28/12/2025
"To sazrevanje započinje u znaku Ovna, gde sve spontano zadobija težnju da se uopšte pojavi. To je faza početne energije. Sunce kao da je najblistavije u ovo doba godine, kada sve oživljava. Onda dolazi do težnje za prvim konkretnim oblikovanjem u Biku, kada niče prva vegetacija. Zatim sledi prvo mentalno iskušavanje u Blizancima, što i priroda pokazuje svojim promenljivim vremenom u toku samo jednog dana, i emocionalno u Raku, kada svi plodovi dobijaju svoj konačan oblik. Nakon takvog spontanog i prirodnog uobličavanja formira se ego, svest o sebi zasnovana isključivo na čulnim iskustvima i ličnim osećanjima u Lavu. Upravo zbog ovih ličnih ograničenja ego Lava teži da se na dramatičan i čak detinjast način istakne i nametne okolini, kao što Sunce jarko sija u avgustu i nameće svoju vrelinu celom svetu.
Kada takve težnje dođu do neke kritične faze i steknu dovoljno iskustva, počinju da se kritički ispituju i analiziraju, da se traži druga strana neposredne pojavnosti u znaku Device. To je doba godine kada se ubiraju plodovi, računa žetva i setva. Spontana težnja za analizom dobija svoj harmoničan vid u Vagi; tu se prosta diferencijacija zamenjuje težnjom za ocelovljenjem, ali na nivou ega, što znači ocelovljenje odnosa „ja i drugi“. Ovu spoljašnju manifestaciju celovitosti i sklada objektivno odražava lepo jesenje vreme sa svim svojim bojama.
Kada ta težnja sazri, dolazi do potrebe za širim i dubljim, odnosno ličnim ocelovljenjem sa univerzalnim, u znaku Škorpije. Celokupna dotadašnja prirodna evolucija ovde dolazi do prekretnice, do svog najsnažnijeg nagonskog poriva koji, ako se svesno prevlada čovekovim okretanjem ka duhovnim vrednostima, može poslužiti kao pogonska snaga ka višim dimenzijama onostranog i duhovnog. Zato u starijoj astrološkoj tradiciji ovaj znak ima dva vida: Škorpiju i Orla. Prvi je prizemno biće koje je u borbi za opstanak spremno na sve ili ništa. Da bi izbeglo da sagori od vatre svojih strasti, ono bira inicijatičku smrt egoičke identifikacije sa telom i preobražava se u Orla, koji slobodno leti iznad materijalnog sveta i vatre prirodnih nagona.
Tantrizam najbolje govori o ovakvom preobražaju karakterističnom za Škorpiju, jer se u ovom znaku sila života transformiše. Kroz krajnje iskušenje u služenju fizičkog oblikovanja ona menja smer i kreće naviše, postaje pogonska sila za duhovno uzdizanje. Ovde iskustvo bivstvovanja dotiče svoje dno i upravo zato može da krene naviše. I doba godine koje zauzima znak Škorpije pokazuje raspad sve vegetacije, da bi novi život mogao da se rodi.
Od Ovna do Škorpije razvijala se spoljašnja, čulno vidljiva manifestacija životne energije prirode: nicanje, rast i dozrevanje njenih plodova. U vreme Škorpije sve to dolazi kraju i svome raspadu, tako da se energija transformiše u unutarnje dimenzije i u narednim znacima daje vrednost nevidljivim, odnosno duhovnim zbivanjima i vrednostima. U Škorpiji duša dolazi do kraja materijalnih i čulno vidljivih manifestacija života (zato ih je Škorpija od svih znakova i najsvesnija) i kreće u njihovu transcendenciju. Ako krizu ovog preobražaja uspešno prođe, postaće istinski posvećenik najviših dimenzija. Ako ne uspe, posvetiće se demonizmu, koji daje samo privid nadilaženja materijalnog sveta, zamenjujući materijalnu iluziju astralnom.
U Strelcu se duhovna iskustva po prvi put objedinjuju. Lični doživljaji prethodne faze, koji su bili pretežno emocionalni, ovde se otvaraju objektivnim vrednostima uz pomoć apstraktnog mišljenja i sistematizacije znanja, često posredstvom filozofije ili religije. Nadu u viši smisao i novi život izražava i doba godine dok je Sunce u Strelcu. Posle tmurnih i vlažnih dana Škorpije, kada se sve raspada, sada su dani mnogo lepši i sunčaniji, kao da opet dolazi leto. U Strelcu bivstvovanje po prvi put iz nagonskog i konkretnog prelazi u duhovno i ljudsko. Zato je njegov simbol kentaur, čija je donja polovina životinjska, a gornja ljudska, koji zategnutim lukom nišani ka uzvišenom cilju. Strelci nižeg tipa skloni su da ovo početno iskustvo čisto ljudskog izražavaju naivno, kroz snobizam i zavisnost od titula i zvanja.
Jarac predstavlja maksimalnu koncentraciju spoznaje i iskustva bivstvovanja, što je nalik njegovom godišnjem dobu, u kome su svi dotadašnji oblici svedeni na svoju bit, na seme koje u zaleđenoj zemlji, očišćenoj i svedenoj na elementarni oblik, čeka da nikne u novi život. Svi procesi evolucije, kroz sažimanje prostorvremena, postižu ovde svoju kristalizaciju, tako da odavde jedini put vodi u transcendenciju, u neuslovljenost koja svemu omogućava postojanje kakvo jeste, u duh koji omogućava samu prirodu. Ako koncentracija svih psihofizičkih iskustava (samskara) nije ovde postigla maksimum i omogućila transcendenciju, što se kod većine Jarčeva dešava, iskustva se prenose dalje na celo čovečanstvo kroz fazu Vodolije.
Vrhuncem spoznaje stvarnosti smatra se uvid da nema drugih, da je sveopšte bivstvovanje apsolutno jedno, bez dvojstva, i da je ono naša sopstvenost ili bit. Ako se čovek ne pretvori u takvu svoju bit ili Sopstvo, i pored sve zrelosti on će zadržati iluziju o dvojstvu, verujući da postoje druga bića kojima treba pomoći, kao da ona već nisu apsolutno Sopstvo, kao da postoji išta što nije savršena i najviša stvarnost. Ta iluzija ga tera da svoje dotle stečeno kosmičko znanje deli „drugima“ kroz fazu Vodolije.
Razlog zbog kojeg Jarac ne postiže transcendenciju leži u tome što se u njegovoj fazi dovršava oblikovanje svih pojava i on, u težnji da zadrži sve oblike, zapada u materijalizam i potrebu za statusom i moći nad svim vidovima oblika — materijalnim, društvenim i duhovnim. Vodolija na neki način ispravlja ovu grešku i oslobađa se svih suvišnih oblika. Ona svoj smisao postojanja nalazi u davanju i deobi dobara, i to više na spoznajni, intelektualan, često i revolucionaran način, nego na emocionalni, koji je daleko prevazišla, pa deluje hladno, kao i godišnje doba kome pripada: vetrovito i hirovito.
U poslednjoj fazi, u Ribama, univerzalne vrednosti koje su mentalno spoznate u Vodoliji bivaju emocionalno sažete na individualnom planu. Tu se kosmičko doživljava kao lično, univerzalno postaje unutarnje, pa je zato ovaj znak podložan svim uticajima, često do te mere da u njima gubi sebe, kao što se i materija razlaže u čestim poplavama u ovom dobu godine. Ako ova dezintegracija svih oblika ne odvede čoveka do spoznaje nemanifestovanog apsoluta kao svog Sopstva, onda iz faze Riba duša nema kud nego u sledeći ciklus spoznavanja prirodnog uslovljavanja i rasta. Taj ciklus se, međutim, ne ponavlja na istovetan način; ponovno ulaženje u već proživljene znake predstavlja višu spiralu njihovih iskustava.
Karmička evolucija odvija se po dijalektici iskušavanja suprotnosti koju ni najbogatija imaginacija ne može predočiti. Ona je upravo ono što vidimo kao sav život u svim oblicima i sadržajima. Često život u jednom znaku predstavlja protivtežu prethodnom. Tako život u znaku Ovna može biti prijatno osveženje i oživljavanje neposrednog kontakta sa životnim nagonima i voljom nakon restriktivne Device, a život u Devici povratak konkretnom nakon iskustva sa apstraktnim u Vodoliji. Ne živimo, dakle, u svakom znaku samo jednom. Svakim novim ulaskom u neki znak iskušavamo njegove finije vibracije i značenja. Zato vidimo da postoje veoma različiti ljudi koji pripadaju istom znaku — „viši“ i „niži“ tipovi, od najsirovijih do najduhovnijih.
Ne bi, stoga, valjalo iz ovog prikaza zaključiti da je jedino Jarcu „suđeno“ da dostigne duhovno prosvetljenje, iako je ovaj znak često pri vrhu liste velikih posvećenika. Ovde je izneta dijalektika prirode i uzajamnost svih njenih principa, tako da nijedan znak nije ništa bez svih ostalih. Važi pravilo „svi za jednog, jedan za sve“. Tek svi znaci zajedno sačinjavaju celog čoveka. Možemo napomenuti da svaki znak ima dvanaest dimenzija, ali bi bilo suvišno ovde raspravljati i o tome. Ako Jarac i omogućava najveću blizinu transcendenciji prirodnog uslovljavanja, to svojstvo duguje osobinama svih drugih znakova. Zapravo, svaki znak ima svoj put u slobodu i duhovnost, svoju viziju i način da svoju prirodu pretvori u božanstvo. Svaki je samo jedan od dvanaest vidova jedinstvene prirode.
Zato su se kroz istoriju sveta formirali različiti putevi spoznaje vrhovnog. Među njima se izdvajaju dve glavne struje: put predanosti i put samospoznaje. Put predanosti po svojoj prirodi odgovara „donjim“ znacima, od Riba do Vage. Oni neposredno iskušavaju razne aspekte prirodnih nagona i zato im odgovara da ih upravo takve iskoriste za osvešćenje. To je put tantrizma, koji uči da je apsolutno sve što postoji izraz božanskog savršenstva i celine, te da se sve može iskoristiti za samospoznaju. To je put svesnog prihvatanja svakog oblika prirodnog ispoljavanja — od seksualnosti do astralnih vizija božanstva i ideje Boga.
Druga struja je put samospoznaje, koji polazi od negacije vezanosti čovekovog duha za prirodne nužnosti. On ide protiv struje prirodnog uslovljavanja, ka transcendenciji, i čovekovu autentičnost nalazi u duhovnoj pobedi nad nesvesnom prirodnom stihijom. Ovakav način odgovara „gornjim“ znacima, od Škorpije do Vodolije. Obe struje vode istom cilju i međusobno se ne isključuju, već se dopunjuju. One samo svedoče o slobodi da se do jedinstva može doći na mnogo načina, u skladu sa karakterom svake individue."
I . A.
