26/07/2025
Zašto je panika toliko “užasna”?
To je paroksizmalna (iznenadna) provala vrlo intezivnog straha praćena telesnim simptomima i mišlju da smo vitalno ugroženi.
Može se javiti potpuno neočekivano ili povezana sa nekim događajem (javno mesto, putovanje).
Praćena je telesnim simptomima : gubljenje daha, gušenje, ubrzan rad srca, nesvestica, nesigurnost, mučnina, utrnuće kao i misao da sa nama nešto nije u redu ili se okolina izmenila.
Te snažne senzacije dovode do dominantog osećanja da ćemo poludeti, umreti ili uraditi nešto izvan kontrole.
Tok ide u fazama:
Misao “Nešto strašno će mi se dogoditi” - pogrešno zaključivanje - to aktivira
Fiziološku fazu:
ANS- lupanje srca, tremor, tlo se talasa, stomačne tekobe… na kraju dolazimo do
Emotivne faze: strah, blokada, rastrojstvo.
Na osnovu toga osoba donosi zaključak da je u opasnosti, da će poludeti i umreti i sve počinje ispočetka u krug.
Napadi panike su često praćeni psihomotornim nemirom i velikom napetošću.
Osobu ne drži mesto ima tkz. “apel ponašanje” jer ima predosećanje bliske smrti i traži hitnu pomoć da bi se umirila.
Uvek kažem svojim klijentima: ,,Niko nikada nije umro od napada panike pa nećete ni VI”.
Jer osoba često doživljava preplavljujuća osećanja i snažne telesne simptome što je često dovodi do napuštanja mesta, ako se dogodi u gužvi i često izbegava takve situacije.
Panični napadi dovode se u vezu sa specifičnim ponašanjem.
Psihomotorna uznemirenost (ne drži me mesto),” apel ponašanje”, traži lekarsku pomoć, ponašanje povlačenja i od svakodnevnih aktivnosti gde se privija uz osobe koje pružaju sigurnost.
Često osoba ima tendenciju da dokaže prisustvo teške bolesti ili potrebe za umiranjem.
Važno je da znate da pogrešna interpretacija stanja i događaja kao na primer- ubrzan rad srca, infarkt i slično dovodi do precenjenog stepena opasnosti i potcenjenog stepena sopstvenih sposobnosti.
