13/04/2026
Sigurno ste čuli za trakciju ili dekompresiju kičmenog stuba, kao jednu od metoda za tretman nastale diskus hernije. 💥
Diskus hernija je stanje koje može biti simptomatsko i asimptomatsko (čak 30-60% populacije).
Kada je simptomatsko, tada može dati simptome trnjenja ili bola duž jedne ili obe noge ili u najtežim slučajevima urinarnu inkontinenciju ili palo stopalo.
U tim situacijama, javlja se logika - "ukoliko smanjim pritisak na taj disk koji je problematičan, simptomi će nestati".
Kako?
Pa trakcijom, ili dekompresijom određenog segmenta kičmenog stuba. 👀
Da li je to trajno rešenje?
I ne baš.
Trakcija je privremeno i trenutno rešenje za postojeće simptome.
U toku akcije letenja u svemir, ljudi su oslobođeni delovanja sile Zemljine teže i prirodno je kičmeni stub u konstantnoj trakciji.
Astronauti znaju da porastu i do nekoliko centimetara. 👀
Ipak, tri najčešće komplikacije koje imaju astronauti su:
- bol u donjim leđima
- diskus hernija
i atrofija mišića kao i smanjenje stabilnosti.
Bol se javlja uprkos rasterećenju kičmenog stuba, što znači da samo to nije dovoljno, a pogotovo ne dugotrajno rasterećenje.
Rizik od diskus hernije je višestruko veći po povratku na Zemlju, jer su usled odsustva gravitacione sile nakupili više vode, koju opterećenjem onda istisnu, gde se onda gubi mehanička otpornost samog diska. ⚠️
Usled atrofije mišića gubi se stabilnost i povećava se rizik od nastanka bola u leđima.
Pored ovih komplikacija, astronauti se suočavaju i sa smanjenjem koštane gustine, smanjenjem opsega pokreta i degenerativnim promenama sličnim starenju. ⚠️
Zaključak 🤓
Pasivna trakcija nije dugoročno rešenje. ✖️
Bez stabilizacije, kontrole pokreta i aktivnog rada, efekat ostaje trenutan.
To ne znači da trakcija nema svoje mesto u tretmanu bola, ali ona nije svemoguća i nije krajnji cilj.
Link do istraživanja: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/39660277/
