ih motivisati da budu prisutniji u našem organizmu.

Hormone proizvode različite žlezde u našem telu. Hormoni putuju kroz krv, prenose poruke i igraju značajnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima.

Jedan od tih procesa je i regulisanje raspoloženja.

Takozvani "hormoni sreće" podstiču pozitivno raspoloženje. Ti hormoni su: dopamin, serotonin, oksitocin i endorfin.

Kako da poboljšate proizvodnju ovih hormona?

1. IZAĐITE NAPOLJE
Sunčeva svetlost može da poboljša proizvodnju serotonina i endorfina.

2. TRENIRAJTE
Redovni treninzi poboljšavaju proizvodnju endorfina, dopamina i serotonina.

3. SMEJTE SE
Jer smeh je najbolji lek. 😊
Smeh podstiče proizvodnju "hormona sreće" i ublažava simptome stresa i anksioznosti.

4. UŽIVAJTE U OMILJENOJ HRANI
Da. Dok jedemo hranu koju volimo luče se 2 hormona sreće - endorfin i dopamin. Još ako uživamo u hrani sa voljenom osobom, možemo podstaći i lučenje oksitocina.

Koja hrana najbolje utiče na hormone sreće? Hm. O tome bismo mogli i u nekom sledećem postu. 🍲

5. SLUŠAJTE MUZIKU
Slušanje muzike, pevanje, komponovanje, plesanje uz muziku utiče na povećano lučenje dopamina, serotonina i endorfina.

6. POMAZITE PSA
Istraživanja su pokazala da maženje pasa poboljšava lučenje oksitocina.

7. NASPAVAJTE SE
Nedovoljno sna može da utiče na stvaranje disbalansa hormona u organizmu.

Koji je vaš omiljeni mood-booster?

Greške u mišljenju. 🤯Primeri.Kada pravimo greške u mišljenju često pravimo više od jedne. Takođe, ove kognitivne distorz...
03/07/2020

Greške u mišljenju. 🤯

Primeri.

Kada pravimo greške u mišljenju često pravimo više od jedne. Takođe, ove kognitivne distorzije se preklapaju. Istovremeno može biti reč o generalizaciji, ali i skoku na zaključak. Jedna može biti povezana sa drugom. Jedna može voditi u drugu.

Stoga, nije toliko značajno da ih imenujete, ali jeste da ih prepoznate.

Važno je da budete svesni da pravite grešku u mišljenju, zašto je to greška u mišljenju i zašto vam ne koristi.

Svrha ovog posta je upravo to. Da vam pomogne da bolje upoznate svoje distorzije.

@ Belgrade, Serbia

Promena.🐛🦋
01/07/2020

Promena.

🐛

🦋

Brige, sumnje i anksioznosti su normalan deo života. Međutim, kada postanu preterane, učestale i teške za kontrolisanje,...
29/06/2020

Brige, sumnje i anksioznosti su normalan deo života. Međutim, kada postanu preterane, učestale i teške za kontrolisanje, onda mogu uticati na svakodnevni život i funkcionisananje.

Ovo su neke od tehnika koje vam mogu pomoći da zaustavite preteranu brigu.

1. Preispitajte svoje brige

Ukoliko preterano brinete ili ste anksiozni postoji velika verovatnoća da svet doživljavate mnogo opasnijim nego što jeste. Možda katastrofizirate, doživljavate svaku brigu kao činjenicu ili umanjujete svoje sposobnosti nošenja sa potencijalno ugrožavajućom situacijom.

Proverite da li i kod vas postoje greške u mišljenju (kognitivne distorzije). *pogledajte post o greškama u mišljenju

2. Da li rešavate problem ili samo brinete?

Postoji razlika između brige i rešavanja problema.
Rešavanje problema podrazumeva evaluaciju situacije, donošenje koraka za rešavanje i sprovođenje plana u akciju. Konstantna briga ne podrazumeva ništa od toga. Samo vas izmori bez da ste došli do rešenja.

3. Zaustavite ruminacije

Neki od načina da zaustavite anksiozne misli koje vam se vrte i vrte u glavi jesu: tehnika pune svesnosti, fizička aktivnost, vežbe disanja, tehnike vizualizacije.

4. Pričajte o svojim brigama

Kada se nalazite u vrtlogu svojih briga, razgovor vam može pomoći da ih vidite jasnije i možda manje preteće.

5. "Vreme za brigu"

Ova tehnika se zasniva na tome da odvojite vreme kada će vam biti "dozvoljeno" da brinete o svemu. Odredite isto vreme svaki dan (npr. od 18 do 18.30) kada ćete brinuti. Dok je ostatak dana "vreme bez brige".

@ Belgrade, Serbia

Kada pada kiša, “pada“ i naše raspoloženje.Ova izjava nije pogrešna, ali nije ni u potpunosti tačna.Naša emotivna reakci...
22/06/2020

Kada pada kiša, “pada“ i naše raspoloženje.

Ova izjava nije pogrešna, ali nije ni u potpunosti tačna.

Naša emotivna reakcija na vremenske prilike je individualna. Međutim, kao što svi mi delimo neke zajedničke karakteristike na osnovu kojih možemo govoriti o tipovima ličnosti, tako i u slučaju reakcije na vremenske prilike možemo govoriti o 4 tipa vremenske ličnosti.

1. Ljubitelji leta
Ove osobe su srećnije, manje anksiozne i manje besne tokom sunčanih dana i viših temperatura. Veća količina padavina je kod ovih osoba povezana sa povećanjem anksioznosti i lošijim raspoloženjem.

2. Neljubitelji leta
Ovom tipu pripadaju osobe koje su manje srećne, anksioznije i više besne tokom sunčanih dana. Raspoloženje im se popravlja ukoliko je verovatnoća za padavine veća.

3. Neljubitelji kiše
Ovom tipu pripadaju svi oni kojima je teško da se motivišu da ustanu ujutru tokom kišnih dana.

4. Oni na koje vreme ne utiče.

Međutim, većina istraživanja koja su sprovedena na temu povezanosti vremena i raspoloženja su pokazala da će loše vreme pre „spustiti“ već loše raspoloženu osobu ili će joj lepo vreme popraviti raspoloženje nego što će imati uticaja na osobu koja je već dobro raspoložena.

Ako tokom kišne sezone i nedostatka svetlosti osećate da je vaše raspoloženje sniženo, šta možete da uradite po tom pitanju?

Iako biste najradije ugasili svetlo i uvukli se u krevet, uradite upravo suprotno. Svetlost, pa i veštačka, dovodi do povećanja nivoa serotonina u krvi koji poboljšava raspoloženje.
Takođe, fizička aktivnost povećava nivo endorfina u krvi koji kao i serotonin dovodi do poboljšanja našeg raspoloženja. Pored vežbanja možete se upustiti u bilo koju drugu aktivnost koja vam pruža zadovoljstvo, kao što je gledanje filmova ili čitanje knjige.



Address

Ljubomira Stojanovica 28
Belgrade
11000

Opening Hours

Monday 09:00 - 22:00
Tuesday 09:00 - 22:00
Wednesday 09:00 - 22:00
Thursday 09:00 - 22:00
Friday 09:00 - 22:00
Saturday 09:00 - 22:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Psihološko savetovanje i edukacija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Psihološko savetovanje i edukacija:

Shortcuts

Share

Share on Facebook Share on Twitter Share on LinkedIn
Share on Pinterest Share on Reddit Share via Email
Share on WhatsApp Share on Instagram Share on Telegram

Category