Luma Centar

04/07/2025

Za popunjavanje formulara, kopirajte link -
👉🏽 https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdG5S4o3dRDFzTLv-Obx5_FmQ-lmqIIUAwyjn8YT_m2qq1kiw/viewform

02/07/2025

😶‍🌫️ Ponekad se čini kao da znamo da stvari ne funkcionišu kako treba — i ipak nastavljamo po starom. Kao da igramo u predstavi u kojoj smo svi svesni da je sve lažno, ali niko ne zna kako da izađe sa scene.

Apatija je prirodna reakcija na svet u kojem je granica između stvarnosti i fikcije zamagljena. Kad stvarnost postane nejasna, prvi korak je dati joj ime. To je korak ka razotkrivanju, promišljanju i delovanju. Nismo sami u tom osećaju i nije sve nepromenljivo.

Ceo tekst čitajte na: https://lumacentar.com/hipernormalno/

11/06/2025

Kako volimo – i zašto baš tako? 💭🫀
Naši rani odnosi ostavljaju duboke tragove u načinu na koji volimo, vezujemo se i doživljavamo bliskost. Unutrašnji "objekti" koje nosimo u sebi – slike roditelja, odnosa, osećanja – oblikuju naše veze i nas same.
Zato prepoznavanje sopstvenog stila vezivanja može biti prvi korak ka dubljem razumevanju sebe i promeni koja iz toga dolazi.

20/05/2025

Stres nije uvek ono što mislimo da jeste.
Nekad nas usmeri, nekad razori.
Nekad govori kroz ubrzan dah. Nekad ćuti, ali ostaje u telu.

Javlja se i u trenucima radosti i gubitka.
Nije svaka napetost štetna. Nije svaki mir zdrav.
Ravnoteža nije odsustvo kretanja — već sposobnost da se krećemo sa sobom.

✨ Šta se dešava kad emocije ostanu bez glasa?
✨ Kako nas frustracija uči rastu, ako je pustimo da "govori"?
✨Šta znači prepoznati „dobar“, „loš“ i „zao“ stres?

📖 Ceo tekst čitajte na sajtu.
🔗 Link sajta je u opisu profila.

20/05/2025

Stres nije uvek ono što mislimo da jeste.
Nekad nas usmeri, nekad razori.
Nekad govori kroz ubrzan dah. Nekad ćuti, ali ostaje u telu.

Pojavi se u trenucima promene — i kada volimo, i kada gubimo.
Nije svaka napetost štetna. Nije svaki mir zdrav.
Ravnoteža nije odsustvo kretanja — već sposobnost da se krećemo sa sobom.

✨ Šta se dešava kad emocije ostanu bez glasa?
✨ Kako nas frustracija uči rastu, ako je pustimo da govori?
✨ Šta znači – prepoznati „dobar“, „loš“ i „zao“ stres?

📖 Ceo tekst čitajte na sajtu.
🔗 Link sajta je u opisu profila.

07/05/2025

Trougao, kao emocionalni sistem tri osobe, često se javlja i može biti jedan od najnestabilnijih oblika odnosa. Ovakva nestabilnost nekad je rezultat konflikta između ljudske potrebe za autonomijom s jedne, i potrebe za pripadanjem s druge strane. Kada se tenzija u odnosu dve osobe povećava, harmonija se može održati prebacivanjem fokusa na treću osobu ili utrougljavanjem. U relaciji između partnera mogu se utrougliti novi partneri, deca, posao, prijatelji ili čak institucije.
Partner koji oseća nelagodu teži spajanju sa trećom osobom kako bi se razrešio anksioznosti, dok drugi partner tada postaje autsajder i oseća odbačenost. Manjak komunikacije se tako nadoknađuje u drugom odnosu ili prebacivanjem tereta na trećeg. Emocionalne reakcije u trouglu nadovezuju se jedna na drugu i smenjuju. Partner koji oseća odbačenost teži da obnovi odnos, dok paralelno u novouspostavljenom odnosu sa trećom osobom raste tenzija. Ovaj ciklus se može ponavljati.
Utrougljavanje se često dešava kada je zdrava komunikacija između dve osobe poljuljana, pa dodavanje treće strane postaje zamena za otvorenu komunikaciju. Mir u odnosu može se održavati konfliktom u drugom i zato je bitno razumeti pojedinca sistemski, u svim važnim odnosima u kojima se nalazi i sagledati njihovu međusobnu zavisnost.

15/04/2025

... Drugi konflikt razrešavaju disperzijom izvora ljubavi ili zadovoljstva. Ovde se ne misli na transparentno poliamorične forme odnosa, već dijade u kojima tajnovitost igra ulogu u dinamici odnosa. Tako, tražeći na više strana ljubav, veruju da osiguravaju minimalnu štetu u posledicama za druge i istovremeno maksimalno moguće zadovoljenje svoje potrebe. I ovo je, kao i poricanje i odricanje od svojih potreba – privid. Posledice su uvek veće od predviđenih, a zadovoljstvo je manje od očekivanog. Iako se frustracija privremeno preusmeri ili transformiše, ona ostaje živa i neadresirana. Želja se izjednačava sa potragom, ljubav sa zadovoljstvom. Kao što se mržnja može koristiti da bi se prekrila ljubav ili želja, večna potraga za novim početkom može pružiti privid kontrole i reparacije. Iako trenutno lišava dela težine bola, dugoročno takođe ne čini uslugu. Večito počinjanje vodi neprekidnom ciklusu razočarenja. U korenu ovih potreba leži neutoljiva potreba za nepresušnim izvorom ljubavi i sigurnosti, koja ne postoji i nije deo ljudskog iskustva od rođenja do smrti. Ipak, deo je naših najdubljih potreba.

Kao što su određena doza agresivnosti i zavisnosti potrebne i neophodne za život, tako su i projekcija kao prvi odgovor na bol i potiskivanje kao način adaptacije neminovnost. I saboter i početnik su samo neka od mogućih „rešenja“ unutrašnjeg konflikta. Mada je većina nas u različitim životnim fazama i jedan i drugi, nesvesno uigrana naklonost ka određenom obrascu, može pružiti bolji uvid u razumevanje prisilnog ponavljanja koji je tako često deo života.

Šta je onda sačuvano odbacivanjem?

U slučaju „večitog početnika“ sačuvan je život sam i slika dobrote koja je izgubljena i koja na drugom mestu ponovo otkrivena, postaje oživljena. Otkrivajući je na drugom mestu, pravimo fantazijsku „reparaciju“. U slučaju „unutrašnjeg sabotera“, sačuvana je sigurnost i fantazija sebe kao otpornog na odbacivanje.

U oba slučaja, rizik ostaje netaknut u središtu ljubavi, u središtu života.

15/04/2025

„Bekstvo je u suštini i nedvosmisleno uvek siguronosna mera, pa se moramo zapitati – šta je zapravo sačuvano odbacivanjem?“ Dž.Rivijer

Kako je izvesnost u ljubavi nemoguća, a sigurnost i ljubav ljudska neophoda, ostaje nam celoživotni rebus. Kako živeti u sigurnosti, ne lišavajući se ljubavi. Kako živeti ljubav, ne strmoglavljujući se u večiti rizik.

Neki ljudi se sa ovim konfliktom bore poricanjem svojih potreba, osiguravajući na taj način najveći mogući stepen sigurnosti za koji veruju da je moguć. Često ga čujemo kao „najbolje je nemati nikakva očekivanja“, „ne nadaj se ničemu i nećeš se razočarati nikad“ i sl. Tu poziciju Ferbern razume kao ljutit, cinični (otcepljeni) self koji „niti traži, niti dobija ono što želi“ – pozicija unutrašnjeg sabotera. O njemu možemo da mislimo kao o „anti-želećem Ja“, aspektu selfa koji je prezriv prema potrebujućem. Odbijanje vodi do nepodnošljive ljutnje, a ona dalje do potiskivanja potrebe. Povlačenje iz odnosa se može pojaviti kao posledica represije intenzivne žudnje za zavisnošću. Simultano sa potiskivanjem želje, nepodnošljivo lišavajuć, odbacujuć aspekt druge osobe internalizovan je kao „odbacujući objekat“ i vezan za „anti-želeći Ja“ deo selfa. Osoba ostaje zaglavljena u unutrašnjem konfliktu. Situacija u kojoj već potisnuta potreba biva dalje potisnuta ljutnjom – sekundarna represija, čini nam medveđu uslugu. „Ionako nikad nisam to ni želeo“ – održava spoljašnji osećaj sigurnosti po cenu unutrašnje nesigurnosti i konflikta. Niti tražimo, niti dobijamo ono što želimo, jer želja za nas ostaje nesvesna. Poricanjem se zaključavamo u poziciju cinika, koji ne može da izgubi jer nije ni igrao.

10/04/2025

10/04/2025

https://lumacentar.com
kontakt@lumacentar.com
0638233857

10/04/2025