02/08/2025
Distopija je mesto o kome čitamo i koje često posmatramo kao izmišljeni scenario koji bi se možda desio u stvarnosti ako bi neki užasan događaj uslovio njegov postanak. No, distopija ne nastaje odjednom, nego se pažljivo gradi, kao svako mesto i društvo. Čak pažljivije nego „obično” društvo. U ovom slučaju, govorimo o lošem mestu, mestu gde se krše osnovna ljudska prava. Mestu koje, čini se, sve više podseća na Srbiju.
Distopije su ogledala najgorih delova naše stvarnosti. Margaret Atvud je, govoreći o „Sluškinjinoj priči“, naglasila da nijedan događaj u knjizi nije izmišljen — sve se već desilo. Autor „1984“, Džordž Orvel, složio bi se sa Atvud: i on je svoj roman opisao kao upozorenje, a ne proročanstvo. Nažalost, nijedno upozorenje, ma koliko glasno bilo, ne može u potpunosti zaštititi narod od pohlepe i korumpiranosti onih koji su pozvani da čuvaju njegova osnovna prava – jer ti isti, između ostalog, ne čitaju i ne čuju poruke koje distopijske priče već odavno šalju.
Zato se moć mora vratiti narodu — onima koji čitaju, uče, vole i čuvaju jedni druge. Zato narod Srbije već devet meseci traži pravdu za šesnaest života izgubljenih u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine; pravdu za sve ljude koje sistem kažnjava zato što mu se protive i zahtevaju svoja osnovna ljudska prava: slobodu govora i kretanja, zdravlje, obrazovanje, čistu vodu i zemlju kojom hodaju.
